Šta je 6. oktobar: Propuštena šansa ili preuveličana priča?

Šesti oktobar. Simbolično, podseća na sve dane, posle "petooktobarske revolucije" koji, uprkos velikim očekivanjima, nisu doneli sistemske, institucionalne, političke i društvene promene.

Dugo razočaranje, nepoverenje i apatija nakratko su bili prekidani demonstracijama protiv vlasti Srpske napredne stranke, poslednji put majskim protestima koji, uprkos osipanju, i dalje traju.

U kakvoj državi i društvu su građani želeli da žive od 6. oktobra, pre 23 godine i šta, posle isto toliko godina, veruju da mogu da urade na individualnom, ličnom planu da bi živeli bolje, slobodnije, srećnije?

"Te 23 godine su veoma različite. Moram da kažem da 6. oktobar koji se pominje, nije se desio zbog toga što su učesnici mislili da su napravili nekakvu revoluciju, ali to nije bila revolucija. Mi smo se tada složili da Koštunica ima najmanje negativnih poena, uključujući i Zorana Đinđića, koji je bio organizator 5. oktobra. Smatralo se da Koštunica ima najviše šansi da konkuriše Miloševiću... I sada je slična situacija kao što je bilo tada. Predsednik Vučić je uzeo svu vlast u svoje ruke", kazala je Pešić.
Ocenjuje da su mnogi građani u našoj zemlji zaboravili u kakvom smo stanju bili pre 5. oktobra.

"Mi smo sipali iz kanti i flaša benzin, nije bilo grejanja i nije bilo penzija", podsetila je gošća N1.

Pešić je navela da je stanje posle pada Miloševića u zemlji počelo brzo da se popravlja, a da je najveća promena bila što nisu postojala politička ubistva.

"Koštunica nije dozvolio nikakve radikalne promene. Smatrao je da treba da se zadrže svi Miloševićevi zakoni, i da se ništa ne menja, a podsetiću da nije hteo da smeni i Radomira Markovića, koji je posle toga osuđen na 40 godina," priseća se Pešić.

Komentarišući sadašnje stanje u zemlji, navodi da u Srbiji "nemamo nikakvu demokratiju", ali primećuje da takva situacija "ljude ne interesuje".

Pavle Cicvarić kaže da nije ni rodio 5. oktobra, već dve godine kasnije, ali napominje da iz priča poznanika i prijatelja koji su direktno učestvovali u tim dešavanjima smatra da je 5. oktobar svetla tačka u našoj istoriji.

"To je bio simboličan izlazak iz devedesetih, ratova i sankcija, a zapravo je naša država po prvi put dobila neku perspektivu. Nismo bili više izolovano ostrvo u sredini i naziralo se da može da se izgradi neki pravni sistem. Sa druge strane, kada uporedim kako je država izgledala tada, pre 5. oktobra i sada - vidim sličnosti. Institucije ne rade, postoji sprega vlasti i kriminala kao i velika kontrola medija. Jedan od razloga što 5. oktobra nisu realizovane ideje je to što nismo mogli 'da se pomirimo' i 'da se odreknemo prošlosti', naveo je Cicvarić.

Kao posledicu toga, produžava on, ne možemo ni sada da razlikujemo ko je kriminalac, a ko je heroj.

"Ne možemo ni da razlikujemo ko je ratni zločinac, a ko je neko na koga možemo da se ugledamo", ističe Cicvarić.

Ocenjuje da su na Kosovu (sukob u selu Banjska) imali učešće kriminalci i da se nemogu stavljati u isti koš sa junacima iz Prvog svetskog rata i Drgog svetskog rata.