Iako izbori još nisu zvanično raspisani, a samim tim ni počele predizborne aktivnosti, jasno je da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) uveliko u kampanji.
Medijski najeksponiraniji član SNS bio je kako se i očekivalo, Aleksandar Vučić.
Prema rečima Zlatka Minića iz organizacije Transparentnost Srbija, ovakavo ponašanje je nazvao predkampanjskim aktivnostima, a da se SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić nalazi u nekoj vrsti kampanje gotovo neprekidno od 2014. godine.
„Stalno se dešavaju neke promotivne aktivnosti koje nisu nužne, a jedini cilj je da se pojave u medijima. Sad je specifično da samo Vučić koji je simbol SNS zna kad će biti izbori. I on je krenuo lično u kampanju kao i ceo partijski mehanizam. To se ne registruje kao funkcionerska kampanja jer izbori nisu zvanično rapisani“, kaže Minić za N1.
On ističe da bez obzira što Vučić nije više predsednik stranke njega svi jasno identifikuju sa SNS.
„Ne bi bilo iznenađenje i da njegovo ime bude na listama bez obzira što je formalno podneo ostavku na mesto predsednika partije i izjavio da je sada predsednik svih građana“.
Minić navodi da se Vučić kao običan član na početnoj strani protala SNS pominje mnogo više puta nego kao predsednik.
Promo aktivnosti
Funkcionerskom kampanjom se označavaju aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov „redovan rad“, a suštinski su deo političke promocije. Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka.
O štetnosti funkcionerskih kampanja
Transparentnost Srbije je godinama posvećena praćenju predizbornih kampanja i pravilima koja bi obezedila ravnopravno učešće svih partija i pojedinaca.S tim u vezi napisali su analizu „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa„, kao i „Funkcionerska kampanja u Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije“.
Na taj način partije sa kojima birači identifikuju funkcionere dobijaju dodatnu promociju i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu – izveštaji o „funkcionerskoj kampanji“ se plasiraju u kontekstu „objektivnog izveštavanja“, a gledanost informativnog programa je daleko veća nego gledanost predizbornih promotivnih blokova.
Primeri za to su obilasci pogona koji rade, škola, ustanova, odlasci da se nešto donira što je moglo da se obavi bez funkcionera, da se od male interne svečanosti pravi javni događaj ili da se umesto nekog ko je nadležan pošalje ministra ili predsednik.
„Kod nas se dešavalo se da se čeka puštanje u rad deonice nekog puta dok se funkcioner ne vrati sa odmora da bi prisustvovao otvaranju. U pitanju je novac svih građana i redovan posao za koji su ti ljudi plaćeni“, kaže Minić za N1.
Umesto medije, ograničiti funkcionere
Minić podseća na predložena rešenja koja su bila rezultat međupartijskog dijaloga iz 2020. godine, kada je kako ocenjuje, na loš način rešeno, da mediji ne mogu da izveštavaju o aktivnostima funkcionera u kraćem periodu na kraju kampanje. Konkretno radi se o elektronskim medijima i funkcionerima u poslednjih 10 dana pre glasanja.
Izglasavanjem amandmana na skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, a po preporukama ODIHR-a, taj rok je sada 30 dana. To podrazumeva da 30 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu da izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni projekti ili počinje rad na infrastrukturnim projektima.
„To se odnosi samo na one koji su direktni kandidati poput poslanika, dok ostali mogu. Mogu svi koji nisu na listi kao što je ovom slučaju Vučić“.
Povezane vesti
Minić kaže da se na prošlim izborima SNS trudio da napravi balans sa funkcionerskom kampanjom, kako bi prikazao da je to navodno regulisano.
„Vučić je tada silno krenuo u funkcionersku kampanju, ali je u poslednjih 10-12 dana prilično smanjio intenzitet. Međutim, tada je intenzivirano plaćeno oglašavanje SNS i snažno pojačano njegovo gostovanje po medijima“.
Kao bolje rešenje Minić ne vidi zabranu medijima, već naprotiv potrebno je ograničiti aktivnosti političara u tom periodu, što je bio i deo preporuka OEBS-a u 2022. godini.
„Da u tom periodu nema vanrednih socijalnih davanja, oprosta dugova. Ovo što sada gledamo, penzionerima po 20 hiljada dinara neposredno pred izbore ili reprogram i otpis dela duga Infostanu u Beogradu su pravi primeri kako ne treba. Pri tome, otpisivanjem dugova neplatišima prave budalama sve one koji redovno plaćaju“, poručuje Minić.
Povezani video:
Povezane vesti
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare