(Intervju) Šta se desilo levici: Prof. Zoran Stojiljković o razočaranju radnika i siromašnih, o sindikatima...

N1: Koliko se levica bavi problemima koji su tipični poput socijalne pravde, radničkih prava, dostupnost zdravstvene usluge i obrazovanja? Iako su u Srbiji ovi problemi izuzetno vidljivi, suštinski nisu u fokusu političke borbe. Zašto je to tako?

"Gledajući formalno – programski, prisutni su u programima socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka, ali pre svega simbolično. Da bi se vratila na vlast, ona je u velikoj meri kroz koncept "Trećeg puta", Gidensa, Blera, Šredera, Klintona, preuzele tu ulogu delimičnog popravljanja kapitalizma i praktično postala mlađi poslušni partner krupnog kapitala. Kod nas je taj model preuzet nakon 2000. godine, kada je došlo do EUizacije i socijaldemokratizacije programa. Programi su sadržali jedno, a vođena je drugačija politika. Sa pozicije ključnih stranaka, vodila se politika koja je išla ka neoliberalnim reformama i konceptu privatizacije u kojoj smo izgubili gotovo pola miliona radnih mesta. Zatim smo ušli u krizu 2008. godine. Posle toga, sprovodili smo program koji je ekonomski odavno bio iscrpljen."
N1: Na šta konkretno mislite?

"Velike subvencije za strana ulaganja koja su uglavnom išla za na Zapadu prevaziđene i potisnute poslove poput motanja kablova u auto i prerađivačkoj industriji. S druge strane, javne investicije nisu poštovale neke potrebne prioritete, nego su u velikoj meri bile ili ulaganje u infrastrukturu koja je zbog korupcije koštale više puta skuplja ili su bili poput stadiona, vodoskoka, objekti koji su više služili promociji režima nego što su imali neku razvojnu funkciju. Da ne pominjemo investicije u eksploataciju litijuma ili EKSPO 2027.

U prvom periodu je politiku najviše vodila Demokratska stranka (DS), gde je Socijalistička partija Srbija (SPS) bila mlađi partner, a zatim je došao period gde je vlast preduzeća Srpska napredna stranka (SNS). To je dovelo da ključnih problema poput ekonomske nesigurnosti, smanjivanju jednakosti, drugačije socijalne politike, političkih i izbornih reformi. Alternativu nisu nudile ni stranke levice u opoziciji".

N1: Zašto je levica, koja je imala jaku tradiciju kod nas, postala tako slaba?

"Imate nekoliko razloga. Jedan je što je uglavnom nasleđivana tradicija jednopartijskog sistema i boljševičkog načina preuzimanja vlasti. Taj manir se nije završio '90-ih. Onda ste imali neku vrstu blamaže - da SPS, zvanično leva stranka i naslednik Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), "igra" na nacionalnu kartu.
Lično ne mislim da je Slobodan Milošević originalno bio nacionalista, ali je jednostavno bio pragmatičan i preuzeo je tu kartu, jer su na nju igrali i drugi. Ostala je blamaža da na prefiks leve partije dolazi i prefiks ekstremnog nacionalizma.

Podsećam da je posle 2000. godine sledila ova socijal-demokratizacija. Ovaj socijal-liberalni projekat najviše je koštao upravo radnike i sindikate i doveo do rasta socijalnih razlika i nejednakosti. Tako da, sve ono što je u programima i eventualno ostalo, praktično nije realizovano. Jedno se obećavalo na izborima, a drugo se radilo sa pozicije vlasti.

Osim partija, mediji i civilno društvo od 2000. godine insistiraju na "građanizmu" i liberal-demokratskoj formuli. Na to su ih okretali i strani donatori. Leva agenda je kod dela civilnog društva svedena na priču o socijalnoj koheziji i borbi sa posledicama, a ne uzrocima siromaštva. To su sve faktori koji su slabili levicu.

N1: Gde je tu ideologija, koja je bila jak kohezioni faktor?

"Ideologije su postala patchwork. One su bile samo okvir javnih politika u kojima nisu imale utemeljenje. Danas imate situaciju da su i levica kao i desnica, a o tome je pisao Urlih Bek, 2004. godine, podeljene na svoje neoliberalno, protekcionističko i zeleno krilo. Zamislite u Srbiji "levu" koaliciju SPS, (Rasima) Ljajića, demokrata i ZLF. Gotovo je nemoguće zamisliti zbog silnih podela po drugim osnovama ili animoziteta između brojnih lidera i liderčića".

"Šovinistička država blagostanja"

"Danas se državne nacionalne politike vode pod velikim uticajima tzv. spoljnih veto igrača, korporativnog kapitala i njegovog uticaja. To nije samo naš fenomen. Razočaranost radnika i siromašnih u tradicionalne partije levice koje su ih ostavile na cedilu doveo je do davanja podrške strankama desnice. One imaju socijalni program, ali to je ujedno i koncept šovinističkih država blagostanja gde te prednosti važe samo za domicilno stanovništvo/radništvo. To je daleko od prirode levice, kojoj je šira solidarnost bitno utemeljenje. A tu je i migrantska kriza.

Levica je potrošena ideja među starijim i manje obrazovanim stanovništvom, koji su se navikli na raniji autoritarni politički kulturni obrazac, naslonjen na jako vođstvo - koncept u kome država treba da, ukoliko smo poslušni, nas "ljulja" od kolevke pa do groba. To je veliki problem".

"Papa Franja najveći globalni levičar"

N1: Iako je bio poglavar rimokatoličke crkve, nedavno preminuli papa Franja je neretko delovao izrazito socijalno, kao levičar. Da li je to neobično?

"Papa Francisko je izgleda u ovom vremenu bio najveći globalni levičar, pre svega kroz brigu za siromašne, razumevanje za druge i drugačije. On se naslanjao na tradiciju teologije oslobođenja i hrišćanskog socijalizma. Njihova osnovna pozicija je da bolest pohlepe kapitalizma, nije odgovarajući odgovor na radikalni socijalizam kakav se pojavio posle komunističkih revolucija.

Nažalost, iz razloga antikomunizma s jedne, odnos komunista prema crkvi s druge strane i etnofilije odnosno autokefalnosti pravoslavnih crkava, kao i sličnog ponašanja i drugih crkava u mešovitim područijima, nije se intenzivnije razvijao. Pitam se kada će patrijarh kod nas da kaže nešto u osudi vlastoljublja, srebroljublja. To nisam primetio.

Studenti donose optimizam

N1: Poslednje pola godine traju protesti koji vode studenti organizovani po plenumima, odnosno principima direktne demokratije koja ima veze sa levicom i liberalnim načinom razmišljanja. Šta nam to govori?

"Ovo što se dešava sa zagovaranjem participativne demokratije kroz zborove i plenume i to što su najveću podršku studentima dali poljoprivrednici i prosvetari, podseća na staru izreku iz socijalizma o jedinstvu radnika, seljaka i poštene inteligencije. Deluje kao nesvesno buđenje levice i levog opredeljenja, iako će, siguran sam, studenti tu energiju artikulisati na različite načine”.

N1: Da li to može znači buđenje levih ideja u Srbiji?

"U vreme probuđenih građana, politička levica - u nedostatku artikulisanog političkog projekta i stvarne debate o glavnim društvenim pitanjima – obrazovanju, pravosuđu, ekološkoj sigurnosti, socijalnoj jednakosti, digitalizaciji, institucionalnoj političkoj reformi, rizikuje da i neki naredni izbori ostanu puka vežba ponovnog potvrđivanja sistema i rotacije istrošenih političkih figura.

Politička levica će preživeti ili ne u zavisnosti koliko ima različitih okvira za borbu. Poput vlade u senci, opozicionog jedinstva ili ukoliko uspe da pokaže da ima realnu alternativu u okviru javnih politika, uključujući borbu protiv korupcije i reformu izbornog političkog zakonodavstva. Da ne bude samo protiv sistema vlasti, već da pokaže da ima projekte, koncepte i ljude koji to mogu da rade na drugačiji način i da vode dijalog. Po mome sudu, danas bi levica morala biti ono što Tomas Piketi naziva federalni, participativni i ekološki socijalizam", zaključuje prof. dr Zoran Stojiljković.