Slavković : Definisati zahteve na protestima, ne očekivati „veliku pobedu demokratije“

Vesti 08. avg 202410:10 28 komentara

„Nezahvalno je pričati o protestima, osim ako precizno ne definišemo šta od njih očekujemo. Ako očekujemo ukidanje neke konkretne mere, onda spram toga treba definisati zahteve - koji su na prethodnim protestima često bili fluidni i menjali se. Ako očekujemo neku veliku pobedu demokratije, mislim da je šansa za razočaranje veća", izjavio je novinar nedeljnika Radar Stefan Slavković.

Širom Srbije nastavljaju se protesti protiv iskopavanja litijuma. Pitanje koje se postavlja je da li je u Srbiji ostalo nade za promene od 2016. godine, kada su bili organizovani masovni protesti posle rušenja Savamale.

“Protesti 2016. godine, posle rušenja Savamale, su od 5. oktobra bili prvi protesti koji su bili cikličnog karaktera. Od tada smo u proseku imali jedne masovne demonstracije godišnje. Svaki izliv nezadovoljstva je bio radikalniji i masovniji od prethodnog…Vlast je samo jednom nedvosmisleno ispunila zahteve građana, a to je bilo 2020. godine, kada se od policijskog časa odustalo. Jedno vreme smo mislili da će protesti i zatvaranje saobraćajnica, što je bilo bez presedana u istoriji protestne kulture, biti dovoljni da se stavi tačka na projekat Jadar, ali ispostavilo se da nije. Znali smo manje-više da će tako i biti, ali nismo mogli da pretpostavimo da će već sada, u junu posle ponovljenih lokalnih izbora, toliko brzo ta tema da se pojavi na dnevnom redu“, naveo je Slavković.

On je dodao da to pokazuje da oko organizacije i očekivanja od protesta protiv iskopavanja litijuma „treba biti veoma pažljiv“.

„Mi kao da živimo pod senkom 5. oktobra i čekamo veliki, kulmuinirajući protest koji će se završiti nekom moralnom pobedom stanovništva, premda treba stalno podsećati da nisu svi protiv ovog režima, podržava ga veliki deo građana Srbije“, naveo je novinar nedeljnika Radar.

Slavković je naglasio da je „nezahvalno je pričati o protestima, osim ako precizno ne definišemo šta od njih očekujemo“.

„Ako očekujemo ukidanje neke konkretne mere, onda spram toga treba definisati zahteve… Ako očekujemo veliku pobedu demokratije, mislim da je šansa za razočaranjre veća“, kazao je Slavković.

5. oktobru 2000. „prethodila decenija demonstracija“

On je podsetio da je onome što se dogodilo 5. oktobra 2000. godine, „prethodila decenija demonstracija“.

„Dakle, 5. oktobar se ne bi desio da se prethodnu deceniju nije gradila kultura protesta. Razlike su ogromne – ne treba povlačiti parlalele, ali neke zakonitosti postoje“, ocenio je Slavković.

Povodom izjave Aleksandra Vučića da iskopavanje litijuma neće početi u naredne dve godine, on je kazao da predsednik Srbije zna da „mu nije u interesu da daje nedvosmislene izjave iza kojih može da stane za šest meseci“.

„Sada Nemci koji su nam bili neprijatelji – bar su bili do juče, ispadaju prijatelji, s tim što se i to stavlja u zapećak… Dakle, ne govori se šta je u nacionalnim interesu Srbije… Poenta nije dati jasan odgovor, već zabašuriti vodu toliko, da ljudima postane svejedno ko je šta rekao“, objasnio je Slavković.

N1/Marina Pupavac

Antinaučna i antizapadna retorika

Govoreći o tome koliko je moguće da se, zbog mogućnosti iskopavanja litijuma, u Srbiji proširi antinaučna i antizapasdna retorika, on je podsetio da su se posle pandemije korona virusa „neki ljudi kao što je Branimir Nestorović, proslavili širenjima teorije zavere i antinaučnim stavovima“.

„Realno je da može da se sklizne u to. Videli smo posle pandemije korona virusa da su se ljudi proslavili širenjima teorije zavere i antinaučnim stavovima, premda su to profesori Medicinskog fakulteta,i da su, npr. Branimir Nestorović, doživeli politički uzlet pod okolnostima koje su delu srpske javnosti bile neobične, da ne kažem i sumnjive“, rekao je Slavković.

Dodao je da je ovo epoha „dezinformacija i ogromnog protoka informacija“.

„Osim toga, živimo u zemlji u kojoj vladaju ljudi koji su usavršili tehnike obesmišljavanja istine do te mere da nam na kraju  bude svejedno ko je slagao a ko je rekao istinu… Npr, studija o uticaju na životnu sredinu je prepuštena investitoru, te studije nisu otišle dalje od  radnih nacrta, to nije objedinjeno u istraživanje u vezi sa kojim je moguće polemisati. Dakle, nema informacija za koje možete da kažete da će tako biti i za godinu dana. Vlasti to znaju i time vešto manipulišu“, rekao je za  N1 novinar nedeljnika Radar Stefan Slavković.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare