Sledi li "debeizacija" i još veća politička kontrola srpske policije?

Ogoljen politički uticaj: Ministar naređuje žandarmima da krenu na građane

A ministar unutrašnjih poslova već ima brojne mehanizme kojima može da izvrši uticaj. "Evo sada kada su bili ovi protesti, nije bilo direktora policije da naredi žandarmima "e, sada krenite na građane". To je uradio ministar i to je problematično", naglašava Elek. Međutim, nema ikakvu sumnju da bi i direktor policije, da je postavljen, to uradio, "jer biraju ljude koji su poslušni". Međutim, ovim sada je zapravo "ogoljen taj politički uticaj".

A kako se još obezbeđuje poslušnost političkoj figuri, ministru?

Elek podseća da se na čelu svih sektora nalaze v.d. lica. "Imamo zamenika, pomoćnika koji je de fakto direktor policije. Imamo potpunu "vedeizaciju" u MUP-u, što dodatno pojačava politički uticaj. Jer ti ljudi se tu postavljaju na šest meseci plus tri meseca, i može da im se ne produži mandat ukoliko nisu poslušni", ističe Elek.

Ne samo što se slabi integritet policije, postavljeni rukovodioci imaju i manji legitimitet, jer nisu izabrani na konkursima.

Pri tom, kako naglašava Elek, veliki broj kadrova je već doveden iz BIA. "To zovemo debeizacija policije. Doveden je načelnik Sektora unutrašnje kontrole (SUK) Goran Colić, koji je već tokom julskih protesta 2020. viđen kao jedan kao ovi sada što podstiču na nasilje... I doveden je sekretar ministarstva Panić iz BIA. Dovedeni su još neki ljudi u sistem MUP-a iz BIA", navodi Elek.

Dolazak kadrova iz BIA poklapa se sa prelaskom Bratislava Gašića s mesta direktora te agencije na čelo MUP-a, odnosno s rotacijom Gašić - Vulin. Portal Nova.rs pisao je da je Gašić povukao sa sobom neke najbliže saradnike iz bezbednosne agencije. Tako se na mestu pomoćnika direktora policije nalazi Branislav Pavlović, koji je, prema pisanju ovog portala, bio načelnik Uprave za tehniku BIA. Pojedini savetnici iz BIA prešli su s Gašićem u MUP, da savetuju novog - starog šefa.

Tako je i već pomenuti Goran Colić bio načelnik Pete uprave BIA, koja se bavi kontraobaveštajnom zaštitom, a sada u MUP-u vodi sektor koji se bavi kontrolom zakonitosti rada policijskih službenika i drugih zaposlenih. Prema Zakonu o policiji, ministar propisuje način vršenja unutrašnje kontrole, daje smernice i obavezujuća uputstva za rad ovom sektoru (osim u slučaju postupanja po nalogu javnog tužioca). Dakle, usmerava sektor koji vodi čovek koga je sam doveo, iz druge službe.

Bojan Elek podseća da je BIA tajna bezbednosna agencija i da tu važe drugačija pravila službe nego u policiji.

"I definitivno je rasadnik problematičnih kadrova. Dijana Hrkalovićje došla iz BIA u UKP, pre sedam, osam godina, pa se videlo šta se desilo. To je sve zabrinjavajuće iz ugla zaštite prava građana", navodi.

Promena člana u zakonu i raspisivanje konkursa?

Na pitanje da li je u planu raspisivanje konkursa za direktora policije i okvirno kada, da li se za to čeka nova Vlada i da li će biti promenjeni uslovi za izbor - MUP Srbije nam nije odgovorio.

Elek smatra da će srpska policija dobiti šefa - kad se izglasa novi zakon o unutrašnjim poslovia, po formiranju nove vlasti.
"Kad se bude Vlada formirala, moj utisak je da će se poslati novi zakon u proceduru. U Skupštini će verovatno biti većina da se on izglasa i tek tada će da biraju novog direktora. To može da potraje nekoliko meseci, ali pretpostavljam da čekaju novi zakon da bi mogli da izaberu osobu koju su namerili iz BIA", navodi naš sagovornik.

Smatra da se može očekivati neki konkurs pro forma, ali uveren je - definitivno nije cilj naći najboljeg kandidata, već očuvati političku kontrolu.

BCBP je učestvovao u konsultacijama oko novog zakona o unutrašnjim poslovima, a u njemu su propisani drugačiji uslovi za izbor direktora policije. "Zato i menjaju taj član zakona za direktora policije i kako će se birati. Dakle - da se proširi krug lica, da može neko i van policije da se odabere da upravlja policijom", navodi.

Objašnjava da, prema aktuelnom zakonu, to može da bude osoba koja je 15 godina radila na rukovodećim mestima unutar policije.

"A sada, kakav je taj nacrt, pre nego što su se desila majska ubistva i pre nego što smo obustavili konsultacije, u nacrtu stoji da će to biti osoba koja je 15 godina radila na visokim pozicijama na - poslovima bezbednosti. Mi smo pretpostavili da će to da bude neko iz BIA, jer takve smo informacije dobili. To je, zapravo, još jedan korak ka udaljavanju policije od građana Srbije i umanjenju integriteta i njihovog profesionalnog postupanja", kaže sagovornik N1.

Kako naglašava, bilo bi suludo da dolazi neko iz BIA u srpsku policiju koja ima 40.000 zaposlenih, gde sigurno ima dovoljno dobrih kadrova. I podvlači - pozicija direktora policije, ovakva kakva je sada, je slaba i neophodno je da se ojača.

Podseća na preporuke BCBP (Beogradskog centra za bezbednosnu politiku) od pre 10 godina, ali i OEBS-ove od pre 20, i izveštaj EK - da ključni problem ili zahtev za reformu jeste to da se unapredi operativna nezavisnost policije tj. da se ona zaštiti od uticaja politike, pre svega od uticaja ministra i da se razdvoji šta je uloga ministarstva, a šta policije.

Ministar i ministarstvo treba da postavljaju ciljeve, bave se strateškim pristupom, obezbeđuju sredstva za rad i slično - dakle, da upravljaju politikama javne bezbednosti - a policija treba operativno da radi, pre svega u onom delu Uprave kriminalističke policije koja ima veze sa tužilaštvom i istragom krivičnih dela, zaključuje sagovornik portala N1.