Snježana Milivojević: Demokratska fasada režima se sve više ljušti, kao i one po gradu

Vesti 27. mar 202410:50 5 komentara

"Svaka autokratija je represivna na sebi svojstven način. Problematično sa današnjom autokratijom je što ona ima demokratsku fasadu, uvodi demokratske zakone ali ih se ne pridržava", kaže za N1 profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević. Kako je rekla, ta demokratska fasada se "sve više ljušti, kao i one po gradu".

Poslednjih dana u Srbiji je intenzivirana kampanja pretnji upućenih pojedinim novinarima, naročito u Novom Sadu, ali i u Beogradu. A prethodnog dana Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) obeležilo je 30 godina od osnivanja. Na pitanje šta se promenilo od tada, Milivojević u emisiji „Iza vesti“ kaže:

„Izgleda kao neki crni niz, a ja bih u crnom nizu da izdvojim lepu vest. Događaj od pre 30 godina, kako je osnovan NUNS, nije važan samo nama koji se toga sećamo, vec i u medijskoj istoriji, kao važan trenutak borbe za medijsku slobodu. On je važan i novinarima koji danas rade, kao podsetnik odakle su novinari krenuli“.

POVEZANE VESTI

A na pitanje da li smo se vratili iz „iste tačke iz koje smo kernuli“, profesorka odgovara da „nije sve isto“.

„Ne možemo se vratiti u istu tačku. Sličnost jeste velika, jer na vlasti imamo antidemokratsku partiju, koja želi da uredi društvo kao svoj autokratski prostor. Još se u njoj gradi i režim lične vlasti, i to je prilično slično 1990-im godinama. Međutim, oni danas imaju i druge alate i veštine u odnosu na 90-te“, izjavila je.

Dodaje i da je medijski abijent tada bio drugačiji i da je svet bio drugačiji, kao i trenutak razvoja medija.

„Svaka autokratija je represivna na sebi svojstven način. Problematično sa današnjom autokratijom je da ona ima demokratsku fasadu, uvela je demokratske zakone ali ih se ne pridržava“, kazala je Milivojević.

Poslednjih meseci aktuelna je izborna krađa, konstatovano je da nema slobodnih izbora, da je ugrožena medijska sloboda. Pa o tome šta je ostalo od te „demokratske fasade“ vlasti, gošća N1 kaže:

„Ta fasada se sve više ljušti, kao i one po gradu, ostali su ti usvojeni zakoni koji možda jednog dana mogu da se primene, ukoliko društvo bude imalo snage. Jedina dobit je što su neki zakoni usvojeni, nova tela uspostavljena, ali je na društvu da mobiliše snage da one i funkcionišu kako treba“, naglasila je Milivojević.

Sa druge strane je, dodaje, režim koji konsoliduje sve svoje moći da se to ne desi.

NUNS od početka godina beleži 36 pritisaka i napada različitih vrsta na novinare. Poslednji slučajevi su Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš iz Novog Sada.

„Jedan razlog je to opadanje demokratske fasade, a sve se više poseže za represivnim merama. Mi smo ustvari u izbornom procesu koji je iregularan, svaki do sad je bio, ali je ovaj posebno problem, i sada se izborna krađa zatrpava proizvodnjom drugih žarišta. Ovaj režim funkcioniše u sistemu konfliktne politike, nikada nije ovde uspostavljen neki dijalog. A stalna proizvodnja konflikta podrazumeva upotrebu medija, mediji postaju oružje, radi se takozvana ‘veponizacija’ kada se mediji pretvaraju u batinu ili oružje kojim se sređuje stanje u društvu kako vlast želi“, naglasila je Milivojević.

Zašto su pojedinačni novinari izvučeni za napad, a ne mediji?

„Frontalni napad na profesionalne medije je rukopis režima, to ide stalno i to se stalno intenzivira, jer ih treba potisnuti na marginu i gasiti. Ali samo pojedini novinari se izvuku i prema njima se primenjuju ta represija. Ti slučajevi za primer služe da disciplinuju ostatak. Oni šire strah i taj efekat zahlađenja, klimu zamrzavanja u kojoj ljudi shvataju da protiv nepravde ne mogu ništa, a mediji se ili autocentuzišu ili ih korumpiraju“, ocenila je profesorka.

Naglasila je i da se danas nastavlja autokratizacija mnogo intenzivnije nego 1990-ih godina.

I u ovoj predizbornoj kampanji se vlast vraća na nacionalizam, dodaje.

„I na te pojedinačne novinare… Medijiske kuće mogu da se napadaju da su korumpirani, da služe stranim interesima, ali patriotizam se mobiliše na pojedincima, koji postaju mete i simbolizuju taj napad nacionalistički“, kaže.

Prema njenim rečima, u slučaju Dinka Gruhonjića, koji je i profesor na fakultetu, pređena je granica, opasna crta ugrožavanje njegove bezbednosti.

„Apsolutno je pređena crta. Ta crta je pređena ne samo simbolički, već su bukvalno došli do ulaza u stan Gruhonjića. Ta privatnost njegove porodice je izvučena i pretvorena u javnu metu i mislim da su to granice koje su ne samo granice pristojnosti, nego se to ne prelazi. Naprednjaci stalno rade zloupotrebe time da je navodno predsednikova porodica napadnuta, a sad rade isto“, kaže Milivojević.

To je, navodi, trajna matrica.

„I stalno je nastojanje da mi nemamo politički problem sa načinom na koji Aleksandar Vučić uzurpira vlast, već da je to neki lični rat protiv njega, što naravno nije tačno. I da se napada njegova porodica. Ali se u suprotnim slučajevima, vidimo sada, prelazi ta crta. Mislim da treba svi da pružimo podrški i Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić“, rekla je Milivojević.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare