Špic tokom celog dana, ali semafor ima radno vreme: Vikendom odmara

Kako javlja reporter N1 iz Bulevara Mihajla Pupuna, ovaj semafor je specifičan po tome što ima svoje radno vreme - jutarnji i popodnevni špic, mada će većina Beograđana primetiti da je špic sada gotovo tokom celog dana.

U svakom slučaju, ovaj semafor radi od 7.00 do 10.00 i popodne od pola 15.00 do 18.30.
Semafor radi tako što 70 sekundi zadržava vozila, istovremeno toliko drži i pešake.

U funkciji su samo dva svetla, tj. crveno (koje znači da vozila tog trenutka ne mogu da se kreću) i ono koje treperi, žuto koje podrazumeva da tog časa vozila mogu da uđu u kružni tok i da nastave dalje ka centru grada, naravno i u obrnutom smeru.

Semafor ne radi vikendom, a kako objašnjava naš repoter, pretpostavka je da bi u dane vikenda saobraćaj trebalo da bude manjeg intenziteta.

U svakom slučaju, deluje da ovde semafori uživaju najbolju moguću zaštitu po osnovu zakona o radu. Pet dana u nedelji rade, pre svega ujutro i kasno popodne, a preko vikenda se odmaraju.

Na društvenim mrežama je bilo dosta zanimljivih komentara, dosta duhovitih, takođe i predloga kako bi sve ovo moglo da se reguliše. Međutim, ono što je izazvalo reakciju stručne javnosti jeste svakako ono što je izgovorio gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, najavljujući da će pored ovakvog načina regulisanja saobraćaja, na kružnom toku sa uspostavljenim semaforima, to isto biti primenjeno i na kružnim tokovima Autokomanda i Slavija.

Poseban deo koji je rekao Šapić je taj da on smatra da u ovoj zemlji nema saobraćajnih stručnjaka koji bi rešili pitanje kružnog toka saobraćaja na Slaviji i da je zato potrebno angažovati strance.

Na to su reagovali sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i o tome opširnije možete čitati i na našem sajtu.

Sa Katedra za planiranje i regulisanje saobraćaja, koju je potpisao pre svega šef ove katedre Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor Nikola Čelar, navodi se da je tumačenje pojedinaca o tome da u ovoj zemlji nema ljudi od saobraćajne struke neutemeljeno i da to zaista govori o nepoznavanju, pre svega, činjenice da u ovoj zemlji itekako postoji struka.
Na pitanje da li je saobraćajna struka u ovoj situaciji bila angažovana, stigao je takođe odgovor da oni nijednog časa nisu bili konsultovani u smislu regulisanja saobraćaja, konkretno ovde u kružnom toku saobraćaja na Novom Beogradu.

Takođe sa ovog fakulteta ističu da Saobraćajni fakultet obrazuje pre svega ljude saobraćajne struke koji i te kako mogu da pomognu u rešavanju, ali da jednostavno njihovo mišljenje u ovom trenutku nije izgleda poželjno.

Konkretno za ovaj kružni tok kažu da je ovde primenjen koncept rešenja problema koji je suprotan stanovištu onoga što predviđaju saobraćajni stručnjaci.

Gradonačelnik kaže da ovo što su oni ovde uradili jeste koncept koji je viđen u mnogim evropskim gradovima, a između ostalog pominje se i primer glavnog grada Hrvatske.