Šta se planira sa zgradama Generalštaba koje su bombardovane 1999. godine?

Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda izgrađen je 1965. godine, prema projektu proslavljenog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića. Urbana legenda veli da je inspiracija za izgled crvenkastih kaskadnih zgrada, koje formiraju svojevrsnu kapiju ka Nemanjinoj ulici, bio kanjon Sutjeske, poprište jedne od najvećih bitaka Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.
I stajale su tu "postojano kano klisurine" sve do noći između 29. i 30. aprila 1999. godine kada su u kratkom razmaku dva puta pogođene projektilima NATO-a. Iste večeri bombardovane su i obližnje zgrade saveznog i republičkog MUP-a, toranj na Avali, i deo naselja Čubura na Vračaru. Poginule su tri osobe, a povređeno ih je 40.

Na meti NATO bombi zrade Generalštaba ponovo su se našle u noći između 8. i 9. maja 1999.

Današnja slika na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, 24 godine posle NATO bombardovanja, nije, međutim, mnogo drugačija. Tokom 2014. godine uklonjena su tri spratna nivoa objekta B, koji se nalazi prekoputa Ministarstva spoljnih poslova, a 2015. je taj prostor uređen kao zelena površina. Centralni deo objekta A, koji se nalazi prekoputa zgrade Vlade Srbije, srušen je iz bezbednosnih razloga tokom 2016. i 2017. godine. No, najveći deo kompleksa je i dalje ruševina.

Iz Republičke direkcije za imovinu za portal N1 podsećaju da je Vlada Srbije 2005. godine objekte Generalštaba proglasila spomenikom kulture.

"Pomenutim merama zaštite utvrđena je obaveza očuvanja autentičnog izgleda, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih i oblikovanih elemenata arhitekure, kao i originalnih materijala", ističu iz Direkcije.

To znači da, kakva god bila namena tog kompleksa u budućnosti, neće moći da mu se menja spoljašnji izgled u odnosu na originalni projekat Nikole Dobrovića.

"Za sve dalje informacije o predmetnim objektima možete se obratiti resornom ministarstvu Ministarstvu odbrane, obzirom da pred Direkcijom nije vođen postupak raspolaganja predmetnim nepokretnostima niti Direkcija ima saznanja vezana za dalje korišćenje ili raspolaganje istima", rekli su u Direkciji za portal N1.

Iz Ministarstva odbrane, do objavljivanja ovog teksta, međutim nije stigao odgovor na upit N1 o daljoj sudbini Generalštaba.

Priče o obnovi najčešće išle uz Trampa

Mogućnost da se zgrade Generalštaba rekonstruišu i/ili dobiju novu namenu, više puta je pominjana u protekle dve decenije.

Igrom sudbine, budućnost te lokacije najčešće se vezivala za Sjedinjene Američke Države, odnosno Donalda Trampa.

Početkom 2014. godine, pre nego što je američki biznismen postao predsednik SAD, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije.

Tada je rečeno da je Tramp zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica u glavnom gradu Srbije, i da je potencijalna lokacija te investicije upravo bombardovana zgrada Generalštaba.

Nakon višegodišnjeg zatišja, rekonstrukcija Generalštaba ponovo je aktuelizovana u septembru 2020. kada je specijalni izaslanik tada već predsednika SAD Donalda Trampa, Ričarad Grenel, na sastanku sa predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu izneo ideju da Sjedinjene Države finansiraju renoviranje kompleksa na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine.

„Grenel je došao na ideju da vidimo kako zajednički da obnovimo zgradu ministarstva odbrane i Generalštaba“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Manje od dva meseca kasnije u SAD su održani predsednički izbori na kojima je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa. Ali ideja o obnovi Generalštaba nije utihnula, bar ne odmah.

Grenel je posle odlaska sa funkcije, u februaru 2021, dao intervju beogradskom "Blicu" u kom se ponovo dotakao zgrade Generalštaba. Razume se, ovog puta ideja nije bila da obnovu finansiraju SAD, već je poručio da je "posebno zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se razvije urušena zgrada u centru Beograda".

Partnera do danas, po svemu sudeći, nema na vidiku.

U medijima se tokom 2013. pominjalo da je za obnovu Generalštaba zainteresovan i šeik Muhamed bin Zajed iz UAE.

Studenti arhitekture izneli svoju viziju

Studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu su prošle godine, na konkursu povodom obeležavanja 125. godina od rođenja Nikole Dobrovića, predstavili svoju viziju rekonstruisanog objekata A u okviru kompleksa Generalštaba.

Nakon završetka drugog kruga konkursa nagrađeno je sedam radova, a prvu nagradu odneli su Ilija Srdanović, Aleksa Bogdanović i Aleksa Rašić sa temom "Opasnost odozgo".

"Ideja proizilazi iz razumevanja zgrade A kao prostornog svedoka NATO agresije '99 godine. U odnosu na to, prostorne reakcije su dosledne istorijskoj pozadini područja i referišu na vertikalno urušavanje, ali i horizonatlnu obnovu. Naime, primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta. Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade. Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu", navedeno je u opisu projekta na sajtu Arhitektonskog fakulteta.