Kopman: Još se procenjuje da li je Srbija ispunila uslove za drugu tranšu iz Plana rasta za Zapadni Balkan

Kopman je, odgovarajući na pitanje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule o sredstvima za Srbiju, podsetio da je prva tranša isplaćena u januaru i naveo da je procena ispunjenosti uslova za drugu tranšu i dalje u toku.

Prema njegovim rečima, za Srbiju postoje tri grupe uslova - opšti uslovi, sprovođenje konkretnih reformi i dijalog sa Kosovom.

"Činjenica da novac još nije isplaćen govori da Evropska komisija još nije uverena da su uslovi ispunjeni", rekao je Kopman na zajedničkoj sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i Odbora za budžet, na kojoj je razgovarano o Planu rasta za Zapadni Balkan.

On je naveo da Komisija nastavlja da prati stanje u oblasti vladavine prava, u skladu sa nalazima iz non-pejpera i izveštaja Evropske komisije iz novembra, ali je dodao da je Srbija poslednjih meseci počela da rešava neke problematične situacije, uključujući formiranje Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Kopman je ponovio da je Evropska komisija predložila otvaranje klastera 3 sa Srbijom, ocenjujući da bi to doprinelo ubrzanju evropskog puta zemlje.

"Srbija ubrzava rad na primeni reformi, u toku je rad na 80 odsto reformskih koraka, a tome je značajno doprinelo i osnivanje Operativnog tima", rekao je Kopman, uz napomenu da se uslovi moraju ispuniti i da ništa nije "zdravo za gotovo".

Odgovarajući na pitanje poslanika o preporukama Venecijanske komisije koje Srbija još nije ispunila, Kopman je rekao da je reč o "zastarelom podatku" i naveo da su, u slučaju "Mrdićevih zakona", ispravljeni ranije uočeni nedostaci.

"Ne samo da su vraćeni svi tužioci, već su ih i dodali u kancelariju Tužilaštva i Venecijanska komisija je rekla da je situacija sada bolja nego u januaru. Ne samo da su popravili nedostatke, već su išli i korak dalje", rekao je Kopman.

On je dodao da se, kada je reč o preporukama ODIHR, radi o sedam od devet preporuka i da je Evropska komisija zatražila mišljenje te organizacije nakon usvajanja zakona koji se odnose na izborne uslove.

"Otvaranje klastera je proces zasnovan na zaslugama i kada zemlja uradi nešto, treba da usledi odgovor i sa druge strane. Usvojeni su zakoni, ali ogroman posao tek sledi. Za svrhu ovog klastera treba da važi princip zasluga i zato smo to podržali", naveo je Kopman.

Govoreći o primeni obaveza iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Kopman je rekao da su Crna Gora i Albanija na nivou od oko 80 odsto ispunjenosti reformi, Severna Makedonija na 50 odsto, a Srbija na 35 odsto.

On je dodao da Kosovo i Bosna i Hercegovina ozbiljno zaostaju zbog unutrašnjih političkih problema.

Kopman je rekao da Kosovo "dobrano zaostaje" u primeni Reformske agende zbog političke blokade i izbora koji su sprečili sprovođenje reformi, ali je dodao da se od juna polako radi na formiranju institucija i da postoji očekivanje da će reforme biti nastavljene.

Govoreći o Bosni i Hercegovini, Kopman je ocenio da je ona najveći izazov, navodeći da se "odlaganja akumuliraju", zbog čega je predloženo uskraćivanje dela sredstava.

"Predložili smo da taj novac bude transferisan u Evropski inovacioni fond za Zapadni Balkan kako bi ostao u regionu", zaključio je Kopman.