Srce Šumadije podno planine Bukulje. Bukovička banja, jedna od prepoznatljivih u Evropi, pa i svetu, kraj koje je nastao i grad Aranđelovac.

Ne može se olako reći da u davnim pitomim, pa ratnim, posleratnim, smutnim i svim drugim vremenima nije bilo života. Naprotiv, Risovačka pećina govori o životu u najstarijim vremenima, pored zdrave vode, svakako.

U bukovim i hrastovim šumama kraj izvora zdrave vode koja oporavlja, ljudi su prepoznavali mesta, dobar vazduh, prirodu i sve ono što je priroda davala. Baš tamo kasnije su nastajale banje sa isceljujućim vodama.

Na mestu banje podizali su se objekti, građevine kneževa, kraljeva, vladara raznih.

Staro zdanje predstavlja jedan od najlepših objekata napravljenih na prostorima Bukovičke banje, ali i mnogo šire. Načeo ga je zub vremena, nemar, kao i odnos prema kulturi, tradiciji, postojanju nečega što je ostavljeno da traje posle svih.

Bukulja još stoji, mermer sa Venčaca krasi objekte širom sveta. Bukova i vodoskoka u samoj banji više nema, utihnuli su slično kao i zdanja po kojima je banja bila prepoznatljiva. Zemlja još nekako diše i miriše pod teretom vremena.

Staro zdanje čudno opstaje na temeljima od vek i po.

Na kori preostalih hrastova, na cvetu, na kamenu, ispod kamena i zemlje, vekovi postojanja i stradanja.

U Slikama života u nedelju u 15.15h, samo na N1.

Autor Dejan Radulović.