Srpski zvaničnici s jedne strane iznose optužbe na račun suseda, a istovremeno kažu da žele da sačuvaju "oazu mira" u regionu

I dok Vučić u javnom prostoru podiže tenzije sa susedima, kako ocenjuju ti sami susedi, analitičari i brojni opozicioni političari, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković optužuje Hrvatsku da želi da produbi sukob sa Srbijom kao prvim susedom, navodeći da Beograd u tome neće da učestvuje, jer želi da sačuva oazu mira u susedstvu.

Da li pod "čuvanje oaze mira u susedstvu" može da se podvede nedavna izjava Vučića da se "mi pripremamo za njihov napad", aludirajući na Memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti između Zagreba, Tirane i Prištine, pri tome ne navodeći zašto bi neko napao Srbiju?

U međuvremenu, predsednik Hrvatske Zoran Milanović poslao je saopštenje u kojem navodi da smatra da nije moguć dolazak predsednika Aleksandra Vučića u Hrvatsku, te je zbog toga odlučio da otkaže sastanak Procesa Brdo-Brioni.

„Republika Hrvatska i Republika Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale su Proces Brdo-Brioni, s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzanja procesa evropskih integracija zemalja jugoistočne Evrope. Sastanak šefova država Procesa Brdo-Brioni ove godine je trebalo da bude održan u maju u Hrvatskoj. Političke izjave i postupci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojima svedočimo poslednjih dana i nedelja potpuno su u suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području jugoistočne Evrope", naveo je Milanović.

Na to je Vučić odgovorio ponovo u "pomiriteljskom" tonu da Milanović "nije morao da otkazuje ceo skup, nego da pozove svoje drugove iz Prištine i Tirane - ja ne bih hvalio tu idiličnu atmosferu".

"Ne znam da li mu je zasmetalo što sam govorio o vojnom savezu Prištine, Tirane i Zagreba ili što sam govorio da je više nestalih Srba nego Hrvata, iako bih voleo da se reši problem i za njih i za Srbe. Možda je i to što sam rekao da nije baš evropska praksa da zaustavljate intelektualce i profesore poput profesora Kovića", preneo je RTS Vučićevu izjavu.

Dodao je i da razume odluku otkazivanja sastanka, ocenivši da je to odlična ideja.

"Kada budu spremni da čuju i ono mišljenje koje im se ne dopada, a ne samo da slušaju one koji žele da se približe Briselu, onda će taj dijalog biti moguć. Do tada, mi ćemo da trpimo njihove udare povodom izazivanja obojene revolucije u Srbiji, kao i njihove svakodnevne napade i laži. Ne moraju da brinu, Srbija će čuvati mir", rekao je Vučić.

U jeku kampanje za lokalne izbore, Vučić je sredinom marta optužio Hrvatsku da je direktno i najsnažnije od svih zemalja učestvovala u pokušaju obojene revolucije u Srbiji, aludirajući na studentski pokret koji traži borbu protiv korupcije i prevremene izbore.

Vučić je u Aranđelovcu tvrdio da je u pokušajima „obojene revolucije“, kako vlast naziva studentski pokret, učestvovao sam vrh Hrvatske i Sigurnosno-obaveštajna agencija (SOA), jer su, kako je rekao, želeli Srbiju na kolenima, prenosi N1 Zagreb.

Vučić je optužio Hrvatsku i da pod svojom zaštitom „protivpravno i suprotno svim međunarodnim zakonima drži osobe optužene za teška krivična dela“, aludirajući na grupu aktivista koji se u Srbiji optužuju za pokušaj nasilne promene vlasti i podrivanje ustavnog poretka.

"Ali, kako bih vam rekao, za njih je najveća kazna uvek slobodna Srbija. Tako da ćemo mi nastaviti da radimo svoj posao uz svako poštovanje prema Hrvatskoj, bez imalo mržnje. Ali uvek da čuvamo svoje i da im ne dozvolimo da nas pokore onako kako su to činili nekada koristeći jedna, a nekada potpuno drugačija sredstva“, poručio je Vučić.

Na to je premijer Hrvatske Andrej Plenković reagovao da je to "jedna smešna teza".

"Nemamo nikakav interes da se bavimo unutrašnjim pitanjima Srbije niti da budemo lutkar iza scene koji povlači konce. Naš cilj je stabilnost u susedstvu i zaštita prava Hrvata u Srbiji. Moram da otklonim te teze“, poručio je Plenković.

