St. Protić: Radić - najzgodnija ličnost da vlast na njegovom primeru pokaže svoju silu i da joj se sve može

"U ovom trenutku se procenilo da je Aleksandar Radić najzgodnija ličnost da na njegovom primeru pokažu svoju silu. Pokušali su s (Zdravkom) Ponošem na istu temu, i ispostavilo se da je to suviše za njih nezgodno i rizično. I onda su se okrenuli Radiću, i na njemu javnosti hoće da pokažu koliko su moćni i silni, i da im se sve može, a sa druge strane da samom Radiću i ljudima koji misle i rade slično kao on pošalju jasnu poruku", smatra St. Protić.

Radić je bio taj koji je u javnosti, posle protesta 15. marta prošle godine, rekao da je na protestu upotrebljen zvučni top. Podsetimo, VJT u Beogradu je u petak, 19. juna, saopštio da sumnja da su studenti "planirali simulaciju zvučnog topa" na protestu 15. marta, dodajući da je naložilo prikupljanje informacija u vezi sa tim, ali i obavljanje razgovora sa svima onima koji su javno izneli tvrdnje da je protiv učesnika tog protesta upotrebljen zvučni top.

S tim u vezi, u ponedeljak, 22. juna, pretresen je stan vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, a takođe je advokat i potpredsednik LSV - Vojvođani Aleksandar Olenik pozvan je u UKP na informativni razgovor, koji je obavljen 24. juna. Saslušan je i glavni urednik portala Srbin.info Dejan Zlatanović, 23. juna. U policiju je pozvan i glavni i odgovorni urednik agencije Beta Vojkan Kostić, koji se u danu pretresa Radićevog stana našao s njim, jer ga je intervjuisao. Pozvan je u UKP "zbog sumnje na pripremu dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Pozvan je 1. jula i presednik stranke Srbija Centar (SRCE) Zdravko Ponoš.

"Svakako je zvučni top za njih vrlo nezgodna tema, zato što je u Evropi, pa i u svetu, izazvao ogromnu pažnju, veću pažnju nego sam događaj sa 300.000 prisutnih ljudi. Oni su, očigledno, na tu temu veoma osetljivi. I kad god se to pomene, a pominjalo se u Evropskom parlamentu nedavno, reakcija sledi iz Beograda, sa tako kategoričnom, nervoznom, ishitrenom reakcijom. A Aleksandar Radić je žrtveni jarac koji je poslužio režimu, i služi i sad, da dokaže, pokaže ovdašnjoj javnosti, a i svetskoj javnosti, da je to podmetačina, izmišljotina, i da oni s tim nemaju nikakve veze", kaže St. Protić.

Ocenjuje da režim, kako se približavaju izbori, pojačava represiju.

"Izbori su za njih puka forma, koja je neophodna iz milion i jednog razloga, ali koja nije suštinski kriterijum ko će u ovoj zemlji doći na vlast. To mesto i ta uloga je njima predodređena. A izbori su tu reda radi, da se malo igramo, ako treba da još ponekog prebijemo, da se pojave ovi naši crnokapuljaši i da uteraju strah u kosti narodu. A izbori se, i rezultati izbora, naravno, znaju unapred. Tako je bilo i ranije. Sada će da bude još gore", poručuje.

Prema njegovim rečima, odgovor druge strane na sve to treba da bude "bespogovoran otpor".

Saučestvovanje s vlašću u REM - loša poruka

"Nije dobro da ponašanja pojedinih opozicionih ili antirežimskih grupacija i pojedinaca budu do te mere različita i neujednačena. S jedne strane govorimo o progonu Aleksandra Radića, koji je, pored svega ostaloga, i novinar, a sa druge strane imamo ovo četvoro takozvanih nezavisnih članova REM-a koji prihvataju saradnju s režimom", ukazuje.

Na pitanje zašto to vidi kao saradnju, pojašnjava da su oni prvo pre šest meseci podneli ostavke na ta mesta, da bi sada prihvatili odluku režimske većine da se njihove ostavke ponište.

