Ministarka za ljudska i manjinska prava i društevni dijalog Gordana Čomić kaže da se nada će se u maju pred poslanicima Skupštine Srbije naći tri zakona – o istopolnim zajednicama, o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti. Čomić je pozvala potpisnike "Apela 212" na dijalog.
Ista prava za sve. Pravo da grade zajednički život, da nasleđuju imovinu, budu jedni uz druge pored bolesničke postelje, to bi trebalo da donese Zakon o istopolnim zajednicama.
„Mi smatramo da je to zakon koji će mnoge ljude učiniti manje nesrećnim i donosimo taj zakon. Nijedan zakon vas ne može učiniti srećnim, ali ne sme ni zakon da vas čini nesrećnim. Sad imate ljude koji su nesrećni jer ne mogu da koriste svoja ljudska prava“, rekla je Čomić.
Povezane vesti
Sama najava donošenja zakona izgleda da je neke u Srbiji već učinila nesrećnim iako se taj dokument na njih ne odnosi – 212 potpisnika u apelu Skupštini Srbije navode da je Zakon o istopolnim zajednicama nepotreban, loš i ubrzo će voditi mogućnosti usvajanja dece.
„Peticija 212 intelektualaca je zapravo ustavobraniteljska peticija zato što član 62 Ustava Republike Srbije jasno definiše ustanovu braka kao zajednicu koju u Republici Srbiji jedino mogu da sklope muškarac i žena“, kaže profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran Čvorović.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je potpisnike „Apela 212“ na dijalog o tekstu Zakona o istopolnim zajednicama.
„Dakle, dobrodošli su, javni je poziv na dijalog. Važno je da ljudi koji različito misle uporede činjenice“, rekla je Čomić.
N1: Da razjasnimo činjenicu na kojoj oni insistiraju – usvajanje dece nema veze sa ovim zakonom?
Čomić: Ne. Ovim zakonom nije regulisan brak i nema regulisanja usvajanja dece. To su teme porodičnog zakona, ovo je ljudsko-pravaški propis.
Potpisnici apela veruju da ljudska prava LGBT zajednice nisu ni na jedan način ugrožena.
„Do sada pripadnici LGBT populacije nisu bili uskracni ni za jedno pravo osim onoga koje ne uzivaju po Ustavu, a to je pravo na zaključenje braka i sva ona druga imovinska i druga prava koja proističu iz braka, a koja mogu da imaju samo bračni i eventualno vanbračni partneri, a u Srbiji to mogu biti jedino muškarac i žena“, navodi Čvorović.
A za ministarku je ovo pre svega pitanje ljudskih prava.
„Ako vam se ne sviđa istopolna zajednica nemojte da živite u jednoj, ako vam se ne sviđa brak pa nemojte živeti u braku. Nisu ljudi teritorije pa da svako kome padne na pamet da ih tako tretira, gazi, osvaja i spaljuje. Ljudi si svi ljudska bića i ovaj Zakon o istopolnim zajednicama, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, omogućava da i žene i muškarci i pripadnici istopolinh zajednica žive primenjena ljudska prava zapisana u Ustavu Srbije“, kaže Čomić.
Kao odgovor na „Apel 2012“, više od hiljadu javnih ličnosti potpisalo je peticiju kojom su podržali inicijativu za usvajanje zakona jer, kako navode, smatraju da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini.
Prema najavama ministarke tri zakona – o istopolnim zajednicama, o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti – u parlamentu bi mogli da se nađu u maju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare