Šta donosi direktiva protiv SLAPP tužbi u EU

Gabriel BOUYS/AFP

Evropski parlament je krajem februara usvojio direktivu protiv SLAPP tužbi, koja ima za cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od sudskih sporova, piše Mediacentar online.

Na portalu media.ba objašnjavaju da je SLAPP strateška tužba protiv učešća javnosti i dolazi od engleskog termina „Strategic lawsuits against public participation“. To je oblik pravnog uznemiravanja koji se koristi za zastrašivanje i ućutkavanje onih koji govore u javnom interesu, te je najčešće usmeren protiv medija, novinara, civilnog društva i aktivista.

Ova direktiva se naziva i Dafnin zakon, po malteškoj novinarki Dafne Karuane Galicija, protiv koje je početkom 2017. godine jedan biznismen podneo 19 tužbi za klevetu odjednom. Karuana Galicija ubijena je na Malti iste godine, dok je prethodno, zbog svog istraživačkog rada o korupciji, godinama primala brojne prijetnje, uključujući SLAPP.

U trenutku njene smrti protiv nje je bilo otvoreno 48 predmeta, koje je nasledila njena porodica. Zbog ovih slučajeva, Dafne se gotovo svakodnevno morala da pojavljuje na sudovima, a sredstva na njenim računima su bila zamrznuta.

Malta je ujedno zemlja s najvećim brojem SLAPP tužbi po glavi stanovnika u EU.

SLAPP se ustalio kao legalni način cenzure i samocenzure – od onih koji imaju moć i novac, a protiv onih koji rade u interesu javnosti. Disparitet moći i resursa je glavno obeležje SLAPP-ova. Iako su „obučeni“ u obične građanske tužbe ili krivične prijave, kao što su tužbe zbog klevete ili zaštite privatnosti, njima nije cilj da postignu uspeh na sudu – cilj SLAPP tužbi je da opterete tužene preterano skupim, dugotrajnim, iscrpljujućim pravnim procesima, piše portal.

Zbog čega direktiva protiv SLAPP tužbi?

O SLAPP-u se ranije nije govorilo na nivou EU jer države članice imaju raznolika pravna uređenja, negde su tužbe za klevetu deo građanskog prava, dok se negde kleveta tretira kao krivično delo.

Podaci Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (The Coalition Against SLAPPs in Europe – CASE) pokazali su, međutim, da su SLAPP problem u gotovo svakoj državi članici EU i da mnogi slučajevi imaju prekogranični element – „putuju“ iz jedne države EU u drugu. Ni Srbija nije „odolela“ toj pojavi.

Prema CASE izveštaju za 2023, sa 570 predmeta koji su analizirani 2022. godine, broj predmeta se povećao na više od 820 predmeta u 2023. godini. Odgovor koji je Evropska komisija predložila na ovu pretnju je Direktiva o zaštiti osoba uključenih u javno učestvovanje od očito neosnovanih ili zlonamernih sudskih postupaka („strateške tužbe protiv javnog učestvovanja”), tzv. Anti-SLAPP direktiva, koja je usvojena u Evropskom parlamentu krajem februara.

Šta sadrži direktiva?

Ova direktiva postavlja minimalne standarde i namenjena je zaštiti novinara i medija od nasilnih sudskih sporova. Direktiva uvodi jasne definicije ključnih termina u SLAPP predmetima, što je važno za jasno utvrđivanje šta se smatra SLAPP elementima, te kako bi obuhvat regulacije u nacionalnim zakonodavstvima bio ujednačen.

Tri su ključna termina:

1. Javno učešće – svaka izjava ili aktivnost koju je fizička ili pravna osoba izrazila ili izvršila i time ostvarila pravo na slobodu izražavanja i informisanja o pitanju od javnog interesa,

2. Javni interes – svako pitanje koje utiče na javnost u tolikoj meri da javnost to može legitimno zanimati,

3. Zlonamerni sudski postupci protiv javnog učešća – sudski postupci pokrenuti u vezi s javnim učešćem koji su potpuno ili delimično neosnovani i čija je glavna svrha sprečiti, ograničiti ili kazniti javno učešće.

