"Studenti su već uspeli i ne treba potceniti ova tri meseca političke subjektivacije. Ti mladi ljudi su u tri meseca prošli dublju obrazovnu revoluciju nego što bi je stekli na univerzitetima i školama. Prošli su je na sopstvenoj koži, posebno kroz šetnje, naučili su šta znači biti zajedno, boriti se za pravdu, biti protiv nečega ali i biti za nešto. Probudili su nešto što je nekada postojalo u regionu, a to su solidarnost, samoorganizacija, pa recimo čak i samoupravljanje koje nije strano na ovim prostorima", rekao je za N1 filozof, pisac i politički aktivista Srećko Horvat.
Horvat ističe da studenti imaju podršku u celom regionu kao i da postoji veliko interesovanje za sve što oni rade. Kaže da je reč o najvećem demokratskom i studentskom pokretu od 1968. godine kao i da se nije reč o zahtevima za smenu vlasti, već o želji za dubokim anti-sitemskim protestima. On navodi i da je najzanimljivije, od kada su protesti u Srbiji počeli, zapravo cinizam i Zapada i Istoka.
„Kada je reč o Zapadu, pa zamislimo da se ovako nešto dešava u Nemačkoj. Da tamo imate proteste u više od 200 gradova, blokade na fakultetima koje traju više od tri meseca. Pa to bi bila svetska vest i svi bi pisali o tome. Kada je reč o Srbiji, mi vidimo da tek u poslednje dve nedelje medij, poput Rojtersa, Al Džazire, Gardijana, da počinju da pišu o protestima. I mislim da nije u pitanju samo cinizam, već i to da Zapad nema interes jer je njima u interesu litijum. Isto možemo reći i da su Putinu interes resursi Srbije. Tako da je u geopolitičkom kontekstu veoma zanimljivo posmatrati situaciju u Srbiji“, rekao je Horvat.
Sagovornik N1 navodi i da mu se čini da su studenti ostavljeni sami sebi.
Pročitajte još:
„Ako gledamo geopolitičku situaciju videćete interese SAD, Kine, Rusije, Evrope i mislim da su u tom smislu studenti veliki događaj ali i siročad. Pa ako znamo da u SAD kao mogući ambasador u Srbiji figurira Rod Blagojević koji je osam godina proveo u zatvoru, pa kako to? I onda on treba da dođe u zemlju gde tri meseca traju antikorupcijiski protesti. Isto tako Vučić je predstavnik takvih geopolitičkih tendencija, dok su studenti najveća avangarda, i to ne samo u Evropi. Kada predsednik Srbije govori da je protest uvezen iz Hrvatske, moram napomenuti da se prvi plenum desio 2006. godine u Beogradu, na Filozofskom fakultetu. Pa onda ako opet nastave da govore o tome da je uvezen iz Hrvatske, možemo se vratiti još unazad, kroz istoriju i reći da je uvezen iz Francuske. Setite se Pariske komune 1871, oni su već tada imali plenume i direktnu demokratiju. Tako da, to što studenti danas rade, oslanja se na tradiciju nekoliko vekova staru, jer su i tada ljudi želeli da se borbe i da sami odlučuju o svojoj sadašnjosti i budućnosti“, objasnio je Srećko Horvat.
Govoreći o „obojenoj revoluciji“ navodi da svaki put kada Vučić i Putin govore o obojenoj revoluciji, a Zapad ćuti možemo biti sigurni da se ne radi o tome. Objašnjava da postoji velika razlika, jer nije u pitanju samo borba za demokratiju protiv autokratije, za slobodu govora i prava, već je reč o anti-sistemskom pokretu, mladima koji ne veruju da će se dešavati smena vlasti na svake četiri godine. Smatra i da je problem u tome što su EU, SAD i Kina u geopolitičkom ambisu u kojem se i region nalazi, dok sa druge strane studenti streme i predlažu jednu izuzatno demokratsko radikalnu alternativu.
