Srbljanović: LGBT zajednica doprinela jačanju institucije braka, doneti zakon

Vesti 18. sep 202111:33 > 11:4734 komentara

Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Biljana Srbljanović izjavila je da se zalaže za donošenje Zakona o istopolnim brakovima u Srbiji i ocenila da nije dovoljno samo najavljeno usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama koje se i dalje odlaže. Marko Mihailović iz organizacije beogradske Parade ponosa i Miloš Kovačević iz organizacije “Da se zna” rekli su za N1 da se na dan kada se održava Parada, situacija u Srbiji što se tiče osnovnih zahteva LGBT zajednice, nije promenila od prvog Prajda održanog pre 20 godina.

„Mislim da treba da se donese zakon o istopolnim brakovima koji podrazumeva starateljstvo i usvajanje dece, da prestanemo da pravimo okvire u kojima je naša sveta institucija braka“, a koja tako izgleda da u njoj često postoji nasilje i muževi ubijaju žene, rekla je Srbljanović Novom danu.

Povezane vesti

„Prema tome ta institucija nije tako neukaljana i mislim da su ljudi koji žele da uđu u brak sve ređi i ređi“, rekla je Srbljanović i ocenila da je LGBT zajednica svojom borbom za to pravo zapravo doprinela učvršćivanju institucije braka i to, kako kaže, može samo da pomogne i u najkonzervativnijem smislu u društvu.

Marko Mihailović kaže da je za njega Prajd i dalje protest jer ne sme da se zaboravi borba za jednakost i bolji položaj LGBT zajednice koja je u Srbiji daleko od dobijene. „Ove godine obeležava se 20 godina od prvog Prajda u Srbiji – a tužno je i poražavajuće da su ključni zahtevi ostali isti“, rekao je Mihailović i dodao da se slave samo male pobede koje su osvojili i borba za ravnopravno društvo kojem se i dalje nadaju.

Miloš Kovačević ističe da u poređenju sa počecima Prajda, kada je bila problem bezbednost učesnika, sada može da više govori o zahtevima LGBT zajednice i onome šta je tišti.

Srbljanović, koja je 2015. bila kuma Prajda kaže da je do danas suštinski sve ostalo isto. „Prajd je simbol borbe za slobodu, a društvo nije slobodno dok poslednji čovek nije slobodan i nema jednaka prava. Promenilo se to da manje strepimo kada krenemo u šetnju, možda za nijansu manje strepimo u svakodnevnom životu“, rekla je ona i dodala da i dalje stoje isti zahtevi – da se izborimo za prava svih da budemo potpuno jednaki i pred zakonom i pred društvom.

Činjenicu da Srbija još nema zakon o istopolnim zajednicama, sagovornici N1 vide kao rezultat politike i pitaju se da li će zbog izbora koji slede usvajanje tog zakona ponovo biti odloženo.

Mihailović ističe da se taj zakon izrađivao 10 godina, a kada je pokrenut proces u februaru Ministasrtvu za ljudska i manjinska prava dogodio se prvi šok – da nije uzet model koji je predložila LGBT zajednica, već inefriorniji predlog. „Mnogo vremena portrošili smo da ga ispravimo da bude primenjiv“, rekao je Mihailović i dodao da se u njemu nalaze, između ostalog, nasledna prava, pitanja različitih odnosa, posećivanja partnera u bolnicama.

„Zakon ima oko 47 članova, znam da protivnike zakona najviše plaši redefinisanje termina brak koje se nažalost ovde ne dešava i usvanjanje dece kojeg se ovde ne dotičemo“, rekao je.

Ipak, dodaje, važnost zakona je velika jer pokriva živote mnogih ljudi. Vlada je sama sebe obavezala da će regulisati ovo pitanje akcionim planom koji je istekao još 2017. godine, dodao je Mihailović a kao primer da može bolje naveo je Crnu Goru, koja je i usvojila zakon i počela da primenjuje.

Miloš Kovačević dodao je da je pre par meseci Gordana Čomić objasnila da se odlaganje usvajanja zakona dogodilo zbog komentara Saveta Evrope i da je zakon izmenjen da podražava te komentare, ali da sada ministri moraju da se usaglase sa tim izmenama. „Očekujem da se to desi već krajem godine, ali pitanje je jer dolaze izbori da li će biti kalkulacija te vrste i da li će se LGBT zajednica baciti pod voz zbog drugih ciljeva“.

On ističe da donošenje zakona ne bi trebalo da bude dnevno političko pitanje od momenta kada je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da LGBT zajednica ima prava na zakonom regulisana istopolna partnerstva.

Srbljanović ističe da su mnoge stvari preporučene evropskim i svestkim zakonima, a da su kod nas daleko od primene, te da je važno da se pored pravnog i političkog dela apeluje na ljude da razumeju da je to pitanje koje ne ugrožava zajednicu, već je naprotiv unapređuje.

„U skladu sa našom tradicijom i hrišćanstvom, pitaće te bog jednog dana ne kakakv si bio za sebe već za bližnjeg svog. Ako se držimo toga kao tradicionalno društvo, hajde da se barem držimo tog pravila – pitaće te onaj šta si uradio da drugome bude bolje“, kaže.

Marko Mihailović precizirao je ipak da LGBT zajednica još ne traži donošenje zakona o braku i usvajanju dece.

„Mi Ustavom imamo zabranu na istopolni brak, pa pravno ne možemo da insitiramo na tome, kao ni na usvanjanju dece. Ponižen se osećama zbog toga, ali mi to ne tražimo trenutno jer smo svesni stava javnog mnjenja – podrška mnjenja istopolnim brakovima je veoma niska“, rekao je Mihailović i dodao da zbog toga ima osećaj poniženja. „Ja to ljudski želim i sebe smatram kompetentnim roditeljem, ali nažalost ovo nije trenutak u kom ćemo to zahtevati jer znamo da bi to izazvalo veliki revolt kod građana“, kaže.

Komentari

Vaš komentar