No to Vučića izgleda nimalo nije ubedilo, pa i posle lokalnih izbora nastavlja da susede optužuje da su formirali vojni savez, ne zato što misle da se brane od Srbije, već da je napadnu.

"Čekaće trenutak da izbije veći sukob Evropljana i Rusa, i još veći sukob na Bliskom istoku", bila je tvrdnja Vučića u gostovanju na RTS 12. marta, bez obzira što sa drugih strana niko ni blizu ništa slično nije govorio.

I onda je, u istoj emisiji u kojoj je to rekao, nedugo potom umirivao građane da mogu "mirno da spavaju" i da nas pomenute zemlje neće napasti.

"Srbija je dovoljno snažna da sačuva svoj teritorijalni integritet, suverenitet i neće nas napasti - ne zato što ne žele, već zato što znaju kakav bi bio odgovor", rekao je Vučić.

I posle kratkotrajnog umirivanja, nastavio je sa starom retorikom.

Predsednik Hrvatske je, reagujući na to, rekao da je pre toga već "upozorio Vučića da pomenuti memorandum nije nikakav vojni sporazum". "Evo ti njega pre dva dana govori o planu Hrvatske, Kosova i Albanije da napadnu Srbiju. To je poprilično zanimljiv čovek. Kako da napadnemo? S čim? Mi nemamo vojsku za to. Možeš onda verovati meni na reč, na kraju krajeva - ja o tome odlučujem. To nije dobro čuti, osim što je šašavo", ocenio je tada Milanović. Za Memorandum je rekao da ne predstavlja vojni savez, već jedan gest bliskosti, koji nije potvrđen ni u Hrvatskom saboru.

Jasenovac i ponavljanje Vučićevih reči

U prilog nespremnosti srpskog državnog vrha na saradnju je i Vučićeva izjava da njemu na sastanku Brdo-Brioni nije mesto, kao i da mu je mnogo važnije "da ode i položi cvet u Jasenovcu".

I koliko se neusaglašeno vlast ponaša prema susedima, tako unutar svojih redova ponavlja Vučićeve izjave kao mantre.

Pa samo dan pošto je odgovorio hrvatskom predsedniku, o samitu Brdo-Brioni brže bolje je u istom duhu izjavu dala i predsednica Pokrajinske vlade.

"Mi smo za to da se ide na skupove gde je važan pluarizam mišljenja i gde možete da čujete i tolerišete drugačija mišljenja. Zato i postoji politika, da svako kaže svoje mišljenje i politički stav ispred svoje države, te da samo tako može doći do nekih zajedničkih rešenja kao i smirivanja tenzija. Lako je posvađati se, a mnogo je teže biti pristojan i pronaći stvari koje nas spajaju. Zato je proces Otvoreni Balkan bio dobra ideja", navela je Gojković, poručujući da na sastanku Procesa Brdo-Brioni ne žele da čuju drugačija mišljenja.

A želi li to, srpska vlast dokazuje svakodnevno u odnosu prema neistomišljenicima i političkim oponentima, što smo u punom sjaju mogli da vidimo i na lokalnim izborima 29. marta u 10 lokalnih samouprava u Srbiji, koji su bili obeleženi incidentima, napadima, brojnim nepravilnostima.

"Srbija, nažalost, nije izašla iz spirale neistina, teorija zavera i nemogućnosti suočavanja s prošlošću, a čini mi se da je u proteklih desetak godina sve gore. Krajem 1980-ih, pa čak i u vreme Slobodana Miloševića 1990-ih glasovi otpora u Srbiji bili su i glasniji i konkretniji nego što su danas. Videćemo hoće li ovi studenti kao neka nova snaga moći nešto promeniti. Srbija ne samo da ne pokazuje ikakvu želju za suočavanjem sa vlastitom prošlošću, nego i sa sadašnjošću, pa i budućnošću. U smislu vladavine prava, demokratije i slobode medija, Srbija je trenutno na dnu Evrope. Nažalost, ne vidim kako bi se u bližoj budućnosti to moglo promeniti. Vučićev režim sigurno neće Srbiju izvući iz te rupe, nego je još dublje uvući u nju", ocenio je hrvatski istoričar Hrvoje Klasić.