Sociolog Dalibor Petrović ocenio je u "Danu uživo" da su studentske blokade razdrmale apatiju koja vlada u našem društvu.
Stanje apatije u društvu, kako kaže, generiše se iz vrha države, da bi onda neke stvari mogle da prolaze na ovaj ili onaj način ispod radara.
„Kada se dese loše stvari kao što su masovna ubistva, a iza njih ne dođe razrešenje, prirodna reakcija društva je stanje bespomoćnosti, strah od zatvaranja i okretanja jednih prema drugima i da svaka vrsta društvenog angažmana ode u neku vrstu defanzive“, objašnjava.
Povezane vesti:
Takvo stanje imali smo donedavno, a ono što je tragično jeste da je taj izlazak iz apatije prouzrokovan tragičnim događajem, navodi.
Sociolog kaže da je rekacija javnosti koja je apatična, umorna, zabrinuta u početku krenula polako.
„Nije krenula nekom reakcijom sutradan, prekosutra.. Naravno, okupljali su se Novosađani da odaju poštu, ali polako je kretala neka vrsta reakcije pre svega kod političkih partija, ali i kod mladih ljudi na univerzitetima, a onda se to polako rasplamsavalo. Zapravo, neka iskra bila je potrebno da padne na neko plodno tle i tražila je svoj put i na kraju ga je našla kod onih ljudi koji zapravo nemaju pravo na apatiju, a to su mladi ljudi koji su negde na početku svog profesionalnog života i rada“, navodi.
Za sadašnje generacije mladih kaže da su potpuno nove i izmenjene.
„Nije neobično da se ovako veliki događaji i studentski protesti dešavaju na nekih 30 godina. Ovo je jedna potpuno nova generacija mladih ljudi koje smo mi drugačije socijalizovali nego što su nas naši roditelji. Mi smo socijalizovani da budemo skromni, mirni, da poštujemo autoritet, da čekamo svoju priliku u nekom dužem procesu, a mi smo njih vaspitali da im pripada, nekad je to delovalo pogrešno, sve odmah i sada“, smatra.
Mladi su, smatra, ohrabreni svojim sazrevanjem i svojom pozicijom u porodici, svojom pozicijom tokom školovanja i onda su došli na fakultet gde su shvatili da su te institucije, koje bi trebalo da budu pokretači svega u društvu i garanti stručnosti, skrajnute.
„Mi smo studente u proteklim decenijama, na neki način, otpisali. Infantilizovali smo ih. Često ih zovemo decom, oni naravno jesu nečija deca, ali su oni onog trenutka kada su postali studenti postali društveni akter koji je u svakom građanskom društvu u 20. veku bio važan u postavljanju nekih važnih pitanja“, ocenjuje.
Ističe i da mladi imaju jasne ciljeve, ali ispod toga je jedan implicitan cilj koji ovaj režim nije razumeo. Cilj je, navodi, da svoje živote i svoje buduće profesionalno delovanje ostvare u jednom normalnom društvu.
„Normalnost je ono što oni stalno ističu, društvu u kojem su jasna pravila igre, društvu kome nije politička pripadnost ta koja će vas kandidovati za određeno radno mesto ili određenu poziciju. To je ono što oni traže“, naglašava.
Pročitajte i:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!