"Droga za silovanje je narativ koji smo preuzeli iz evropskih medija. Tako se je kreirao i dizala se panika. Mi konkretno ne znamo tačno koje su to supstance. Iz svih izvoda iz medija takođe ne možemo da saznamo koje su tačno supstance u pitanju. Ali, mogu biti razne", izjavila je u Novom danu Irena Molnar iz NVO "Regeneracija". "Ne postoji drugi način da znamo da li nam je neko nešto sipao u piće, ako ne odemo da se testiramo", napomenula je sagovornica N1.

Postoji li takozvana droga za silovanje, ili je to ipak splet više različitih supstanci koje smo konzumirali? I šta ako smo ipak bili žrtva spajkinga?

Sagovornica napominje da je spajking kada vam neko nedozvoljeno sipa drogu za silovanje u piće, ili vam sipa dodatni alkohol, bez znanja, kako bi mogao da vas iskoristi.

Molnar precizira da „droga za silovanje“ kao jedna supstanca, u našem narativu – ne postoji.

„Nikada nisu potvrđene šta su sve supstance koje su sipane, uglavnom devojkama, u piće, i iz tog razloga mi uvek savetujemo da ukoliko neko sumnja da je bio žrtva spajkinga, ode u laboratoriju i testira se“, kaže ona.

Prema njenim rečima, osoba koja sumnja na ovako nešto, treba da s savetuje sa prijateljima sa kojima je bila u noćnom izlasku, da probaju da rekonstruišu deo noći u kojoj su bili. Potom, da se jave osoblju kluba gde su bili, zato što u najvećem broju slučajeva takvi klubovi imaju kamere. Na taj način, osobe koje sumnjaju mogu da provere šta se zaista desilo te noći. Ako ugostiteljski klubovi imaju sigurnosne kamere, dužni su da ih pokažu.

„Mi imamo programe vršnjačke onlajn podrške koji su anonimni. U zadnjih mesec i poda dana više od 50 odsto slučajeva su bile devojke koje su prijavljivale slučajeve spajkinga ili su se interesovale kako da se zaštite. Pored podrške koju pružamo našim vršnjacima, odnosno onima koji izlaze u grad, mi nudimo i treninge i podizanje kapaciteta za klubove koji žele da njihova mesta budu bezbednija“, kaže  Molnar.

Dodaje da se od početka godine javilo 20, 30 osoba sa različitim pitanjima ovoj organizaciji o ovoj temi.

Govoreći o zaštiti od ovakvih napada, Molnar napominje da je potrebno pre nego što se uopšte spremimo za izlazak da ne bi trebalo da pijemo alkohol i da je dobro da se jede pre odlaska u provod.

„Mi smo tu da savetujemo gde da traže podršku ukoliko su bili žrtve nasilja, i da ih usmerimo na laboratorije u kojima mogu da potraže pomoć, odnosno da se testiraju. Na taj način mogu da provere da li su zaista bili žrtve nevoljnog sipanja psihoaktivne supstance u piće“, kaže Molnar.

Ona je pojasnila da termin „spajking“ ne mora nužno da znači da je droga nužno sipana u piće, već to može da bude i veća količina alkohola u koktelu.