"Entuzijazam prema Evropskoj uniji se dugo smanjuje, a na to je uticala i situacija u Ukrajini", smatra Nataša Vučković iz Centra za demokratiju. Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić dodaje da skepticizam nije samo posledica rata, već da je to trend koji postoji 10-12 godina.
Vučković, ipak, kaže da joj se čini da je to privremeni pad zainteresovanosti.
„Kada pogledate kontrolna pitanja u istraživanju, vidte da vrednosti EU, način života u EU, način vladanja u EU, jesu model za naše građane“, dodala je.
Samardžić je podsetio da je Srbija dugo u pregovorima, a da je kandidat još duže.
„Stvar traje od 2003, kad je Solunskom agendom određeno da zemlje regiona uđu u EU. Brojimo 19-20 godina, mislim da smo tada bili bliži EU nego sada. Sama Unija je bila u entuzijazmu širenja, 2003. su bili pred prijemom desetak zemalja bivšeg socijalističkog poretka“, kaže Samardžić.
POVEZANE VESTI:
Profesor FPN dodaje da ljudi mogu da budu zbunjeni kada vide da EU ne interveniše prema Srbiji, s obzirom na, kako je rekao, autoritarni režim.
„To je režim koji povređuje ljudska prava, imamo sistem lične vlasti i to za Uniju nije problem. Zemlje EU imaju demokratski poredak, uvek su naši ustavotvorci gledali na Zapad. Ali, problem je što je spoljna interpretacija pogrešna. Ona pokazuje da joj nije mnogo stalo do demokratskih promena u Srbiji. Ja sam učestvoao u dve runde razgovora o ustavnim promenama, gde je posredovala EU, nijedan predlog prave opozicije nije bio prihvaćen, a prihvaćeni su svi predlozi iz dijaloga koji se vodio u Skupštini. Došlo je do jednog preokreta, čovek koji se ne bavi Unijom i hoće da mu život bude bolji, doći će do paradoska. Zašto je Unija ćutala u vezi sa režimom, odgovor je zato što je Vučić obećao Kosovo. To je real politika koja gleda da ostvari cilj na svaki način“, kaže Samardžić.
On je dodao da je Vučić duboko ušao u obećanje da će potpisati pravno obavezujući sporazum sa Kosovom.
„Oni ga drže za reč, vidite da ga dave kao zmija žabu, nemaju na koga drugog da se oslone. Kada je reč o sanckijama Rusiji, Vučić lavira, kaže za neko vreme još ćemo biti na ovoj politici protiv sankcija, zavisi od stepena ucene koji mu budu postavili. Nemam utisak da će Vučić odustati od zahteva, priznajte Kosovo i uvedite snakcije, to nema veze s našim putem u EU i da to uradimo nećemo ući. Alt nije Istok ili Zapad, već da se s EU ustanovi sporazum o ostvarjivim ciljevima pa bi put bio jasniji. Sa utopijskm ciljem članstva može da traje još 20 godina“, kaže Samardžić.
Na pitanje koliko na pad entuzijazma utiče vlast svojim porukama, Vučković kaže mnogo, pre svega time što su one kontradiktorne.
„Kad pogledate govore predsednika, različite izjave ministara u Vladi o Izveštaju EK, kako onda građani da razumeju gde idemo. Velika je odgovornost vlasti kako govori o EU. Takođe, evropska opozicija nije dovoljno jaka, nije ujedinjena. Partije na desnici, evroskeptici, kad pogledate deklaraciju koju su potpisali videćete akciono jedinstvo. S druge strane to ne postoji“, rekla je Vučković.
Samardžić je upitan, ako je tada entuzijazam bio veći, zašto nije iskorićena prilika početkom dvehiljaditih, na šta je on poručio da je DSS aktivno učestvovao u procesu pripremanja za kandidaturu.
„Studija izvodljivosti je prihvaćena 2005, nismo imali skepsu prema EU, smatrali smo da je realna stvar. Unija je počela da menja 2008, njena struktura je bila disfunkcionalna, zato su uvodili mehanizam za antikriznu politiku, izgubila je realan pogled na zemlje koje bi da pristupe, na Zap Balkan. To je išlo paralelno sa tegobama unutar našeg sistema i teškoćama sa reformama, mi smo se već tada praktično udaljavali od članstva. Dva faktora – jedan je Unija koja se zatvarala, a drugi je naš problem čestih menjanja vlasti, naročito od 2012. kada je došla autoritarna vlast. Tada su se stvari promenile, jer je tu jedan prioritet, a to je priznaje Kosova. Mi smo danas u bezizlaznoj situaciji, a to se ne vidi iz vokubaluara u Beogradu i Briselu“, rekao je on.
Vučković je podsetila da je od 2000. bilo mnogo uslova, ali da je paradoks da je posle bombardovanja bila ogromna podrška evrointegracijama.
„Čak je najveći procenat građana bio za pristup NATO. Zato što je tada perspektiva da ćemo postati deo zapadnog sveta bila realna. Razloga za odlaganje je bilo mnogo, imali smo državnu zajednicu, pa saradnju s Hagom, dok nismo došli do poslednjeg sa proglašenjem nezavisnosti Kosova. Ali jedno veliko razočaranje među evropskim krugovima u Srbiji nastaje 2012-13, kada je EU fokus stavila na Kosovo, stavivši u drugi plan vladavinu prava, borbu protiv korupcije. Što je stvorilo percepciju da nisu važne reforme nego političke odluke. Kada pročitate Izveštaj EK videćete da ono što nedostaje je institucionalni napredak, procedure, kapacitet, kvalitet državne uprave koji bi mogao da vodi reforme i borbu protiv korupcije i da apsorbuje evropske fondove koji nam stoje na raspolaganju. To znači da jako sporo napredujemo. Kad predstavnici vlasti kažu da ne napredujemo zbog Kosova i usklađivanja sa spoljnom politikom to nije tačno i time se zamagljuje da država ne radi ono što bi trebalo da radi“, rekla je Nataša Vučković.
Dodala je da je Haški tribunal bio realan zahtev koji je Srbija trebalo da ispuni, kao i da je realan odnos prema problemu Kosova.
„EU nam je rano stavila do znanja da neće primati članice koje imaju probleme sa susedima, granicama. Mi to dugo znamo. Taj zahtev da sporazumom rešimo odnose s Prištinom je negde 2008. postavljen. Iako je nastala kriza, a taj zahtev postavljen, mi 2009. imamo najveći entuzijazam posle uvođenja bezviznog režima, to je bio veliki korak napred. Veliki deo tog smanjenog entuzijazma ide posle Bregzita, ne uspeva da se stvori predstava da smo u partnerskom odnosu sa EU, to je odgovornost EU, ali i naša. Ja ne mislim da treba da prestane da se trči, mi smo na put krenuli jer je imao trasnformacioni potencijal, jednu energiju za promene. Znamo šta smo doživeli devedesetih i krenuli smo s namreom da izgradimo demokratiju. Članstvo je važan cilj, ali put do članstva ima veliku vrednost. Treba da postanemo država, društvo, ekonomija koju želimo da budemo. Dešava se danas velika promena i moramo da kažemo na kojoj smo strani“, kaže Nataša Vučković.
Komentari ()
Vidi sve komentare