Komentarišući situacije u kojima često viđamo ljude čija je reakcija na studente i njihove aktivnosti takva da počnu da plaču, Horvat kaže da je u pitanju reakcija na famozni proces tranzicije koja traje 30 godina na ovim prostirima, a da je to zapravo pljačka društvenog vlasništva tako što se prebacuje u državno, a potom u privatne džepove.
„Bilo mi je dirljivo kada sam video jednu apotekaricu koja je rekla – lek nije roba. Tako nešto se desilo i u Hrvatskoj 2009. godine kada je studentima bio glavni slogan – znanje nije roba. I kada ova dva slogana stavite jedan pored drugog videćete zašto protesti u Srbiji uzrokuju toliku solidarnost i podršku. Svi mi i u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Srbiji smo žrtve te tranzicije i privatizacije“, navodi sagovornik N1.
Studenti su, podvlači, neka vrsta univerzalnosti u regionu koja nas spaja i sve naše probleme stavljaju na videlo. Smatra i da su forme blokada ili bojkota iskoraci u političkom organizovanju jer više niko ne veruje starim, a ni novim strankama.
„I sve ovo može se završiti povratkom u crnu rupu, a može se desiti još crnje od ovoga sada jer ne mora da se svaka društvena transformacija završi emacipacijom. Veoma često takve trenutke iskoriste fašisti. Ne mislim da će se to dogoditi u Srbiji. Svakako ne treba potceniti omasovljenje pokreta u Srbiji koji više nije studentski već je prožeo celo društvo. Nije to nešto što će samo nestati preko noći. Prošao sam jako puno protesta u celom svetu, treba proteste podržati ali i istovremeno sagledati situaciju i mogućnosti“, objašnjava Horvat.
#related-news_0
Jedna od mogućnosti je i da dođe do „zamora materijala“ i da se promene ne dogode, objašnjava on i dodaje da se fašizacija i militarizacija društva postala trend u celom svetu.
„Naš region je specifičan jer se nacionalizam rađa svaki put kada je cilj da se zamagle ekonomski interesi. Druga stvar je sam kapitalizam i liberalna reprezentativna demokratija. Uvek ste osuđenii na nju i kada se vlast sruši postavlja se pitanje šta ćemo onda? Tada se skupi opozicija, onda će postati vlast pa dolazi do umirenja te radikalne demokratske forme tako što se pretvara u liberalnu reprezentativnu demokratiju. To znači da se ne diraju vlasnički odnosi i sam sistem. Toga je mene strah, ali vidim da među studentima postoje mnogi koji su toga svesni i shvataju da je korupcija ružni element kapitalizma ali i socijalizma“, objašnjava sagovornik N1.
Na pitanje kako to da poslanici EP podržavaju studente u Srbiji dok je ponašanje EK drugačije Horvat kaže:
„Ova pobuna je velika i može da natera EK da u nekom trenutku postane pozitivna prema njoj, makar kao prema demonstracijama u Gruziji. Sada, nisam siguran, ali u nekom trenutku će to postati realnost, ali kada evropski establišmet bude siguran da nema više budućnosti za srpsku valdu pa će tražiti nove saveznike. Evropskoj komisiji i Nemačkoj auto industriji važan je litijum, važno im je da se nastave biznis tokovi. Takođe, Srbija je geopolitički na raskrsnici Istoka i Zapada. Doći će podrška, ali mislim da studenti ne treba da računaju na EU. Ne mislim da se budućnost ne nalazi ni u Rusiji i Kini. Pokret u Srbiji je trenutno geopolitički usamljen i sada treba da se povezuju sa sličnim pokretima u Nemačkoj i drugo, državama širom Evrope. Studenti u Srbiji pokazuju smer u kojem treba Evropa da ide ukoliko ona uopšte želi da ima budućnost“, zaključio je filozof, pisac i politički aktivista Srećko Horvat.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare