Šta je put izlaska iz krize? Profesori kažu - to nije pitanje za studente, već za vlast

Aleksandar Tadić, profesor Filozofskog fakulteta, ističe da je jučerašnji sastanak rektorskog tima i premijera bio nužan u situaciji u kojoj se nalazimo.

Navodi - izlazak iz krize mora se tražiti kroz dijalog.

"Bilo je očekivano da novi premijer, koji je i ugledni profesor Beogradskog univerziteta, pozove rektora na taj razgovor. S druge strane, rektor i rektorski tim imaju i odgovornost da razgovaraju sa nadležnim institucijama, a to jeste premijer. Na osnovu onog što možemo zaključiti iz saopštenja, tokom razgovora nije došlo do konstruktivnog pomaka. Verovatno je i to imalo uticaj na to što je danas javno tužilaštvo pozvalo rektora na davanje izjave", rekao je on.

Posetio je da je ovo drugi poziv za rektora, zbog sličnog pitanja.
"Ako nova vlast želi dijalog i konstruktivna rešenja, očigledno je da mora da prekine sa tim vrstama pritisaka, pa i na onog koji je prvi među jednakima, a to je rektor", rekao je profesor Tadić.

Njegova koleginica sa fakulteta, profesorka Zorica Šaljić, navodi da joj, prema postojećim informacijama, stvari ne deluju veoma optimistično.

Profesori su poslali pismo kojim se traži stavljanje van snage Uredbe o izmeni normativa i standarda uslova rada univerziteta i fakulteta.

"Uredba se vrlo nepovoljno odražava na naš celokupan rad. Ona je neka vrsta presedana u visokom obrazovanju, nije poznato nigde u Evropi da je prisutan takav odnos nastavnog i naučnog rada. On se negativno odražava na naš naučni rad, koji je osnova i za odvijanje nastavnog procesa i za unapređivanje nastave, za unapređivanje studijskog programa... On i ugrožava naše učešće u naučnim projektima, u istraživanjima kojima mi zapravo doprinosimo i razvoju same nauke. Takođe, u trenutnim okolnostima se negativno odražava i na naše materijalne prilike i po svemu sudeći je zbog toga i doneta u ovom trenutku - da bi vlast imala opravdanje da nam još više oduzme ili umanji primanja", opisala je.
Prošlog meseca su joj primanja umanjena za 50 odsto, dok očekuju da će im sledećeg meseca biti uplaćeno 12,5 odsto.

Profesor Tadić kaže da ni tih 12,5 odsto neće biti plata koju će dobiti, već "simbolični krompir o kome je predsednik govorio", jer će dobar deo tih sredstava otići na osiguranje i poreze.

"Kada se ovo desilo drugim radnicima u prosveti, videli smo možda jedinu pozitivnu stranu svih ovih meseci - solidarnost i brigu. IT zajednica se organizovala, Fondacija Alek Kavčić i ljudi koji su na druge načine prikupljali sredstva. Ta solidarnost postoji i u našim privatnim životima. Prijatelji i porodica nude konkretnu pomoć. Kroz to će se tražiti alternativni izlazi i rešenja, ali mislim da prva mera novog premijera, ako zaista želi da suštinski ide ka nekom rešavanju problema i dijalogu, mora da bude stavljanje van snage ove neustavne i protivzakonite uredbe", rekao je on.

Profesorka Šaljić kaže da na fakultetima ima i zaposlenih supružnika koji će zajedno primiti veoma male iznose.

Na pitanje da li je školska godina izgubljena, odgovara da to još uvek ne znamo, ali da će profesori učiniti sve da studentima nadoknade propušteno, iako se odmicanjem vremena to komplikuje.

Svi postavljaju pitanje šta su sledeći koraci, ali profesor Tadić navodi da to ne treba da bude pitanje za studente i profesore, već za vlast koja je odgovorna da nam taj odgovor da.

"Nadam da neće doći do tog najgoreg scenarija gde bi studenti izgubili godinu. To povlači mnogo dodatnih poteškoća u radu Univerziteta, i stoga je to nešto o čemu mora hitno i veoma ozbiljno da se razgovara na najvišem nivou. Dakle, ne možemo odgovornost tražiti u onome što će uraditi studenti, ili onome što će uraditi akademska zajednica - odgovornost je na vlastima, kao što je odgovornost na vlastima i za celokupnu ovu krizu", istakao je on.

Upitani da li je umanjivanjem plata poljuljan jedinstveni front prosvetnih radnika, profesro Tadić odgovara da je to nesumnjivo bio plan vlasti.

"Kada su videli da studente ne mogu da podele, okomili su se na akademsku zajednicu koja je bila vrlo jedinstvena. Ovo je ozbiljan pritisak, postoje kategorije kolega koje su vrlo ugrožene, ali verujem da je akademska zajednica u više navrata pokazala da je naše jedinstvo najveća snaga kojom se može izvršiti (pritisak) da ovo društvo krene na pravi put", zaključio je on.