Bolje je u bioskopu – piše, ali bioskop ne radi. A šta se dešava iza vrata? Odgovor nemaju ni zaposleni.

"Ni nama nije najjasnije šta se tamo događa, svakako je najbolje da se pitaju ljudi koji trenutno žive u dvorani KCB", kaže pomoćnica direktora za program KCB Zorana Miniti.

"Da se zamandale vrata, ne mogu da vidim ništa dobro u tome", dodaje bivši urednik filmskog programa i reditelj Bojan Vuletić.

Sredinom februara Kultura u blokadi zauzela je dvoranu KCB. Reč je bila o neformalnoj inicijativi radnika u kulturi i umetnika. Kasnije je u toj grupi došlo do podele, izazvane i oko Ratibora Trivunca, koji za sebe kaže da je anarhista i aktivista, a za koga se u javnosti priča da predvodi ovu grupu.

"Poslednje što sam video od Kulture u blokadi na Instagramu je poziv da se ide u Brisel, to im je modalitet rada - onaj najgluplji studentski kmetski odnos prema Briselu. Sa druge strane, OKCB izuzetno dobro radi, održava se prostor, zajedno sa beskućnicima, koji su prvi put sada deo plenuma", rekao je Trivunac na svom Jutjub kanalu "Osmatračnica".

Za N1, međutim, trenutni korisnici dvorane negiraju da imaju predvodnika i objašnjavaju da se bore protiv idola i vođa.

"OKCB čini heterogena grupa aktivista, umetnika, studenata, građana i ljudi bez krova nad glavom, koji su se okupili oko ideje da je blokada kulturnih institucija nužan korak u podršci studentskim blokadama, ali i u borbi protiv privida normalnosti koju kulturne institucije neguju", naveli su.

"Ne vidim da se oslobođenje proširilo, ne vidim kakvi su efekti stvarni onoga sto se sada dešava u dvorani i kako tačno to doprinosi nekoj zajedničkoj borbi", kaže Zorana Miniti.

Oni koji u dvorani KCB sada kreiraju programe kažu: ugostili su „više desetina zborova, sastanaka prosvetara, radnika, sindikata, studenata, kao i edukativnih tribina“.

"U ove društveno političke borbe smo uključili i najugroženije članove zajednice kao političke subjekte. Prostor OKCB ostaje otvoren za sve koji žele da aktivno učestvuju u blokadi i direktno-demokratskim procesima koji se tamo odvijaju", kažu.

Istina jeste da je u zauzetom DKC organizovan niz plenuma i zborova. Ipak, snimanja nisu dozvoljena, ne može baš bilo ko sa ulice ni da uđe u ovaj prostor čija su vrata često zatvorena.

"Nisam se slagala sa tim načinom i mislila sam da ni u kom smislu ne doprinosi nekoj zajedničkoj borbi za neko bolje društvo, podrazumevajući da smo svi zapravo na nekom istom zadatku", rekla je Miniti.

"Program koji je sada zaključan, nema ga, upravo je negovao te stvari: različitost, kritičko mišljenje, mislim da je taj način borbe za drugačiju Srbiju i za ono što studenti predstavljaju, bio mnogo učinkovitiji", rekao je Vuletić.

Dok Dvorana Kulturnog centra Beograda ostaje pod blokadom, iz "neokupiranog" dela ove ustanove kažu: proteklih meseci oni doprinose poboljšanju društva - upravo i kroz edukaciju o sindikalnoj borbi i udruživanju sindikata kulture.

KCB: Poziv da se razmisli šta će biti sa dvoranom KCB-a

Za N1 Zorana Đaković Minitti je rekla da bi ovo mogao biti poziv široj kulturnoj zajednici da razmisli šta će biti sa dvoranom KCB-a.

“Ne bih volela da možda i pričamo pre svega o tom jednom izdvojenom slučaju i da se skreće pažnja na nekih procesa koji su trenutno možda mnogo važniji ili sa nekih problema sa kojima se svi suočavamo, a da ne pominjem da se zapravo, mi koji radimo u kulturnim institucijama, kao i čitav sektor kulture koji se bavi nekakvom nekomercijalnom i savremenom umetnošću, u stvari nalazimo pred sve većim i većim izazovima i pred sve većim i većim problemima, koje svakako sami ne možemo da rešimo”, navela je.

Ona je ocenila da je situacija dosta teška.

„I ako to moram da zapravo izgovorim: od nas se očekivalo i očekuje da blokiramo naš rad, da blokiramo rad institucija. I evo ako to treba da izgovorim, to nije tako jednostavno da blokirate rad u instituciji, jer rad u instituciji podrazumeva rad sa jednom širom zajednicom. Kulturni centar Beograda jeste učestvovao u prethodnim štrajkovima, ali vrsta te vrste blokade, ako je tako nazovemo, bi bila moguća jedino u nekom udruženom delovanju. A kao što nam zapravo govore neki primeri, nije to tako lako u stvari izvesti i mi ono što činimo u stvari, način na koji doprinosimo možda nekom poboljšanju ovog društva u kojem živimo, jesu nekakva sredstva i načini koje mi poznajemo”, rekla je.