"Prvo, kako mogu ostavke da se ponište bez saglasnosti onih koji su ostavke podneli? Dakle, oni su se saglasili s time da njihove ostavke budu poništene, jer je to bio oblik da povuku ono što su učinili pre šest meseci, i da bez ispunjenja onih zahteva koje su onomad imali, prihvate da se uključe u rad tog takozvanog REM-a, sa jasnom slikom da od tog posla neće ništa biti", ističe.

Dodaje da je to loša poruka, zato što se u očima režima to doživljava kao slabost.

"Vi govorite o slabosti režima. Bojim se da ovde postoji slabost na ovoj drugoj strani, zbog tog nejedinstvenog, nedoslednog odnosa prema režimu. Jedni hoće da s njim, ako ne sarađuju, ali da saučestvuju, a drugi trpe represiju i progon", navodi St. Protić.

Prema njegovim rečima, saučestvovanje sa vlašću u REM je loša poruka, "to je poruka narodu - 'eto, ipak se s njima nešto može. Ipak s njima možemo da sedimo zajedno za stolom, možemo civilizovano da se dogovaramo. Evo, sledeći put ćemo izabrati predsednika i potpredsednika REM-a'. Pa čekajte, ljudi, pa je l' to vi radite sa istim tim režimom koji proganja Radića, sa istim tim režimom koji je gazio i hapsio studente i držao ih u pritvoru? Je l' to način da se sa ovim režimom izađe na kraj? To se, žao mi je, ali moram da kažem: to se u mom rečniku zove kolaboracija", poručuje St. Protić.

Ultimatum režimu

Ocenjuje da je negativno što su prestali masovni protesti, što su izgubili intenzitet, "što su se studenti okrenuli izborima i pretvorili se u politički subjekat".

"Sve to, mislim, da nije dobro, jer jedinu lekciju koju ovaj režim može da nauči, i koju može da prihvati, shvati, to je - demonstracija sile. Pošto studenti i pobunjeni građani nemaju realnu silu u rukama, ali imaju silu brojeva, ili su je bar imali. Imali su masovnost, i režim na to ni u jednom događaju koji je okupio više od 100.000 ljudi nije imao odgovor. Ako to nije bilo ohrabrenje kojim pravcem treba da se ide, ja ne znam šta treba da se dogodi", kaže St. Protić.

Na to šta bi mogao biti naredni korak izričit je da se treba ispostaviti ultimatum režimu "da se nećemo razilaziti dok se naši zahtevi ne ispune".

"Nema odlaska kući. Sve ćemo da vam blokiramo. Nećete moći ni iz jedne zgrade da izađete. Na ulici nećete moći da se pojavite. Miran, ali jasan stav u odnosu na režim... Jedino što se pokazalo učinkovito bili su masovni protesti. Oni nisu imali svoje ishode, nisu imali onaj udarac koji treba da dođe na kraju, i zbog toga je režim uspeo da se dočeka na noge", ocenjuje.

Smatra da bi krajnji udarac bio zahtev da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku.

"I da nema razilaženja dok on ne ode. Zato što je on odgovoran za sve. On je najodgovorniji za nadstrešnicu i sve drugo što se stravično u ovoj zemlji događalo, zato što je svu vlast u svoje ruke uzeo i samim tim na sebe preuzeo svu krivicu. A pritom je, i to danas dobro znamo, i direktno pritiskao i uticao na to da se smandrlja ta izgradnja železnice, i time prouzrokovao pogibiju ljudi. Za to mora da se odgovara, žao mi je. I to ne politički, dakle ne na izborima. Nisu izbori rešenje za odgovornost, nego ostavka, moj druže. Ostavka", poručuje.

O predstojećim izborima kaže da ne sumnja da je velika prednost na strani studenata, ali da sumnja da ona može da se materijalizuje u izbornu pobedu koju će režim priznati.

Ocenjujući da će predstojeći parlamentarni izbori biti gori nego poslednji lokalni, smatra da takva zloupotreba izbornog postupka "može i treba da dovede do novog talasa protesta koji, ukoliko bi bili dovoljno masovni, jedinstveni i sa nedvosmislenom porukom, ultimatumom upućenom režimu, mogu da daju rezultat".