Bubnjević: Osiono smo se ponašali prema resursima - ništa na svetu nije otporno na klimatske promene

"Imajte u vidu da hidroelektrane ne mogu da daju svoj kapacitet koji se od njih očekuje, nalazimo se u letnjoj sezoni, potrošnja (struje, prim. aut.) nije baš mala zbog ovih vrućina. Tako da postoji jedna vrsta blage energetske krize u regionu", istakao je Slobodan Bubnjević u emisiji "Dan uživo" na N1.

On je istakao da govorimo o jednoj vrsti potpuno ekstremnih hidroloških dešavanja i da vidimo da energetika takođe strada od posledica indirektnih klimatskih promena.

"Vodostaj reka je važan u smislu protoka vode, zato što kad se kaže da nuklearne elektrane troše vodu, one ne troše, već one koriste te vodene basene za hlađenje reaktora", rekao je on.

On je dodao da se zbog toga evropski reaktori uglavnom podižu pored velikih reka i jezera, a gde postoji mogućnost i pored mora, zato što je potrebna velika količina vode.

Upitan o gašenju reaktora u regionu i tome koliko je potrebno da se oni ponovo pokrenu, Bubnjević je naveo da zavisi od okolnosti.

"U ovom trenutku nema nuklearnog hazarda, ali nema ni struje", dodao je on.

Upitan da li onda ni nuklearna energija nije otporna na klimatske promene, Bubnjević smatra da "ništa na svetu nije otporno na klimatske promene".

"Vrlo osiono smo se ponašali prema resursima na zemlji i napravili smo problem koji sada postupno iz generacije u generaciju postaje sve ozbiljniji za sve sektore, pa i za energetiku bez obzira da li je reč o onoj koja koristi fosilna goriva, vidimo da barže sa naftom ne mogu da plove, pa do nuklearki", naveo je on.

Govoreći o klimatskim promenama, Bubnjević je istakao da je nama "svaka godina najtoplija od svih koje prethode" i da konkretne efekte vidimo u jednom ovakvom događaju (vodostaju, prim. aut.) i kako se objašnjava kako je do ovako niskog vodostaja došlo.

"Temperatura tokom zime je takva da snega ima kraći period zimi, pokrivenost je manja. Istraživanja pokazuju čak da Evropa svake godine izgubi oko jedan do dva odsto snežnog pokrivača, a sneg je vodotoranj na Alpima koji daje vodu svim ovim našim rekama, uključujući Dunav. Kad snega na Alpima ima manje onda vodostaj Dunava tokom jula i avgusta bude manji, možda jedan posto deluje malo, ali iz godine u godinu, iz decenije u deceniju mi smo došli da imamo ovakve strašne epizode i u tom smislu ta vrsta pritisaka će sve zemlje Evrope voditi zapravo ka tome da tragaju za izvorima energije koji nisu bazirani na fosilnim gorivima", rekao je Bubnjević.