Sociolog: Ekološki protesti protiv kopanja litijuma polako prerastaju u društveni pokret

Komentarišući domete ponovnih protesta i blokada zbog najave otvaranja rudnika litijuma, Cvejić navodi da su protesti nastali na sporadičnim temama i u različitim delovima Srbije, ali da su postali vidljivi kada su se povećali u broju te da prerastaju u društveni pokret.

"Pokazalo se da građani u različitim delovima Srbije, imaju istu brigu kao što imaju i neki drugi. Za sada u domenu akcije ovo još uvek deluje kao parcijalno, dezintegrisano, ali već se videlo u nekoliko trenutaka da kada se okupe ljudi i pristignu iz drugih krajeva u Beograd ili u Nedeljice ili na Staru planinu ili u neki drugi kraj, da u stvari u celoj zemlji postoji svest o tome da smo, tako reći, dotakli dno, da je ova vlast toliko urušila institucije i kvalitet života u ovoj zemlji da sada građani bore za ono što je njima vidljivo i opipljivo - kvalitetna egzistencija. Oni žele da sačuvaju te ekološke uslove u kojima žive. Na neki način, samim tim, pošto su ti prethodni problemi sa institucijama, konfliktima u društvu doveli do toga da se sada borimo za te bazične stvari, ovo je uvek i protest protiv uništavanja društva, institucija itd. Dakle, nije samo pitanje odbrane prava na čist vazduh, na čistu vodu, kvalitetan život, u tom smislu ovo je i odbrana prava na zajednicu, na uređen, bezbedan i predvidljiv život", objašnjava Cvejić.

Reditelj Rastko Šejić, koji je i jedan od osnivača Otpora i autor čuvene pesnice, ističe da bi najbolji mogući scenario bio da se desi da čitav ovaj građanski pokret koji se stvorio oko teme 'nećeš kopati', postane pobednički.

"Za to je neophodno da se desi milion jako pozitivnih stvari. Nažalost, bojim se da budem optimista na tu temu. Zaista podržavam i vidim da je to jedna potpuna iskrenost koja je krenula iz Nedeljica. Ta iskrenost i ta borba za svoju njivu, svoje drvo je baš najbazičnija moguća i normalno je da nju ljudi osećaju", kaže Šejić.
Mišljenja je da je to posledica, pre svega, toga što ljudi ne osećaju da nemaju svoje predstavnike.

"Većina građana nema svoj glas. Ne čuje se, ne vidi se. Sve te teme koje su tako dugo vremena zatrpavane, kao što je ostalo i Kosovo, kao što je to da niko nije osuđen za bilo šta što se desilo u ovom društvu. Zapravo nijedna priča koja je pokrenuta nema svoje razrešenje na sudu, u zatvoru, sa posledicama koje treba da nose počinioci krivičnih dela. Dovela je do toga da su sada svi spremni da stanu iza te teme u Čačku, u istoj meri kao u bilo kom gradu u Srbiji, što smo videli ovog avgusta", objašnjava reditelj.

Međutim, ističe da se boji da bude optimista.

"Ja samo plašim se toga da građanski pokret u celini neće biti spreman da ide do kraja u svojim zahtevima vezanim za Jadar, zato što ne oseća da to može da promeni, zato što može lako da im izmakne. Zato što je ta ekonomska ucena dovoljno funkcionalna na nivou celog društva. Prosto mislim da su uslovi života, rada, funkcionalnosti potpuno drugačiji nego 90-ih godina. Veći je stepen materijalizma građana. Nije im dovoljno loše", smatra Šejić.

Sociolog Slobodan Cvejić navodi da su mnogi ljudi zasićeni stalnim izlascima na neke proteste nakon kojih se ništa značajnije ne desi, ali da se, po njegovom mišljenju, ovde dosta značajnih stvari desilo.

"Samo su ljudi nestrpljivi, oni bi hteli da to dođe odmah. A nama je bilo potrebno da povežemo komunikaciju između više različitih protesta, pa da SEOS kao jedna organizacija može da objedini više ekoloških organizacija, pa da se to poveže sa opozicijom koja je stalno pljuvana i blaćena, ali da neko u jednom trenutku neko kaže: 'pa ajde da razgovaramo međusobno o tome da bismo došli do toga da sad počnemo češće da razmenjujemo planove i razmišljanja o tome šta i kako dalje. Treba vremena, to će se desiti jer je ovde osnova jaka. Ovaj protest, to zna i Vučić, to njemu istraživanje govori, počeli su članovi njegove stranke javno da istupaju i da govore protiv toga. I to je to nešto novo. To su slobodni građani koji kažu: 'dosta je'", kaže Cvejić.

Gostovanje sociologa i narodnog poslanika Srbija Centar Slobodana Cvejića i reditelja Rastka Šejića pogledajte u videu na početku teksta.