Neutralna Srbija u trci naoružanja: Koliko to košta, šta će nam i da li je za potrebe jednog čoveka koji voli da se slika

Predsednik Srbije ne propušta nijednu vojnu vežbu, lično sklapa dogovore o nabavci naprednih odbrambenih sistema i hvali se navodnom vojnom nadmoći Srbije - na papiru neutralne zemlje.

Nedavno je objavljen podatak da je Srbija u 40 najvećih uvoznika oružja na svetu, i da je u poslednih pet godina uvezla skoro tri puta više oružja nego u istom preiodu pre toga. Da li to znači da je jedna mala balkanska zemlja postala globalna supersila?

Jedna od autorki istraživanja kaže - ne baš, jer njihova metodologija boduje uvoz složenih sistema, koje Srbija jeste nabavila.

“To što nama deluje dramatično - globalno, nije reč o nekim preterano velikim količinamanaoružanja. Svakako jeste značajno jer izaziva pažnju suseda i jeste nešto što bi trebalo odgovorno komunicirati”, kaže Katarina Đokić iz Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja.

Tabloidi bliski vlasti prenose kako je Hrvatska zabrinuta zbog modernizacije srpske vojske, a sam predsednik ne propušta priliku da vojnu snagu poredi sa zapadnim susedima.

“Hrvatska vojska je izuzetno snažna, koja se naoružava dramatičnom brzinom. Znamo šta sve moramo da uradimo da bismo bili tvrd orah i kako bismo uvek imali tu vrstu odvraćajućeg efekta i dejstva, rekao je Aleksandar Vučić 12. decembra 2025.

Prema podacima SIPRI-ja, iz Kine stiže 61 odsto srpskog uvoza oružja, iz Francuske 12, iz Rusije sedam procenata, a kao prodavci značajni su i Belgija i Izrael. Da li nabavke oružja prate predsednikove diplomatske posete?

“On se pojavi negde i dogovori nabavku naoružanja. Često imam utisak da to nije izbor koji su proizvod procene potreba. To ne znači da neka sredstva nisu sjajan izbor. Jednostavno, ne vidite trenutnu procenu potreba, nego se stiče utisak da je potrebno kupiti nešto u Kini, pa hajde da kupimo nešto u Kini u nekoj vrednosti, pa da vidimo šta bi tu sad bilo pogodno”, kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.

Srbija je iz Kine kupila vredne protivraketne sisteme, iz Rusije kupole za motorizovana vozila, od Francuza su kupljeni skupi radarski sistemi, a od Belgije 600 laserski navođenih raketa.

Najveći deo stiže iz Kine, što je praksa kad države ne žele da saopšte koliko su platile naoružanje.

“Mnoge vlade daju prednost direktnim međudržavnim sporazumima, između ostalog, zato što je to jedan način da se zaobiđu tenderi, ali i radi nekog negovanja bilateralnih odnosa sa zemljama od koje se naoružanje nabavlja”, kaže Katarina Đokić.

Ključna pitanja bi trebalo da budu - koliko to sve košta i šta će nam? Ni na jedno od ovih pitanja nema odgovora.

Vojni analitičari kažu - džaba skupo oružje kad Srbija nema vojnike obučene da ih koriste. Umesto toga, vojska statira na televizijama s nacionalnom frekvencijom.

“Vojska je sad samo dekor. Oni su kao cvet na stolu. Rade šta im se kaže. I ako im predsednik kupi neko naoružanje, oni kažu 'hvala' i pripreme prikazivanje sredstva na paradi. Predsednik pokazuje nova sredstva. Njegovo je ekskluzivno pravo”, kaže Radić.

Da li se skupo naoružanje kupuje zbog realnih potreba, ili potrebe jednog čoveka da se stalno slika sa ljudima u uniformi?