Spasojević: Ekspoze konfuzan, Mihajlović postala "preskupa", proizvešće buku

Govoreći o ekspozeu mandatarke Ane Brnabić, Spasojević kaže da ćemo nastaviti gde smo stali, da nismo čuli ništa posebno novo, nijednu posebno konkretnu najavu, a da od jedne vremenski poluograničene Vlade verovatno nismo mogli ništa drugo ni da očekujemo.

Na konstataciju da nismo mogli da čujemo ni jednu jasnu rečenicu premijerke na osnovu koje bismo mogli da procenimo da li ima zaokreta ka Zapadu, Spasojević kaže da nije očekivao da ona danas kaže nešto definitivno. Smatra da tako nešto nećemo saznati ni u nekom bliskom periodu, podsećajući da je proteklih šest meseci bez vlade bilo neka vrsta izbegavanja ključnih tema, pre svega oko Rusije. Misli da će se to izbegavanje nastaviti, čak i ako u nekom trenutku vlast donese odluku o tome.
U ekspozeu se samo na jednom mestu, u praktično jednoj rečenici, pominju sankcije Rusije i to u delu gde mandatarka konstatuje da će nastaviti da rade na evrointegracijama Srbije, da je za to bitno da se usaglasimo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU - da uvedemo sankcije i da sa Prištinom dođe do finalnog sporazuma. Komentarišući to, profesor FPN-a kaže da je prioritet Vlade da izbegne pritisak i u odnosu na sankcije i u odnosu na Kosovo i da će se što je više moguće praviti da to pitanje ne postoji, imajući u vidu kontekst odsustva nekog štapa, donekle i šargarepe iz EU. "Dosta mi je cinično ovo tumačenje evrointegracija - da ga svodimo samo na sankcije Rusiji i Kosovo -  jasno je da postoji čitav niz pitanja na koja Srbija nema odgovor, ali njima je lakše da to svedu na jedan real-politički trenutak", kaže.

Na podsećanje da je u prošlom ekspozeu postojala formulacija "vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu", a da danas ne postoji, Spasojević kaže da je odnos prema EU u tom trenutku (formiranja prošle Vlade) bio drugačiji. "Imali smo pregovarače EU koji su pokušavali da anuliraju bojkot, postojao je nekakav proces popravljanja izbornih uslova... Tada je bilo važno poslati poruku EU, jer su na neki način trgovali da EU vrši pritisak na opoziciju. Sada nema nikakve konkretne potrebe na strani Vladi", dodaje.

U ekspozeu premijerka hvali uspehe Vučića i iznosi statistiku susreta sa državnicima... Tri sastanka sa Putinom su deo te statistike, a jedino je Kina apostrofirana kao zemlja sam kojom imamo čelično prijateljstvo.

Čitav ekspoze je jako čudan, jako je konfuzan i nije jasno struktuiran, ocenjuje Spasojević i dodaje: "Ako ga poredimo sa ekspozeima Dačića i Vučića, jako ga je teško tumačiti i nisam siguran koliko je ta interpretacija u vezi sa Kinom značajna". Kada govori o EU, o tome jako važno govori, traži pažnju cele sale, govori kako je najveći ekonomski partner, bilo je tu svega i svakome je poznata neka poruka, ističe.

"Reč je o gomili podataka, nekih retrospektivnih nekih prospektivnih, koji nisu homogena celina i to se ne razlikuje puno od Vučićevih izlaganja i generalno od politike SNS", smatra gost N1.

"Brnabić postala deo najužeg kruga iz kog je ispao Stefanović"

Govoreći o Ani Brnabić koja je bila nestranačka ličnost na početku, a kojoj je ovo sada treći mandat, Spasojević kaže da je ona očigledno postala deo najužeg kruga iz kog je ispao Nebojša Stefanović. "Ona se jako dobro pozicionirala, ima neke kvalitete i ka unutra i ka spolja, ali pokazuje i lojalnost - mi danas smo više puta čuli koliki je značaj predsednika Vučića. Ona je, na kraju krajeva, pustila njega da u svojstvu predsednika stranke iščita listu ministara", kaže, dodajući da je jasan odnos moći. Njoj je jasno da njena politička moć proizilazi iz Vučićeve popularnosti, kaže Spasojević.

Premijerka je rekla: svetinja su nam - interes Srbije, puna samostalnost u odlučivanju i očuvanju vitalnih interesa i bezbednosti našeg narodu na Kosovu... Upitan šta je interes Srbije koji je svetinja svakom ministru, Spasojević kaže da bi rekao da je to pravljenje neke vrste odstupnice. "Da se kaže da naš interes nije ono što su do sada govorili, odnosno da tu postoji određena fleksibilnost. Ona u tom delu govora nije rekla eksplicitno da nećemo priznati nezavisnost Kosova i da ćemo se protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama... A onda se u nekom drugim delovima prilično žestoko i borbeno za nju bavila bombardovanjem iz 1999. i tražila da se poštuje teritorijalni integritet", kaže. Spasojević primećuje da nema nekih eksplicitnih izjava, ali mu se čini da ima i nekih pragmatičnih delova.

Upitan da li se nakon današnjeg ekspozea mogu nazreti spoljnopolitički potezi, Spasojević navodi da danas ništa nismo bliži dobijanju odgovora na ključna pitanja.

