Snežana Stanojković - tužiteljka zbog koje su novinari isterani s događaja

Kako je moguće da se o osobi na čelu jedne važne institucije tako malo zna u javnosti, možda proizilazi i iz njenog odnosa prema novinarima koji je pokazala u prvim mesecima nakon izbora na funkciju.

Podsećamo, Snežana Stanojković je kao tužilac za ratne zločine krajem maja 2017. godine položila zakletvu u Skupštini Srbije, a u oktobru iste godine se doslovno i najotvorenije distancirala od medija koji su pozvani na isti događaj kao i ona.
Reč je o poseti Spomen obeležju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Кosovu i Metohiji koje je pozvalo novinare da isprate ovaj događaj. Zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović čekao je u zgradi da mediji napuste prostorije Udruženja na 20. spratu, a zatim i samu zgradu Beograđanke.

Tužiteljka je sve vreme bila u automobilu, da bi iz njega izašla tek kada se uverila da su novinari napustili zgradu.

Medijske kuće su uredno od Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Кosovu i Metohiji dobile poziv da isprate posetu Snežane Stanojković spomen-sobi Кosmetske žrtve.

"Mi smo želeli da vi prisustvujete kao što se uvek i radi u udruženju, međutim ona (Snežana Stanojković) neće doći dok vi ne odete”, rekla je tada novinarima Snežana Marković Zdravković iz Udruženja.

Šta je ono što se o Snežani Stanojković zna

U biografiji koja je objavljena nakon njenog izbora navodi se da je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1997. godine, a pravosudni ispit je položila pet godina kasnije.

U Opštinskom sudu u Beogradu bila je pripravnik, a potom od 2002. do 2008. godine kao sudijski pomoćnik.

Kao tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine radila je od 1. marta 2008. do 31. decembra 2009. kada je izabrana za zamenika tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Rešenjem Republičkog javnog tužioca, 24. januara 2010. godine, upućena je na rad u Tužilaštvo za ratne zločine.

Mandat je započela odbijanjem da razgovara sa novinarima. Pogledajte tadašnji prilog našeg reportera Nikole Radišića:

Pobuna u Tužilaštvu

Kako je nedavno prenela Nova.rs, da se tužilački kolegijum ovako otvoreno suprotstavi reizboru nekog rukovodioca, predstavlja svojevrsan i dosad nezabeležn presedan u srpskom pravosuđu. Ustavne promene i poslednje izmene pravosudnih zakona obavezale su VST da prilikom izbora javnih tužilaca, za svakog kandidata obavezno pribavlja „mišljenje kolegijuma“ u kom je prethodno postupao. Isto je sledovalo Stanojkovićevu, koja je još 2017, za mnoge potpuno neočekivano, postavljena na čelo Tužilaštva za ratne zločine.

Ono što predstavlja poseban presedan jeste da je čak sedmoro tužilaca ponaosob, svako na po jednom primerku anketnog listića, imenom i prezimenom, dalo negativno mišljenje o Stanojkovićevoj, da bi potom zajedno sastavili i potpisali obrazloženje koje su dostavili VST.

"Nestručnost Snežane Stanojković se pokazala i u vezi sa preuzimanjem krivičnog gonjenja u predmetima po optužnicama Tužilašta Bosne i Hercegovine. Ovo su optužnice koje često ne sadrže dokaze koji prema međunarodnim standardima potkrepljuju stepen sumnje koji opravdava optuženje. Uprkos protivljenju postupajućih tužilaca, zasnovanih na argumentima, ove opotužniuce čine 90 odsto sramno malog broja svih optužnica koje je TRZ podiglo u vreme mandata Stanojkovićeve“, navodi se u obrazloženju kolegijuma TZR u koji je „Nova“ imala uvid.

JTRZ je, kako je navedeno u obrazloženju, u navedenom periodu pokazalo poražavajuću inertnost u unapređenju regionalne saradnje i u proaktivnom pristupu prema nadležnim tužilaštvima zemalja u regionu. Ovo je naročito izraženo u pogledu prava na pravdu žrtava srpske nacionalnosti koje su zapostavljene“.

Potpisnici obrazloženja negativnog mišljenja navode i da je vidno opao kvalitet saradnje sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.

„TRZ više nema svog „oficira za vezu” pri kancelariji Tužioca MRMKS, a čak osam tužilaca nema pravo prisustva sastancima, stručnim skupovima i zajedničkim obukama, čak nema apsolutno nikakvu komunikaciju sa kolegama iz Tužilaštva MRMKS. Iz potpuno nepoznatih i neobjašnjivih pobuda Snežana Stanojković nije dodelila tužiocima šifre za pristup elektronskoj bazi, čijom pretragom bi tužioci mogli prikupiti obilje relevantnih dokaza za postupke iz nadležnosti TRZ“, takođe je navedeno u obrazloženju.

Takođe, NIN je nedavno objavio da je TRZ pod upravom Stanojkovićeve postalo leglo nepotizma, kao i da je ona odlazila toliko daleko da je čak zaposlila i sestru Svetlanu Avramović - invalidskog penzionera.

„Sestra, po zanimanju pletač-zanatlija, bila je zaposlena u Tužilaštvu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima od 23. novembra 2022. godine. Prema saznanjima NIN-a, šefici Tužilaštva je s više instance ukazano da pletač-zanatlija nije „adekvatno rešenje“ za Tužilaštvo za ratne zločine. Tako je ugovor s rođenom sestrom storniran“, objavio je NIN, a prenela nova.rs.