Šodroš - umesto zaštićenog područja, ugroženo stanište brojnih vrsta

Biro Bernske konvencije potvrdio je da su "lokalne vlasti u Novom Sadu prekršile nacionalne zakone i međunarodne ekološke konvencije, ignorišući obaveze zaštite prirodnih staništa prilikom izgradnje mosta na Šodrošu", navode iz ove organizacije.

Takođe, Biro je utvrdio da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (SPU) nije uzela u obzir zaštićene vrste ptica i vodozemaca do sada evidentiranih na tom području.

"Upoznati smo sa time, ali nam nije jasno zbog čega podaci nisu iskorišćeni kada su bili georeferencirani i bilo kome ko je radio SPU bi takvi podaci u teoriji bili veoma značajni", navode za portal N1 iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Dodaju i da su sva ova dešavanja mogla da budu izbegnuta, da je SPU bila urađena na vreme i da su razmatrane druge lokacije za most.

Krčenje topola gde su se gnezdile zaštićene vrste

„Divlja gradnja, kao i bilo gde drugde, negativno utiče tako što dovodi do nezakonite fragmentacije staništa, zagađenja, divljih deponija i pojavljivanja novih faktora ugrožavanja kojih do tada nije bilo na nekom mestu, pa tako negativno utiče na i na lokalne populacije ptica. U slučaju Šodroša, to je dovelo do krčenja stare sastojine belih i crnih topola gde se gnezdilo više strogo zaštićenih vrsta poput crne, sive i zelene žune, dugokljunog puzića, sive muharice i drugih“, ističe Društvo za zaštitu ptica.

Navode i da, budući da je "ranije bilo planirano da ovo područje bude zaštićeno, to predstavlja sistemsku degradaciju prirodnih vrednosti“.

Društvo ukazuje i da su problemi u zaštićenim i nezaštićenim područjima brojni, ali da je intenzivna poljoprivreda, rudnici, zagađenje voda i krivolov - među najopasnijim po živi svet.

“Nažalost, ovakvih primera ima širom Srbije, ali i drugde u svetu. U zemljama koje su pravno uređenije su ovakvi slučajevi znatno ređi, a i kod nas da je do zakona ovakvi prestupi ne bi smeli da se dešavaju. Primera ima raznih, širom zemlje, a neke najnegativnije imamo na Kopaoniku, Zlatiboru, Staroj planini, Pešterskom polju, Goliji“, navode iz Društva za zaštitu ptica.

Daniela Stojković Jovanović iz NVO “Svet i Dunav” navodi da je u ovom slučaju reč i o vodozaštitnom zemljištu, a u pitanju je preko 170 hektara.

"Ceo put do Bernske žalbe vodi preko inicijative koje smo podneli Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, zatim preko peticija, pa smo došli do ustavne žalbe i incijative", dodala je.

Ona je objasnila da su došli do georeferenciranih podataka koje su dostavili i Zavodu za zaštitu prirode, Ministarstvu i pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu prirode.

"SPU je nastala pod našim pritiskom i pod pritiskom Biroa Bernske konvencije. Nažalost, ona je urađena godinu dana kasnije kada su očigledni bili poražavajući efekti bespravno i nezakonito donešene odluke da se baš na tom mestu radi most", dodala je.

Stojković Jovanović je kazala da je država je na njihove žalbe uzvraćala odgovore sa "napisanim, mrtvim zakonima koje funkcionišu samo na papiru".

"Još uvek smo u procesu, naš slučaj još ima oznaku stend-baj, dalje se promatra. Ta odluka (Bernske konvencije) donosi nepobitan argument za tužbu i obraćanje Ujedinjenim nacijama, a onda je to mnogo složenija priča. Sada se okolnosti menjaju vezano za Bernsku konvenciju i moguće reperkusije koje očekuju Srbiju, jer nismo mi usamljeni – tu je Jadar i nekolicina slučajeva u Srbiji", dodala je ona.

Ona je istakla da je "najgore ono što se sprema za Dunav".

"Dunav se sužava se za nekih 600 metara i planiraju da betoniraju Kameničku adu i to je, alarm, ne crveni, nego ne znam... Grad je usvojio generalni urbanistički plan – to je za vreme Vučevićevog mandata usvojeno, uz naš ogroman protest", podsetila je.

Izgubljena i dva života

"Tu su već izgubljena dva ljudska života – u pitanju je jedan radnik i jedan kajakaš, zato što radovi nisu obeleženi. Osim što imate nezakonite deponije, vi nemate jasno obeležene i obezbeđene radove", istakla je.