Najvažnija rešenja koja donosi direktiva se odnose na:

– ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi. Sudovi u državama članicama mogu proglasi sudski postupak zlonamernim i odredi pravne lekove, odnosno doneti ranu odluku o odbacivanju, u celosti ili delimično. Na državama članicama je da utvrde rokove za ostvarivanje prava na podnošenje zahteva za rano odbacivanje, koji treba da budu srazmerni kako ostvarivanje prava ne bi bilo nemoguće ili teško. O zahtevu za rano odbacivanje odlučuje se u ubrzanom postupku.

– podršku treće strane tuženim tokom sudskih postupaka. Ovo se odnosi na lica poput nevladinih organizacija koje štite prava osoba uključenih u javno učešće, ili kao podrške tuženom ili kao izvora informacija. Tu se daje mogućnost uključivanja trećih lica, koje nisu stranke u postupku niti njihovi pravni zastupnici, da pomažu tuženom. Važno je ovde da se otvara mogućnost da se tuženi mediji stave u “povoljniji položaj“ umesto da ostanu potpuno sami kada se tužba desi

– kazne za podnosioce zahteva i kompenzacijske štete za žrtve. Sud ima ovlašćenja da zatraži od tužitelja osiguranje za troškove postupka ili troškove postupka i naknadu štete ako smatra da je takvo osiguranje primereno.

Za EU, jedno od ključnih pitanja je bilo regulisanje prekograničnog elementa SLAPP-ova, odnosno kada je predmet pokrenut u državi članici koja nije prebivalište tuženog.

Da bi SLAPP potpao pod delokrug direktive, prekogranični element je neophodan tj. obe strane treba da imaju prebivalište u različitim državama članicama. Međutim, definicija „prekograničnog“ je proširena tokom završnih faza pregovora kako bi uključila i „druge elemente relevantne za situaciju“.

Na primer, informacije od javnog interesa objavljene u jednoj zemlji mogu se smatrati „prekograničnim“ elementom u drugoj zemlji prema ovoj direktivi. U tom slučaju određeni čin javnog učestvovanja odnosi se na pitanje od javnog interesa relevantnog za više država članica, kao na primer, navodi o pranju novca uz moguće prekogranično subelovanje. Druga situacija u kojoj bi trebalo smatrati da postoje prekogranične implikacije jeste kad su tužitelj ili povezani subjekti pokrenuli paralelni ili prethodni sudski postupak protiv istih ili povezanih tuženih u drugoj državi članici.

Na nacionalnim sudovima i državama članicama će biti da implementiraju ovu definiciju široko na predmete. Direktiva predviđa i odbijanje priznavanja i izvršenja sudskih odluka trećih zemalja (van EU), ako je očito da bi bilo neosnovano ili štetno da je taj postupak pokrenut pred sudovima države članice u kojoj se traži priznavanje ili izvršenje, uz priznavanje naknade troškova postupka i/ili štete.

Šta sledi?

Najveći posao dizajniranja efikasnog anti-SLAPP zakonodavstva je sada na državama članicama. Nacionalna zakonodavstva treba da usvoje nove, odnosno usklade postojeće zakone sa obavezujućim okvirom koji ova direktiva donosi.

Države članice su obavezne da urade transpoziciju direktive najkasnije do dve godine od njenog stupanja na snagu, do 2026.

Efikasna transpozicija će obuhvatnu regulaciju (legislativu) i u domaćim i u prekograničnim predmetima SLAPP-ova. Direktiva se primenjuje na SLAPP-ove koji imaju prekogranične implikacije s najmanje jednom uključenom zemljom EU-a, ali zemlje članice EU-a bi i dalje trebalo da donesu sopstvene anti-SLAPP zakone kako bi se pozabavili isključivo domaćim slučajevima.

Države članice time treba da uspostave mehanizme za sprovođenje ranog odbacivanja SLAPP predmeta, te propisati zaštitne mere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete sa specifičnim kriterijumima. Sva pravna/zakonska rešenja moraju biti popraćena adekvatnim ne-pravnim instrumentima kao što su mehanizmi podrške, svest i obuka sudija/advokata, etika advokata, prikupljanje podataka i praćenje SLAPP-ova.