Šta je poruka iz Mrkonjić Grada: "Uoči izbora - Vučić u ulozi velikog spasitelja i mesije"

Tri decenije i godinu dana kasnije, i dalje se ne vidi "izlaz iz oluje" - nema konsenzusa između tuge na jednoj i slavlja na drugoj strani. Ima samo govora. Uz uvod sa kratkom izbornom porukom, predsednik Srbije se prvo emotivno obratio Nevenki Dobrić, majci dvanaestogodišnjeg Siniše ubijenog u avgustu 1995.

"I pošto govorim poslednji put kao predsednik Republike, izvinite Nevenka u ime svih građana Srbije, Srba iz Srbije, što je Srbija bila slaba, što je ćutala, što vas je krila, što je ćutala o zločinima, što vam nije dala da dođete u Beograd, što vas je sklanjala sa autoputeva, oprostite nam, a mi sebi nećemo oprostiti vaše suze i oči Siniše Dobrića", rekao je Vučić.

A onda uz konstataciju da neki drugi čekaju drugo poluvreme, dok Beograd želi mir, Vučić je zaključio da Srbija više nikada neće dozvoliti nikakve "Oluje", pa prešao na prisvojne prideve i nadimke.

"Nikada nisu mogli da podnesu Srbe, oni nisu pravili geografsku odrednicu, nego su koristili prisvojne prideve, i uvek je bilo hrvatski Srbin. Nismo mi ni hrvatski, ni bosanski, ni srbijanski, mi smo samo Srbi, istom narodu pripadamo, uvek ćemo da pripadamo i nemojte da nas delite, nemojte imena da nam izmišljate, da ne bismo počeli mi vama da izmišljamo imena", naveo je Vučić.

Još jedna manipulacija jeftinim frazama koje zvuče, a ne nose nikakvo značenje - tim rečima je istoričar Milan St. Protić ocenio govor Vučića u Mrkonjić Gradu.

"To je šešeljevsko praznoslovlje koje smo slušali od 1990-ih pa nadalje, stalno ista priča kojom se podbunjuje i truje ovaj nesrećni narod i na jednoj i na drugoj strani Drine. Nema tu ničega ni pametnog, ni temeljnog, ni vizionarskog, a nema ničeg ni iskrenog", smatra St. Protić.

Zvanični Beograd je ovog 4. avgusta Oluji posvetio daleko veću pažnju nego što je to uradio prošle godine, primećuje istoričar Hrvoje Klasić.

"Mislim da je razlog vrlo jasan, a to je aktuelna situacija u Srbiji, izbori koji slede i Vučić sada hoda po Srbiji i regionu glumeći nekakvog velikog spasitelja, mesiju, hrabrog srpskog vođu koji više nikada neće dopustiti nikakve "Oluje", ali to je da podsetim ljude govorio i 1995. u Glini", ocenjuje Klasić.

A šta je potrebno reći ili uraditi da bi se pronašao "izlaz iz oluje"?

"Svaki od tih naroda mora da pogleda sebe u ogledalu, svaki od tih naroda , a ne da gleda preko plota, ne da upire prstom u drugoga kao krivca", zaključio je St. Protić.