Ona je objasnila da su to edukacija o sindikalnom organizovanju, to jeste udruživanje sa sindikalnim organizacijama drugih institucija u kulturi.

„I čini mi se da je to možda u stvari neki put u kojem ćemo i mi koji radimo u institucijama kulture osvestiti nešto od preostalih moći tih pozicija kako se često doživljavaju i možda biti zapravo i glasniji.”

"Svaki put kada pomenem šta zapravo Dvorana Kulturnog centra Beograda znači u nekom suštinskom i simboličkom smislu za Beograd, za ovu zemlju, a možda čak i šire s obzirom da je deo Evropske mreže bioskopa, čini mi se da mi stalno zameraju da skrećem pažnju na nešto što je prošlo, na nešto što više ne postoji i da se vraćam programima koji u ovom trenutku možda nemaju prioritet. Meni se pak čini da programi jesu jedan od načina ipak našeg delovanja i ono što institucija treba da radi. Mi samo treba da možda promislimo kako dalje sa tim programima nastaviti i kako se truditi da nekako uvek reagujemo na to okruženje i na neki trenutak u kojem se nalazimo.”

“Dakle, da ne pravimo nekakve privide stvarnosti, već da reagujemo, shodno onome što se dešava. I čini mi se da mi to u nekim svojim kapacitetima i mogućnostima radimo. Mislim, nije da ne izlazimo iz svojih zona komfora i mislim da nije tako jednostavno razumeti i samo isključivo kritikovati poziciju institucije. Ja sam, na primer, neko ko i dalje veruje da nešto može da se popravi u tim institucijama. Uostalom, zato sam i dalje u jednoj takvoj.”

To je da li je napadnuta ili da li je zauzeta jedna od najslobodnijih institucija u gradu, to prosto je neki doživljaj više, navela je Minitti, ljudi sa strane i nekih ljudi koji dolaze ovde na programe, nego što je onih koji u KCB-u rade.

“Jer mi tu vrstu luksuza da mislimo da smo najslobodniji, praktično i nemamo, jer u stvari stalno pokušavamo da reagujemo koliko možemo u nekim svojim kapacitetima na ono što se dešava i to pokazujemo kroz programe. S druge strane, programi u gradu funkcionišu u nekom smislu. Koliki je njihov realni uticaj na ovo društvo, to ćemo u stvari videti.”

“Ovo bi mogao biti zapravo jedan poziv jednoj široj kulturnoj javnosti i svima onima kojima Dvorana Kulturnog centra Beograda nešto znači u nekom simboličkom, suštinskom smislu, dakle - poziv nama, poziv Kulturi u blokadi, poziv onima koji su trenutno u Dvorani Kulturnog centra Beograda, da razmisle šta zapravo će biti sa Dvoranom Kulturnog centra Beograda, da ih nekako pozovemo da taj prostor sačuvamo nekim zajedničkim snagama jer je sve manje javnih prostora i svi koji imaju ovakvu vrstu nekih bioskopa sa nekomercijalnim pristupom i kuriranim programom mislim da čuvaju kao neku posebnu vrednost”, zaključila je.

„OKCB“: Borba protiv privida normalnosti

OKCB za N1 je naveo da prostor ostaje otvoren za sve koji žele da aktivno učestvuju u blokadi.

„OKCB čini heterogena grupa aktivista, umetnika, studenata, građana i ljudi bez krova nad glavom, koji su se okupili oko ideje da je blokada kulturnih institucija nužan korak kako u podršci studentskim blokadama, tako i u borbi protiv privida normalnosti koju kulturne institucije neguju. OKCB nema predvodnika i bori se protiv idola, vođa i koncepta autoritarnosti uopšte, a sve odluke se donose kolektivno putem direktno-demokratskog odlučivanja kroz plenume”, navodi se u saopštenju ove grupe.

“Ne želimo da komentarišemo u javnosti razlaz sa KUB-om, već podvlačimo da je OKCB uz SKC trenutno jedina kultura u blokadi u Beogradu”, dodaje se.

Tokom skoro tri meseca blokade, u OKCB je organizovano i nastavlja da se organizuje više desetina zborova, sastanaka prosvetara, radnika, sindikata, studenata, kao i edukativnih tribina. U ove društveno političke borbe smo uključili i najugroženije članove zajednice kao političke subjekte, dodala je inicijativa OKCB za N1.

Zaključuju da prostor OKCB-a ostaje otvoren za sve koji žele da aktivno učestvuju u blokadi i direktno-demokratskim procesima koji se tamo odvijaju.