Šta je predviđao Aleksin zakon, na koji je danas podsetio Sergej Trifunović?

Da je Aleksin zakon usvojen, da li bi nešto bilo drugačije? Ne samo za stradale đake na Vračaru, već i za sve onu decu, čiji "slučajevi" šokiraju javnost na tri dana, a onda potpuno budu zaboravljeni od svih, osim od njihovih roditelja? Da li je nešto više moglo da se uradi? To su pitanja koje mnogi građani Srbije danas postavljaju, a na ovaj zakon podsetio je danas i glumac Sergej Trifunović.

I retko kome je jasno zašto do toga sve ove godine nije došlo.

Podsetimo, Aleksin zakon je zamišljen da deluje preventivno. Međutim, u celini, on i dalje čeka na usvajanje. Jedan deo zakona ušao je u izmene Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju. No, najbitnije stavke o strožim kaznama za nasilnike i odgovornima u školi tu se nisu našle.
U nacrtu Aleksinog zakona podrazumevaju se sledeće mere:

1. Uspostavljanje nezavisnog organa sa ekskluzivnom kompetencijom prevencije/borbe protiv vršnjačkog nasilja

2. Formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koji će se baviti sprovođenjem aktivnosti u prevenciji nasilja

3. Uvođenje školskog Parlamenta koji će imati za zadatak prevenciju nasilja

4. Nove vaspitno-kaznene mere za povredu zakona u ustanovama, poput ukora i isključenja sa nastave, te iz škole

5. Novčane kazne za roditelje

6. Trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštvanja procedura i pravila reagovanja u slučaju nasilja

Šta to zapravo znači?

Kazna za nekooperativne i nesavesne roditelje, koji ne shvataju ozbiljno pozive škole kada su u pitanju incidenti u kojima njihovo dete učestvuje, iznosila bi od 5.000 do 50.000 dinara ili od 30.000 do 100.000 dinara, ukoliko se roditelj, odnosno staratelj ne odazove pozivu ustanove.

Predviđena je i mogućnost suspenzije učenika i/ili premeštaj učenika u drugu ustanovu, u nekim slučajevima i bez saglasnosti roditelja. Za srednjoškolce, koji su počinili težu povredu obaveza učenika, moguće bi bilo i isključenje iz škole.

Direktori bi bili u obavezi da obrazuju mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. U sastavu tog tima našli bi se psiholog i/ili pedagog, dva predstavnika koje bira vaspitno-obrazovno veće, nastavničko veće ili pedagoško veće; dva predstavnika saveta roditelja, dva predstavnika učeničkog parlamenta.

Predloženo je i oduzimanje licence direktoru škole koji je propustio da reaguje, ili je neadekvatno ili neblagovremeno reagovao u slučajevima opisanim u Članu 44-46 ZOSOV, te je nastupila šteta, teška telesna povreda ili smrt učenika ili zaposlenog u ustanovi, kao i trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštovanja procedura i pravila reagovanja u slučajevima vršnjačkog nasilja, opisanih u Opštem i posebnom protokolu za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Aleksini roditelji su više puta ponavljali u medijima da su im izvesni razlozi zašto Aleksin zakon nije usvojen predočeni, poput „nije u skladu sa koncepcijom zakona“ do „učenicima se ne sme uskraćivati pravo na školovanje“. Međutim, konkretnog obrazloženja nikada nije bilo.