Društvenim mrežama od jutros se deli dokument, čija autentičnost nije potvrđena, iza kog navodno stoji Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Policijska uprava u Užicu i u kom se škole iz tog kraja pozivaju da sastave spiskove "problematične" i asocijalne dece. Predstavnici škola iz užičkog kraja za N1 potvrđuju da su dopis dobili, ali ne i šta u njemu piše. Da li je sastavljanje ovakvih spiskova adekvatan način za sprečavanje nasilja u školama i da li se time mogu ugroziti druga prava dece?
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije objavio je dopis koji je, navodno, policija uputila školskoj upravi u Užicu, a u kome traže od škola da im se dostave spiskovi dece za koju „procenjuju da su u riziku od nasilja, bilo da su oštećeni odnosno žrtve ili izvršioci nasilja ili ispoljavaju asocijalno ponašanje“. Spisak bi trebalo da posluži kao osnova za dalje aktivnosti.
Bilo kakvi spiskovi koji targetiraju decu mogu biti osnova za diskriminaciju, smatra specijalni pedagog Ljiljana Marković.
Pročitajte još:
„Jeste na neki način diskriminatorno prema toj deci, da mi sad njih označavamo žrtve nasilja, počinioce nasilja, decu u riziku itd. Mislim da nije loše da se sagledaju sva deca kako bi se uradila neka procena u smislu pomoći i podrške tom detetu ili toj porodici, ali ne u smislu kontrole i nekog nadzora“, kaže Marković.
Da je nekakav dopis zasita stigao, potvrdili su nam u nekoliko škola u Užicu, Arilju, Požegi i Kosjeriću, međutim, nisu želeli da potvrde šta u dopisu piše. Nezvanično, kažu da su za spiskove čuli. Iz Ministarstva prosvete nam je rečeno da dopis školama nisu slali i da se obratimo Ministarsvu unutrašnjih poslova. MUP nije odgovorilo na našu molbu da potvrde autentičnost dokumenta.
Čemu potreba za spiskom, ako timovi škola znaju dečije probleme i sa njima rade pitaju se i iz Unije prosvetnih radnika i pedagozi.
„Ti timovi su do sada, ako su radili dobro, uglavnom imali uvid u decu koja imaju neka ponašanja koja su van standarda, mislim, to su sve neki pokušaji da se nesto uradi, ali je sistem poprilično šupalj, tu ima puno posla. Ovo su neke male početne mere, ali prosvetari ne beže od toga da pomognu i identifikuju“, kaže Vesna Andrić iz Unije prosvetnih radnika.
Ljiljana Marković smatra da smo „sada u nekoj situaciji kada nismo baš sigurni šta sve može da predupredi da se ikada ovako nešto ponovi“.
„Čini mi se da nekako malo lutamo u tome i onda svašta nešto radimo. Pokušavamo na sve načine da preuzmemo neke zaštitne mere da se ne bi ovakva stvar više ponovila“, rekla je ona.
S obzirom na trenutno stanje u društvu i strah, prisustvo policajaca i kontrola, kod dece mogu izazvati osećaj bezbednosti, ali ne sme doći do izopštavanja, upozorava struka, dodaju i da policajci u školama nisu dugoročna mera.
„Suština je da policajac i policija sa svojim ovašćenjima, sa obučenošću za postupanje prema izvršiocima krivičnih dela, pa makar to bilo i vršnjačko nasilje, nije mesto u školama“, kaže profesor bezbednosti Zvezdan Radojković.
Marković, pak, kaže da na taj način ne može u potpunosti da se reši problem.
„Najpre mora da se utiče na svest dece, koja vrše vršnjačko nasilje da je to nešto što ne smeju da rade i da postoje drugačiji načini rešavanja problema, a samo prisustvo policajca nije dovoljno. Može da se desi da se u školskim sredinama smanji broj vršnjačkog nasilja, ali da se ta brojka poveća na nekom drugom mestu… da li na školskim igralištima, da li na internetu, putem društvenih mreža…“ rekla je ona.
Sa druge strane predstavnici policije ne misle da će doći do prelivanja vršnjačkog nasilja na ulicu i internet.
„Mislim da će pristustvo školskog policajca i naša ideja je, da će biti više edukativna. Da deca slobodno imaju potrebu i imaju pravo da u svakom trenutku upravo preko komunikacije sa školskim policajcem dođu do informacija koji su to rizici koje društvene mreže zapravo mogu ostaviti i kakva je to njihova odgovornost i odgovornost njihovih roditelja ukoliko zloupotrebljavaju i objavljuju neke neprimerene statuse na svojim profilima“, rekla je Bojana Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala.
Inače, više profesora beogradskih škola konaktriralo je TV N1 sa pitanjem – zašto policajci iz škola odlaze nakon 19h, kada se u drugoj smeni neretko održava i sedmi čas koji traje do 20h. Predstavnici MUP-a saopštili su da se radno vreme policajaca usklađuje sa upravama škola, i da se sistem još uhodava. Da je policija prisutna u školama u toku dana, uverili smo se i lično.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare