Srbija, slaba karika Evrope: Reporteri bez granica pozivaju vlast da radi na slobodi medija i protiv propagande

Napadi na srpske medije koji su pratili antivladine proteste posle rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu još jednom su pokazali opasnosti sa kojima se suočavaju oni koji izveštavaju u javnom interesu, dodaju Reporteri.
Kako se ističe, 5. novembra su nasilni pojedinci polomili kameru srpskog nezavisnog kanala N1 i oborili kamermana Juronjuza, dok su reporteri lokalnog radija 021 napadnutii bojom i plastičnim flašicama.

Nakon protesta u Beogradu iste noći protiv uklanjanja Starog savskog mosta, ekstremno desni političar je napao i pretio smrću kamermanu novinske agencije Fonet.

Ti incidenti su deo duge istorije nasilja, uključujući nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije 1999.

U Srbiji, koja je na 98. mestu od 180 zemalja – pretposlednje u Evropskoj uniji (EU) i zoni Balkana – po Svetskom indeksu slobode štampe RSF za 2024. godinu, pristup građana pouzdanim informacijama dodatno je podriven ruskom propagandom i Slap tužbama, koje ciljaju na medije. RSF je o ovim pitanjima razgovarala tokom svoje misije u Beogradu od 31. oktobra do 4. novembra sa predstavnicima novinara, međunarodne zajednice i vlade - ministrom informisanja Dejanom Ristićem i savetnicom za medije predsednika Srbije Suzanom Vasiljević.

„Pravo na propagandu zamenjuje pravo na informisanje. Počinioci napada na novinare predstavljeni su kao žrtve. Sloboda neprijatelja medija umesto slobode medija. Srbija je informativno slaba karika Evrope. Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozivao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, uvredljivih tužbi i nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima. Obraćajući se međunarodnoj zajednici u Srbiji, založio sam se za njihovu podršku takvoj akciji", kazao je šef odeljenja EU-Balkan u RSF Pavol Salaj.

Pavol Szalai
Šef odeljenja EU-Balkan u RSF

Kako je RSF istakao na Forumu Hrabrih novih medija, koji je 2. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, organizovala Akademija Dojče vele, neophodna je hitna akcija srpskih vlasti u sledeće tri oblasti:

1. Napadi na novinare i nedostatak pravde. Pored amblematičnog slučaja ubistva Slavka Ćuruvije i drugih novinara, pravda nije zadovoljena ni u novijim slučajevima kao što su pretnje smrću novosadskim novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću u martu 2024. Osumnjičeni za pretnje - koji je usledio nakon ponovljenih klevetničkih izjava lidera skupštinske većine - pobegao je iz Srbije dok je bio uhapšen. Tokom svoje misije u Beogradu, RSF je izrazio zabrinutost zbog političkih napada na novinare i zatražio od vlade da stvori uslove da pravosudni sistem brzo proglasi odgovornim krivce za zločine nad novinarima.

2. Slap tužbe. Na meti 16 tekućih tužbi, istraživačka onlajn kuća KRIK je srpski nezavisni medij sa najvećim brojem Slap tužbi, prema sopstvenoj analizi. Nekoliko pravnih radnji koje imaju za cilj da ućutkaju nacionalne medije – kao i lokalne medije sa manje resursa za odbranu na sudu – pokrenuli su pojedinci ili subjekti povezani sa vladom. RSF ih je na sastancima sa Dejanom Ristićem i Suzanom Vasiljević pozvao da rade na antislap zakonodavnim i nezakonodavnim merama na osnovu nedavnih preporuka Saveta Evrope i Evropske komisije.

3. Ruska propaganda. Reakcije vladajuće većine i provladinih medija na istragu RSF-a o RT Balkan, fabrici propagande Kremlja u Beogradu, u septembru 2024. godine, kako se navodi, pokazale su ono što ruski mediji i njihovi srpski mediji i politički podstrekivači najbolje znaju: širenje dezinformacija. RSF je lažno optužen da je „obaveštajna grana” i „oruđe Zapada”. Vladini zvaničnici su širili lažne vesti o tome da je RSF odobrio smrtonosni vazdušni napad 1999. na javni servis RTS i pokrenuo narativ o Srbiji kao „ostrvu slobode“. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao istragu RSF rečima da su nas "celog života učili da mora da postoji i druga strana, da morate sve da čujete, a danas je sve tako partijsko, ako slušate obe strane, vi ste neprijatelj obe strane”. Dok je bio u Beogradu, RSF je zatražio od vlasti da sprovedu srpski zakon – koji RT Balkan krši nedostatkom transparentnosti – ako odbije da primeni sankcije EU na ruska propagandna sredstva.

Reagujući na istragu RSF-a početkom oktobra, Evropska komisija je podsetila Srbiju da „kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ona mora da preduzme hitne mere u borbi protiv manipulacije i mešanja stranih informacija".

U svom godišnjem izveštaju o Srbiji objavljenom 30. oktobra, Evropska komisija je pozvala Srbiju da preduzme mere za bezbednost novinara i protiv Slap tužbi. Zemlja nije napravila nikakav napredak u slobodi izražavanja u prethodnoj godini, navodi se u izveštaju, ukazuju Reporteri bez granica.