Profesor Slobodan Milanović objašnjava da postoji više faktora koji doprinose pojavi požara, što dovodi do katastrofalnih stradanja šuma. To su, između ostalog, dugi toplotni talas, količina akumuliranog gorivog materijala, konfiguracija terena, ljudski faktor...

"Uticajem na ove faktore mi možemo da eliminišemo, odnosno da ublažimo negativne posledice ekstremnih situacija sa požarima. Naravno, na neke možemo, a na neke ne možemo da utičemo, kao što su, recimo, klimatske vremenske prilike, ali možete na svest ljudi o tome da ne treba da koriste otvoreni plamen u prirodi", objašnjava.

Kako kaže, ma koliko se sprovodile kampanje o informisanosti građanstva o opasnosti od izbijanja požara, "uvek će se naći nekih 600 ljudi u Srbiji, kao što je to bilo 8. juna 2025. godine, kada smo u jednom danu imali 600 prijavljenih požara".

"Ono što možemo jeste da jačamo naše kapacitete za direktnu borbu protiv požara, a pre svega da utičemo na upravljanje gorivim materijalom. To je nešto što je sada u Evropi jako prisutno, gde se fokus sa suzbijanja i direktne borbe protiv požara pomera ka prevenciji", naglašava on.

Govoreći o prevenciji, odnosno podizanju svesti i upravljanju gorivim materijalima, potrebno je napraviti planove za upravljanje šumama, kao i mere koje će smanjiti rizik od požara.

"Zatim, ekstenzivno stočarstvo je takođe jedna vrlo efikasna mera. Mi smo u poslednjih 30 godina potpuno izgubili stanovništvo u ruralnim područjima koje se bavilo ekstenzivnim stočarstvom, gde se na jedan prirodan način eliminisao taj gorivi materijal iz prirodnih ekosistema", navodi.

Kaže i da se u nekim državama, poput Portugala, planira preventivno spaljivanje određenih površina pre požarne sezone, kako bi se smanjio potencijal tog gorivog materijala i verovatnoća nastanka velikih požara.

"Međutim, da bismo mogli da primenjujemo bilo kakve preventivne mere, mi pre svega moramo da znamo koje su nam površine više ugrožene, jer mi nemamo kao država sredstava da možemo da pokrijemo čitavu teritoriju. To je neminovnost. Mi možemo da se fokusiramo samo na one delove naše teritorije koji su najugroženiji, i investiramo u prevenciju, pre svega", objašnjava profesor sa Šumarskog fakulteta.

Kako se Srbija bori sa vatrenom stihijom?

Kako navodi, nije veliki optimista kada je reč o spremnosti Srbije da izađe na kraj sa ovakvom vatrom.

"Jer jednostavno, mi slabo sprovodimo mere prevencije. Mi moramo da ih ugradimo u svoje politike, kako šumarske, tako i sve ostale, kako bismo ublažili te negativne posledice. Zatim, moramo da izgradimo jedan sistem za ranu detekciju požara, jer mi kao država nemamo sistem za ranu detekciju", dodaje.

Kaže i da je u Deliblatskoj peščari postojao sistem sa pet kamera koje su bile umrežene za ranu detekciju, i to je bila jedina lokacija u Srbiji gde je postojao nekakav sistem sa optičkim nadzorom. Pretpostavlja da su kamere izgorele ovom prilikom.

"Da biste znali na kojim lokacijama ćete postaviti te kamere, morate da imate sliku o tome gde je veća, a gde je niža opasnost", navodi.

Kaže i da u Hrvatskoj postoji sistem kamera koje su umrežene i komandni centar gde se skupljaju sve te informacije, tako da oni maltene u realnom vremenu imaju informaciju o tome gde je nastao požar.

"Kod nas taj sistem funkcioniše tako što neko mora da pozove Sektor za vanredne situacije i da ih informiše, a to je obično posle nekog vremena od nastanka požara, a u borbi protiv požara svaki minut je vrlo bitan, jer je vrlo važan taj brzi odgovor. Ukoliko imate brzu intervenciju, vi ćete se suočiti na terenu sa gašenjem nekog veoma malog požara, i to ćete lako učiniti, a ukoliko situacija izmakne kontroli, onda ćete doći u situaciju da možda nećete biti u mogućnosti da ugasite taj požar i ukoliko imate, ne znam koliko, resursa na raspolaganju. To je bila situacija u okolini Bordoa, u okolini Madrida - gde ste imali te ekstremne požare koje jednostavno ne možete da zaustavite nikakvom silom. I zato se pomera fokus sa suzbijanja ka prevenciji, jer dugoročno jedino to može da nas zaštiti", naglašava.

Ljudi da ne gase požare samostalno

Navodi i da je video na društvenim mrežama informacije da ljudi žele da se samoorganizuju, da pomognu u gašenju požara.

"Ja to uopšte ne preporučujem. Čak, ukoliko žele da pomognu, neophodno je da se jave pripadnicima Sektora za vanredne situacije. Oni su jedino obučeni za gašenje vatre, pogotovo ukoliko imate požar kao ovaj u Deliblatskoj peščari, koji je ogromnih razmera. To je vrlo opasna situacija. Pored pripadnika Sektora za vanredne situacije, imate Dobrovoljna vatrogasna društva i moje kolege šumare koji su prilično obučeni da vladaju takvom situacijom. Tako da ne preporučujem nikakvo uključivanje grupa građana samostalno, bez nadzora, u gašenju požara", apeluje.

Potrebno je, kaže, ukoliko već uoče požar, da pozovu Sektor za vanredne situacije i da im obezbede validne informacije o tačnoj lokaciji: kad je nastao požar, koja je opožarena površina, koji tip vegetacije gori, koji tip vegetacije se nalazi u neposrednoj blizini.

"To su sve korisne informacije za donošenje nekih odluka", dodaje.

Požari na deponijama

Osim šuma, gore i neke deponije. Požari na deponijama, navodi, mogu da izazovu šumske požare.

"Bila je prošle godine situacija, čini mi se, negde na jugozapadu Srbije, gde pretila opasnost da nastane jedan veći požar usled požara koji se desio u deponiji. Prilikom sagorevanja tog komunalnog otpada oslobađaju se vrlo toksični gasovi, i to prilično loše utiče na zdravlje ljudi, tako da bi trebalo da se obezbede neke mere zaštite, saveti da se ne izlazi vani, kako bi se ljudi zaštitili od negativnih posledica ovih požara", zaključuje.