Šta je sve zabeležila TS u kampanji za lokalne izbore: "Vlast trku počinje ferarijem, opozicija biciklom, grupe građana - peške"

Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da "nije jasno zbog čega su raspisani izbori u Sečnju i na koji način su ispunjeni uslovi za raspisivanje tih izbora".

"U Sečnju je trebalo redovni izbori da budu na proleće sledeće godine, zašto su oni ubačeni sada sa Mionicom i Negotinom, nije jasno. Ostavka predsednika opštine nije objavljena na sajtu opštine, nije bila poznata. Nakon što je Vlada raspisala izbore, nemamo informaciju na sajtu opštine Sečanj, da li je bilo pokušaja da se izabere, u periodu od 30 dana, novi predsednik opštine, pa ako ni to ne uspe, uvodi se privremeni organ. Ništa od tih informacija nije transparentno, nije objavljeno, pravni osnov za raspisivanje izbora u Sečnju je i dalje nepoznat. Vodi do zaključka da je i ovde reč o političkim mahinacijama, da se iz nekih razloga koji nama nisu jasni raspišu u vanredni lokalni izbori", kaže ona.

Prema njenim rečima, "ovi izbori sada u nedelju, a i izbori koji su održani pre nekoliko meseci u Zaječaru i Kosjeriću, pokazuju na terenu i postupanju vlasti i državnih organa da ne postoji stvarna volja da se unaprede izborni uslovi".

"Što je jedna od činjenica na koju mi ukazujemo, koja je i jedna od ključnih preporuka ODIHR, razdvajanje partijskog od državnog. Tačno na koji način se meša državno i partijsko", ističe ona.

Kako je rekla, zbog događaja u Sečnju, gde je predsednik na predizbornom skupu govorio o državnim stvarima, poslali su prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije.

"Državnik naravno može da se bavi politikom, ali kada govori na partijskom skupu treba jasno da naznači u kom svojstvu govori, to je razdvajanje državnog od partijskog. Postoji u zakonu ta klauzula, predsednik se ovde nije odredio, govorio je na predizbornom skupu svoje stranke, a davao izjave u svojstvu predsednika", kaže ona.

Izborne kampanje se, objašnjava, finansiraju iz budžeta, a za lokalne izbore, iz lokalnog.

"Imamo ogroman problem 'neravnopravnog starta'. Zamislite SNS sa svim novcem koji može da koristi, prvi korak ka dole, ka urušavanju čitavog procesa, bio je 2014. godine, kad je SNS izmenila Zakon o finansiranju političkih subjekata i omogućila da se sredstva koja se daju stranakama za rad, mogu trošiti u kampanji", kaže ona.

Navodi da "znamo koliko miliona SNS dobija iz budžeta, koliko ima na raspolaganju da potroši".

"U Mionici se na primer za lokalne izbore izdvaja ukupno oko 320.000 dinara za sve učesnike. Zamislite da ste Grupa građana, idete utakmicu sa vladajućom strankom i treba da sa oko 20.000 dinara vodite kampanju da parirate, ne mogu bilbord da zakupe na dve nedelje za taj novac. Finansijki neravnopravan start, krećemo u trku, vladajuća stranka i partneri voze ferari, opozicione stranke bicikl, a grupe građana su peške. To je start i na koji način će onaj pešle da stigne ovoga u Ferariju, to je ogromno pitanje", kaže ona.

Osvrnula se i na problem funkcionerske kampanje.

"Ne tražimo da država stane za vreme izborne kampanje, ali prosto da se u vreme izborne kampanje rade samo važni poslovi, da se posete ograniče na ono što je u planu ministarstva određenog, u planu rada za tu i tu godinu, lokalne samouprave, u smislu izvođenja infrastrukturnih radova, da se posebno kontroliše i spreče zloupotrebe u socijalnim davanjima, tzv. helikopter money. Naravno da smo za to da ugrožene grupe stanovništva budu tretirane, ali sistemski i ne samo u izbornoj kampanji. To nije problem rešiti, nije moguće da neke radove ministarka nije mogla da obiđe i pre dva meseca", kaže ona.

Imamo, ističe, zakone koji bi mogli da obezbede slobodne i fer izbore kada bi se sprovodili.

"Sve te izmene koje se donose, donose se zbog pritiska Brisela i međunarodnih organizacija. To je unapređenje pro forme, slovo na papiru koje ostane slovo na papiru", kaže.

Govorila je i o tome ko treba da kontroliše sprovođenje zakona.

"Broj 1 - Skupština donosi zakone, Vlada treba da ih sprovodi, Skupština da kontroliše. Imamo krug gde je Skupština glavna na papiru, imamo veliki problem zarobljene države gde je uloga parlameta degradirana godinama, a danas bih rekla da je potpuno marginalizovana i tragikomična", kaže ona.

Od rada Agencije za sprečavanje korupcije trenutno apsolutno nema efekta, smatra ona.

"Kad smo podneli prijavu za organizaciju skupa ispred Skupštine, jer sad imamo svaki dan kampanju koju sprovodi vlast, koji je prijavio Centar za društvenu stabilnost, koji radi i one spotove, poslali smo prijavu, pitali da li je to za SNS, oni su nama odgovorili da je to organizacija Centra i da to nema veze sa SNS. Vrlo važno, zbog takvog ponašanja agencije, ne samo mi i organizacija CRTA takođe prati izbore i šalje prijave koje ukazuju na ozbiljne zloupotrebe i ozbiljna kršenja zakona. Agencija ne reaguje, ne postupa po zakonu, ne postupa ni po službenoj dužnosti što znači da bi trebalo da na neki način nađemo koji bi organ bio koji bi kontrolisao nerad i nepostupanje Agencije, opet idemo u krug, parlament je taj koji treba da čita izveštaje, a vidimo u kakvoj je situaciji parlament sada", kaže ona.