"Spartanci rade na roštiljima": Ko štiti radnike tokom vrućina - preporuke nisu obavezujuće, prijave retke

Izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova Gradski zavod za javno zdravlje ne preporučuje. Pa ipak, radni zadaci mnoge baš u tom intervalu, pod punom opremom, izvode na sunce.

"Veoma je zahtevno izdržavamo nekako, hvatamo neki hlad gde uspemo, osvežavamo se nekim hladim pićima i to je nešto što uspevamo da izvedemo", rekao je jedan od radnika na gradilištu.

N1: Kakvi su uslovi rada, je l' ima poslodavac razumevanja kad su ovako visoke temperature?

Radnik: "Pa, nadam se da će da ima, do sada nije, ali kroz neku budućnost se nadamo da hoće", rekao je jedan od radnika na gradilištu.

I pojedini poslovi na zatvorenom na visokim temperaturama nose nemale izazove.

N1: Kako je pored roštilja na ovim vrućinama?

"Nama nije tako teško kao kolegama koje rade pored roštilja. Kao Spartanci se bore", rekla je radnica.

N1: Je l' ima razumevanja od poslodavca?

Radnica: "Kako da ne, kako da ne, dobijamo sokove, pauze adekvatne", dodala je radnica.

Ali na šta Zakon poslodavca, kada je reč o obezbeđivanju uslova za rad na visokim temperaturama, zapravo obavezuje?

"Postoji Pravilnik o preventivnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, koji propisuje maksimalne temperature za rad na zatvorenom, ali za otvoreno ne postoji. Tako da se sve svodi na preporuke i smernice", rekla je Tanja Marković, advokatica.

Iz Inspektorata za rad neobavezujuć apel

Koje nisu obavezujuće. Set takvih izdalo je Ministarstvo za rad.

Iz Inspektorata za rad stigao je, jednako neobavezujuć, apel da za vreme trajanja temperatura iznad 36°C rad na otvorenom, samo, međutim, ako proces rada to dozvoljava, organizuju tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i direktno izlaganje suncu.

Sa druge adrese na adresu sektora građevine stigla je posebna preporuka.

Ministarstvo građevinarstva apelovalo je na poslodavce, ali i zaposlene, da u predstojećem periodu usled visokih temperatura poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac i zaposleni tim su, pojašnjava sociolog Vladimir Simović, izjednačeni u odgovornosti.

"To je cinično zato što su poslodavci isključivo odgovorni za organizaciju procesa rada, organizaciju radnog vremena. Ne može da se odgovornost jednako raspodeli na poslodavce i radnike", rekao je sociolog Vladimir Simović.

"Svi bi mogli da odluče da ne rade, ali moraju odmah da obaveste inspekciju rada"

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu radniku omogućava da rad odbije ukoliko je ugrožavajuć po život i zdravlje.

"Pa sad negde bi tačka razgraničenja bila da, ako se svi osećaju loše, znači da nešto nije bezbedno po zdravlje i svi bi mogli da odluče da ne rade, ali u tom slučaju moraju odmah da obaveste inspekciju rada", rekla je Marković.

"Ono što je problem je što se na taj način premešta odgovornost na radnika koji treba da se samoreguliše, a mi znamo da kada osetite posledice toplotnog udara, tada već može biti kasno. Ono što nam treba jeste da Vlada, odnosno država preuzme odgovnost i kaže da za vreme toplotnih talasa kojih će biti sve više i više, da se radi dvokratno ili se obustavi rad, pa da se nadoknadi onda kada temperatura bude adekvatnija", rekao je Simović.

To za sada samo preporučuje. Poslodavac, međutim, jeste dužan da donese Akt o proceni rizika. A da li poštuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, uredbe i pravilnike ovih dana Inspekcija rada tvrdi da intenzivnije konroliše.

Radnici se srazmerno retko usuđuju, međutim, da joj kršenje zakona prijave.