"Tačno je da nema Zorane Mihajlović, ali u Vladi nema ni Aleksandra Vulina. Tačno je da je Dačić budući ministar spoljnih poslova, ali je tačno da je imao dobru saradnju sa Zapadom i bio važan kod Briselskog sporazuma i iako on jeste, bar na jednom osnovnom nivou, proruski političar, ja bar mogu da zamislim potpuno drugačiju situaciju, ukoliko, kako kaže, predsednik Vučić pritisak postane neizdrživ. Politika SNS je da što više opcija drže otvorenim i oni su bar za sada, bar privremeno to i uspeli", kaže Spasojević.

Na pitanje da li odstranjenje iz Vlade Vulina i Zorane Mihajlović koji su percipirani kao dva ekstrema - istočni i zapadni - nešto govori u smislu političkog kursa, profesor kaže - da je ostranjena samo jedna ili druga osoba, to bi dalo neki signal, pošto su obe, čini se da će Vlada biti samo homogenija oko te poruke koja se šalje i da će ona biti slata od Brnabićke i Vučića, a da će se disonantniji tonovi smanjiti.

Osvrćući se na spekulacije u medijima, kaže da ako Vulin ode na čelo BIA, u manjoj meri će biti prisutan u dnevnopolitičkom životu i manje će slati ideološke poruke. Ali, to je izuzetno važna pozicija, to ne bi bilo sklanjanje, na način na koji bi sklanjanje bilo ministra Stefanovića ako bi završio u Putevima, kako se piše, navodi. BIA nije nagrada u odnosu na ministarsko mesto, a sigurno nije kazna, ocenjuje sagovornik N1.

Na sastanku ambasadora Rusije Aleksandra Bocana Harčenka sa predsednikom Skupštine Srbije Vladimirom Orlićem, održanom 16. septembra, ambasador je "izrazio očekivanje da delegacija Narodne skupštine Republike Srbije neće učestvovati na samitu Krimske platforme", koji je održan u Hrvatskoj, što se i dogodilo.

"To deluje kao jeftin gest dobre volje prema Rusiji, a istovremeno će biti izgovor da je ovde Skupština, da se usvaja Vlada i da zbog toga nismo bili tamo", kaže gost Iza vesti. Ne misli da je to neki važan signal.

Šta zapravo znači "prosrpska Vlada"?

Upitan šta kaže, zapravo, Vučić, ali i premijerka kada navode da će nova Vlada da vodi "prosrpsku politiku". "On (Vučić) hoće kaže da trenutno ne ume ili da ne želi da završi tu veliku spoljnopolitičku dilemu, a to je da je zaglavljen na jedan način između srpskog razumevanja statusa Kosova, s jedne strane, i povezanosti tog pitanja sa evrointegracijama što je onda sve na steroidima podignuto nakon početka rata u Ukrajini - to je konflikt u koji naša Vlada neće da se pozicionira", navodi.

Kaže da Vlada neće da odustane od evropskih integracija, ocenjuje da se u vlasti nadaju da će ili pritisak popustiti ili da će na neki način doći do rešenja konflikta u Rusiji i, s druge strane, znaju da štap koji ima EU nije dovoljno velik i da će imati neku vrstu razumevanja. "Jer u ovom trenutku Srbija ne traži da napreduje ili nije u stanju da napreduje i to je jedna relativno pasivna pat pozicija koja ne smeta ni jednoj ni drugoj strani", ocenjuje profesor.

Navodi da je, simbolički, uvođenje sankcija važno i da će to doći na naplatu za nekoliko godina kada će Poljaci ili baltičke zemlje to staviti na dnevni red, ali trenutno nije tolikom silinom na dnevnom redu, naročito ako je na dnevnom redu pitanje Kosova.

O podršci: Vučić još u stanju da balansira

Na pitanje da li situacija oko sankcija Rusiji i Kosova i tih ključnih tema - slabi Vučića na unutrašnjem planu ili ga jača, Spasojević kaže:

"On je još uvek u stanju da balansira. Ako pritisak počne da jača, on će da homogenizuje deo birača (oko Vučića), ali ako se politički proitisak prenosi na druge aspekte života, pre svega na ekonomiju, deo tih središnjih birača će krenuti da se odvaja od njega. Vučić računa da taj pritisak neće biti dovoljno snažan, on neće biti kao sankcije tokom devedesetih, i da ima dovoljno vremena da na neki način reaguje, nađe alternative, druge zajmodavce... Da se više osloni na Mađarsku, Emirate i sl. Procesi su mnogo sporiji nego tokom devedesetih i političke posledice su sporije. I to će biti sve tako dok je opozicija ovakva kakva jeste. Važno je gde bi ti birači mogli da odu... Za sada ne postoji niko ko ih snažno privlači i to je ono što Vučića čini bezbednim, na neki način".

Upitan o odlasku Zorane Mihajlović iz Vlade posle deset godina, kaže da mu to deluje tako da je ona postala "preskupa", da se preveliki deo stranke okrenuo protiv nje, navodeći da, na kraju krajeva, ona nikad nije viđena kao klasični naprednjak. Ona će, kako ocenjuje, sada proizvesti neku buku, u političkom smislu može da našteti stranci iznoseći neki prljav veš koji će opozicija da koristi, ali  smatra da ne može da izazove turbulenciju u okviru stranke ili padanje rejtinga.