Srbiji fali 1.000 socijalnih radnika, uslovi za dobijanje socijalne pomoći (pre)strogi

Vesti 19. jun 202409:53 11 komentara
N1

Kriterijumi za dodeljivanje socijalne pomoći u Srbiji su strogi, sistemu nedostaje od 700 do 1.000 stručnih kadrova, a Strategija socijalne zaštite za period od 2019. - 2025. godine još nije ni doneta. Tako su stanje sistema socijalne zaštite ocenili učesnici konferencije „Put ka efikasnoj strategiji socijalne zaštite“ koje je organizovalo Društvo socijalnih radnika Srbije sa udruženjem „Sociativa“.

„Iako je 2011. godine započeta reforma sistema socijalne zaštite, sa ciljem poboljšanja usluga i osiguranja socijalne sigurnosti, ona nije do kraja završena. Državna izdvajanja za socijalne programe su nedovoljna, poslednja strategija je bila na snazi 2009. godine“, podsetila je predstavnica Scoiative Dijana Janković, a prenosi Nova ekonomija.

Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine ali da ona i dalje nije usvojena.

„Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta… Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe“, rekla je ona.

Docentkinja i doktor nauka odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Suzana Mihajlović rekla je da je donošenjem Strategije socijalne zaštite još 2003. godine primećena pluralizacija pružalaca socijalne zaštite. Međutim, danas, kada izostaje nova strategija, potrebno je najpre utvrditi korišćenje već dostupnih prava iz sistema socijalne zaštite i adekvatnost naknada i kvalitet usluga koje se koriste u okviru sistema.

Kada je u pitanju materijalno stanje korisnika usluga, kazala je da se iznosi novčanih naknada, pogotovo novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka moraju povećati. Čak i ako se kumulativno koriste u domaćinstvu, oni ne mogu da podignu korisnika ili porodicu iznad linije siromaštva.

U oblasti stanovanja, prema njenom mišljenju, trebalo bi da postoje različite naknade za rentiranje stanova, kao i različiti programi socijalnog stanovanja. Podsetila je da u EU i Evropi postoje različite prakse koje bi mogle da budu koriste kako bi se populacija korisnika usluga zaštitila od ovakvih dodatnih troškova.

Skoro pola miliona građana ispod linije siromaštva

Jedan od članova grupe koja će biti formirana za potrebe izrade Strategije su i članovi organizacije „Inicijativa A11“. Predstavnik Inicijatve Uroš Ranđelović kazao je da je, prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u 2020. godini oko 6,9 odsto stanovništva u Srbiji živelo ispod linije siromaštva.

„Da biste živeli ispod linije siromaštva, potrošnja po jednočlanom domaćinstvu ne sme da prelazi iznos od 12.695 dinara mesečno. To znači da je 2020. godine 450.000 ljudi u Srbiji živelo ispod linije tog siromaštva“, kazao je Ranđelović.

Dodao je da su prestrogo postavljeni uslovi za dobijanje socijalne pomoći direktni uzroci za veliku razliku u broju ljudi koji živi ispod linije apsolutnog siromaštva.

„To su prestrogo postavljeni uslovi gde bilo koji prihodi iznad iznosa novčane socilajne pomoći koja je 11.664 dinara za pojedinca, automatski diskvalifikuju pojedinca iz ovog prava- osim sezonskog rada“, kazao je on.

Od uslova koji su postavljeni kao granica, su i pokretna imovina koja ne sme da prelazi iznos od 500 ili 600 evra, kao i nepokretnosti iznad 0,5 hektara.

„I zbog toga je upravo velika disproporcija između ljudi u potrebi i ljudi koji imaju podršku. Znači 550.000 ljudi koji su ispod linije siromaštva nemaju nikakvu podršku države u smislu materijalnih davanja iz ove oblasti“, istakao je Ranđelović.

Kao drugi problem pojavljuje se onaj koji se tiče adekvatnosti novčane socijalne pomoći.

Ona, kako je kazao, ne raste vremenom mnogo i samim tim ne dostiže više od 27 ili 28.000 dinara za domaćinstvo koje ima najviše šest članova.

„I taj iznos novčane socijalne pomoći, kada bismo pretvorili u prihode koji su potrebni za preskakanje praga rizika od siromaštva, je samo 43 odsto tog iznosa. Znači nešto što treba da pomogne da se izađe od siromaštva, nije ni pola praga od rizika siromaštva. Kada bismo taj iznos stavljali u kontekst minimalne potroščake korpe, davanja su trenutno takva da ne uspevaju da pomognu pojedincima da izađu iz kruga socijalne isključenosti“, rekao je.

Razlog za to je, kako je kazao, upravo Zakon o socijalnoj zaštiti, jer zakon propisuje da se iznos novčane socijalne pomoći utvrđuje prema indeksu potrošačkih cena.

„To znači da se svake godine gleda inflacija, ali opštih potrošačkih cena. A još 2021. godine cena hrane znatno više skače, inflacija je znatno veća nego opšta inflacija i zbog toga ti ljudi imaju efektivno manje novca i sve manje i manje stvari mogu da kupe za taj novac“, kazao je Ranđelović.

Drugi nedostaci, dodao je, tiču se institucionalnih kapaciteta, pa je tako Državna revizorska institucija (DRI) izdala izveštaj revizije rada Centra za socijalni rad, u kojem se navodi da „rad u njima nije organizovan u dovoljnoj meri u skladu sa principima odgovornog upravljanja što može da oteža efikasnu zaštitu korisnika“.

„Iz DRI-a su naglasili da na 750.000 korisnika iz sistema socijalne zaštite radi samo 1.671 stručni radnik, što ne ostavlja ni dovoljno prostora ni vremena za temeljno i dubisnko posvećivanje za nečiju situaciju, odnosno ljudskog faktora koji je u socijalnom radu najbitniji“, dodao je.

Neophodnije je, zaključio je, da se socijalni rad profesionalizuje više i obezbedi veći broj kapaciteta koji bi se tim stvarima i problemima bavio, kao i da je neophodno promeniti zakonski okvir koji je rezultat nedostataka „koji gledamo danas u borbi protiv siromaštva“.

Prema podacima DRI, u Srbiji postoji 141 centar za socijalni rad, a njihovi resursi nisu dovoljni za pružanje efikasne socijalne i porodično-pravne zaštite.

U periodu od 2020. do 2022. godine u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare