"Tuča maloletnika u Niškoj Banji: Ubijen dečak", "U Čačku osnovac doneo plastični pištolj u školu", "Devojčica pretila nožem dečaku", "Tinejdžer vršnjaku smrskao glavu čekićem" – ovo su samo neke od uznemirujućih vesti u medijima i to u poslednjih nedelju dana. Istovremeno, traju protesti koji i dalje nose naziv "Srbija protiv nasilja". Zbog čega je nasilje toliko teško zaustaviti? Gde tražiti rešenje – na makro ili mikro planu?
Povećano nasilje i povećano izveštavanje o nasilju nisu isključujući, smatra sociolog Ivan Živkov.
„Porast nasilja u društvu ukazuje na njegovu primitivizaciju. U primitivnim društvima odnosi se uspostavljaju zakonom jačeg. Mi smo razvojem društva došli do toga da um caruje, snaga klade valja. A kada imamo ovakav porast nasilja onda je jasno da se radi o primitivizaciji i na to smo svi usmereni kada čitamo vesti o tome i radi se o jednoj spirali. Uvećano nasilje izaziva uvećano interesovanje, a onda takva atmostfera generiše novo nasilje“, objašnjava sociolog Ivan Živkov.
Možemo da očekujemo porast nasilja naročito nakon tragedija koje su se dogodile u maju, ističe psiholog i politikolog Lazar Marićević.
„Mi jesmo nasilno društvo. Sistem pritiska ljude i stvara određenu psihozu u društvu i na neki način to podstiče i predstavlja model da je nasilničko ponašanje nekažnjivo, da neće imati sankcija i da ljudi koji se na taj način ponašaju ne snose nikakvu odgovornost. Čak naprotiv, budu branjeni od najviših državnih zvaničnika“, ocenjuje Marićević.
On smatra da u mesecima koji su usledili nakon tragedija u maju, nije doneta nijedna zakonska mera koja bi u budućnosti ovakve događaje potencijalno sprečila ili kako bi moglo adekvatno da se reaguje.
„Najviši državni zvaničnici se igraju sa danima žalosti. Jednom odlože, jednom proglase ne znamo ni za koga ni zašto kao što je bio poslednji slučaj. Sve zajedno dovodi do stvaranja jednog psihotičnog i anarhičnog društva u kome mladi ljudi koji su vinovnici ovih dela mogu da se ugledaju na to. Jednostavno ta spirala ne znamo gde će se završiti ako nema preventive, edukacije i sankcije kao posednje mere“, objašnjava Marićević.
U našem društvu sve je agresivno, kaže psiholog i politikolog.
„Agresivan je nastup predsednika svaki put i on predstavlja model nasilničkog ponašanja. Agresivna je muzika, atmosfera na ulici, gužva je. Koji god primer da uzmete u društvu nasilje je: urbanističko nasilje, ekološko nasilje, pravno nasilje, mobing. Šta god da uzmete to je reprezent nekog nasilja. I to je jedna spirala koja ide gore – dole. I biće ga sve više iz razloga jer je to promotivni model“, ističe sagovornik.
Sociolog Ivan Živkov kaže da za nasilje postoji uticaj kako neposrednog okruženja iz porodice, tako postoji i snažan uticaj društva u celini i da je jako važno istaći kako se ovo društvo ponoša.
„Pogledajte kako se ova država odnosila prema pokušaju da se utvrde okolnosti i činjenice majske tragedije. Vlast je sprečila funkcionisanje anketnog odbora u skupštini Srbije koje je trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti. Ovo društvo ne želi da snazna šta se tu dogodilo. Kakva je to poruka. I to je tako zbog narativa da je Srbija uspešna država, da se vodi dobra politika, da su rezultati sjajni i onda kako utvrđivati okolnosti takvih tragedija. Njih treba pripisati ludim pojedincima, nekoj višoj sili ili zapadnim vrednostima – nećemo da priznamo da imamo problem“, objašnjava sociolog.
Bez zakonkse regulative
Roditelji osnovne škole u Barajevu tri nedelje ne šalju decu u školu jer postoji maloletnik koji vrši nasilje. Rešenje problema se ne nazire.
„Oni nemaju čak ni zakonsku mogućnost da reaguju na to. Sistem kao takav nema rešenja za to. Ne donosi se regulativa koja je uvremenjena sa događajima koji se očigledno dešavaju. Sa ovakvim haotičnim okruženjem u kojem živimo nije samo pitanje dece nego i svih nas. Taj kriminalni i nasilničlki model je postao opšteprihvaćen“, objašnjava psiholog i politikolog Marićević.
Sociolog Živkov naglašava da je neophodno dati širi kontekst za nasilje u društvu.
„Pre neki dan je bila vest da je 25 žena u prvih 9 meseci ubijeno u porodičnom i partnerskom odnosu. Imamo 26 žena ubijenih u partnerskom/porodičnom nasilju u prošloj godini i 25 žena tokom privh 9 mesi ove godine. Ta deca odrastaju u takvim porodicama. Mi imamo nasilje koje nije vidljivo, koje potiče iz patrijahalnog i tradicionalnog obilka porodice koje je formiralo obrazac koji je na štetu slabijeg pola i mlađih članova. To je naša baza, to izlazi iz našeg naroda“, ističe sociolog.
Kako kaže, imamo problem što se to podstiče s vrha jer to odgovara ovoj vlasti i ne suzbija se.
„Nasilje je kao korov kojeg ima u svakoj bašti, ali u ovoj našoj bašti ga ne suzbijamo nego ga zalivamo“, smatra Živkov.
Takođe, slika nije ista svuda i imamo situaciju neprepoznavanja problema.
„Jedno je u Beogradu i velikim gradovima i školama gde postoje organizovane psihološko-pedagoške službe, drugo je u manjim sredinama gde su škole drugačije organizovane bez stručnih kadrova. Ni mediji ne prate jednako šta se dešava u Beogradu i u Ćićevcu“, zaključuje on.
Pogledajte i:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare