Kako se menjalo lice Beograda: Šta je sve izgrađeno u prethodnih 20 godina?

Svaka izgradnja počinje od dobre podloge, a za razvoj jednog grada najznačajnija podloga je infrastruktura. Da su se obistinile sve najave gradskih vlasti posle 2000. godine, Beograđani bi se danas vozili metroom. Oni koji bi i u tom slučaju radije koristili svoj četvorotočkaš, imali bi na raspolaganju ceo tzv. Unutrašnji magistralni poluprsten (UMP), Spoljnu magistralnu tangentu (SMT), i kompletnu obilaznicu oko Beograda, a brojna "uska grla" u gradu bila bi proširena.

Sve to je stajalo i u Generalnom urbanističkom planu (GUP) do 2021. godine, te su u odnosu na planove, najave i obećanja, ostvareni rezultati u infrastrukturu su skromni.

Dok čekamo usvajanje GUP-a do 2041. godine, i slušamo obećanja o novim projektima koji će promeniti lice prestonice, možda će nam osvrt na projekte realizovane u prethodnih dvadesetak godina dati realniju sliku o tome šta zapravo možemo da očekujemo.

Most na Adi

Verovatno najpoznatiji infrastrukturni projekat izgrađen u Beogradu u ovom veku.

Projektovan kao deo Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, koji povezuje Bežanijsku kosu i Pančevački most, sam most je građen od 1. decembra 2008. do 31. decembra 2011, po projektu slovenačke firme "Ponting" koji je izabran na konkursu 2004. godine.
Most je najviše kritikovan zbog navodno visoke cene izgradnje koja je, prema proceni DRI, iznosila 161,2 miliona evra.

Krajem 2013. godine završene su petlja Radnička i Jurija Gagarina, 2017. godine otvorena je deonica UMP-a od Tošinog bunara do Mosta na Adi koja je ponela ime Bulevar heroja sa Košara, a od 2019. preko Mosta na Adi saobraćaju i tramvaji.

Najave o daljoj izgradnji UMP-a, koji bi tunelom ispod Topčiderskog brda bio povezan prvo sa Autokomandom, a onda dalje i sa Vračarom i Zvezdarom, potpuno su utihnule.

Još pre pet godina prioritet je dat rekonstrukciji i dogradnji Bulevara patrijarha Pavla, od mosta na Adi do Ulice Pere Velimirovića, koji je deo tzv. Spoljne magistralne tangente (SMT). Kraj višegodišnjih radova se još ne nazire, a tramvajski saobraćaj ka Rakovici je i dalje u prekidu.

Pupinov most

Deo SMT-a je i Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču. Izgradnja mosta počela je 2011. godine, a za saobraćaj je otvoren 18. decembra 2014. godine.

Dugačak je 1.482, širok 29,1 metar, s visok 22,8 metara. Ima šest kolovoznih traka, po tri u oba smera, i pešačko-biciklističe staze sa obe strane.

U okviru ovog projekta izgrađeno je i više od 20 kilometata pristupnih saobraćajnica - od Pupinovog mosta do Pančevačkog puta s jedne, kao i deonica od mosta do nekadašnje lakat krivine na Novosadskom putu u Zemunu, s druge strane.

Obilaznica oko Beograda

Započeta je davne 1991. godine, građena je kao indijska serija, u bezbroj epizoda, sa podužim prekidima.

Od 28. juna ove godine, kada je otvorena deonica od Straževice do Bubanj potoka, može se reći da konačno ispunjava svoju funkciju, jer je najzad moguće zaobići centar grada u punom profilu auto-puta, u dužini od 47 kilometara.

Međutim, tu nije kraj radovima na obilaznici. U planu je izgradnja finalne deonice - od Bubanj Potoka do Pančeva, sa mostom preko Dunava kod Vinče, u dužini od 31 kilometar.

Trg republike

Obnova centralnog gradskog trga počela je u avgustu 2018. godine, a završeni su krajem 2019. godine. Rekonstruisan je prema projektu arhitekata Zorana Dmitrovića i Zorice Savičić koji su odneli prvu nagradu na konkursu 2015. godine.

Tim projektom je centralna tačka Beograda dobila formu klasičnog gradskog trga, tako što je plato između Kolarčeve ulice i Narodnog muzeja očiščen od svih fizičkih barijera i popločan granitnim pločama.
Takvo rešenje je, međutim, izazvalo kritike dela javnosti koja tvrdi da Trg izgleda "golo", kao "betonska ploča", i da na njemu više nema zelenila, iako gradska vlast tvrdi da je na tom prostoru danas dvostruko više stabala nego pre rekonstrukcije.

Od estetike ipak više brine (ne)kvalitet radova, pogotovo kamenih kocki kojima se kreće motorni saobraćaj. Odmah po formalnom završetku radova u septembru 2019, uočeno je da je izuzetno gruba površina kamenih kocki usporava saobraćaj, a kretanje biciklista i motociklista čini gotovo nemogućim.

Naloženo je da se sve kocke preslože, odnosno okrenu tako da na kolovozu bude njihova glatka strana. Ni tu nije kraj problemima, jer se kocke na kolovozu i dan danas krive i klimaju.

Slavija

Trg koji je ovih dana ponovo u fokusu javnosti zbog početka rušenja objekata na čijem mestu će biti izgrađen veliki stambeno-komercijalni kompleks.

Slavija je rekonstruisana 2018. godine, a godinu dana ranije je u središtu kružnog toka napravljena velika fontana koja je jedno vreme emitovala i muziku.
Grob Dimitrija Tucovića, osnivača socijalističkog pokreta u Srbiji, izmešten je u Aleju velikana, a njegova bista na novoizgrađeni plato ispred Narodne banke Srbije.

Do rešenja za novi izgled Slavije došlo se putem anketnog urbanističkog-arhitektonskog konkursa koji je održan 2012. godine.

Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast u glavnom gradu, projekat je delimično izmenjen tako što se odustalo od izgradnje podzemnih prolaza, a stajalište gradskog prevoza je izmešteno iz samog kružnog toka.

Zbog pucanja betona, tek izgrađeni plato ispred Narodne banke morao je da se rekonstruiše, a stanje na Slaviji ni danas nije mnogo bolje: plato je zapušten, deking je oštećen, a lokal u kojem je trebalo da bude Turistička organizacija Beograda, napušten i nezavršen.

Savski trg

Rekonstrukcija Savskog trga počeka je u sredinom septembra 2019. godine, a može se reći da je u najvećoj meri okončana početkom 2022. godine, kada je tramvajima i automobilima ponovo omogućeno da sa Savskog trda idu u Savsku ulicu.

Trenutno su u toku probe fontane koja je izgrađena na delu trga ka autobuskoj stanici, a u budućnosti bi trebalo da bude uređen i deo iza nekadašnje zgrade Železničke stanice gde će se, prema najvama gradskih vlasti, nalaziti metro stanica, ali i škola i vrtić.
Najavljeno je i da će kompanija "Beograd na vodi" zgradu Pošte pretvoriti u dečiji centar i vratiti joj predratnu fasadu po originalnom projektu Momira Korunovića.

Projekat obnove Savskog trga izradio je španski studio "Fenvik Iribaren", koji je pobedio na konkursu 2019, a u međuvremenu je angažovan na još većim projektima u Beogradu - Nacionalnom stadionu i kompleksu za Specijalizovanu izložbu EXPO 2027.

Glavno i najkontroverznije obeležje novog Savskog trga - spomenik Stefanu Nemanji - finansirala je Republika Srbija, ali njegova cena nikada nije obelodanjena.

Spomenik je rad ruskog vajara i akademika Aleksandra Rukavišnjikova, visok je 23 metra i težak 68 tona, a zbog svog izgleda i dimenzija na meti je oštrih kritika stručne javnosti.

Spomenik je svečano otvoren 27. januara 2021.

Zbog izgradnje Beograda na vodi, prethodno je iz savskog amfiteatra izmešten železnički saobraćaj. Glavna železnička stanica prestala je sa radom 2018. U međuvremenu joj je obnovljena fasada, i u nju bi trebalo da se preseli Istorijski muzej Srbije.

Radovi na adaptaciji zgrade u muzej, međutim, još nisu počeli, a zgrada je u posldnjih pet godina više puta bila na meti vandala.

Gradski bulevari

U prethodnih dvadeset godina rekonstruisana je većina gradskih bulevara i ulica kojima se kreću tramvaji.

Sve je počelo sa renoviranjem Nemanjine ulice 2006. godine, za koju su bila potrebna - danas se čini nevrovatno - tek 134 dana. Usledile su Resavska, Savska, Požeška, Autokomanda...

Jedan od većih poduhvata bila je rekonstrukcija dva i po kilometra Bulevara kralja Aleksandra, od Cvetkove pijace do Vukovog spomenika.

Tokom radova koji su trajali od februara do septembra 2010, tramvajske šine su premeštene na sredinu ulice, a rekonstruisani trotoari i kolovozi uz obnavljanje saobraćajne signalizacije i javnog osvetljenja.

Rekonstrukciju je obeležila i kontroverzna odluka o seči 320 stabala stogodišnjih platana, koji su kasnije zamenjeni sa preko 500 novih sadnica.

Sa dolaskom Srpske napredne stranke rekonstrukcije gradskih bulevara su nastavljene. Za propuste u obnovi Ulice vojvode Stepe krivio je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali "loš projekat" nasleđen od vlasti DS-a.

I potonje rekonstrukcije su, međutim, obeležene sumnjivim kvalitetom radova, i višestrujim probijanjem rokova. Verovatno najdrastičniji primer je projekat tzv. Zelenog bulevara, odnosno obnova ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džorža Vašingtona i Cara Dušana.

Radovi su počeli u junu 2019, a umesto prvobitno planiranih 200 dana, potrajali su do duboko u 2021. godinu. Četiri prometne beogradske ulice, koje povezuju Vukov spomenik i Kalemegdan i dan danas izgledaju nedovršeno.

Tržni centri

Sa tranzicijom i razvojem tržišne ekonomije u Srbiji, u Beograd su očekivani stigli i tržni centri.

Prvi takav objekat u 21. veku otvoren je već 2002. na uglu tadašnjeg Bulevara AVNOJ-a (danas Zorana Đinđića) i Bulevara umetnosti na Novom Beogradu - tržni centar "Merkator".

Međutim, danas taj centar izleda skromno u odnosu na one koji su u međuvremenu izgrađeni: "Delta siti" i "Ušće" na Novom Beogradu, "Ada mol" kod Ade Ciganlije, "BIG fešn" u Višnjičkoj, "Beo šoping centar" na Konjarniku, "Rajićeva" u Knez Mihailovoj i "Galerija" u Beogradu na vodi.

Ni tržni centri nisu stigli u Beograd bez kontroverzi. Tadašnji predsednik Boris Tadić je 2009. godine najavljivao da će se ispitati ko je kriv što za oko pet hektara zemljišta koji su izmenama urbanističkog plana, praktično ustupljeni za izgradnju tržnog centra "Ušće".

"Ušće je jedan od negativnih utisaka, ostaće pečat vremena u kome je izgrađen", rekao je Tadić i dodao da je "nezadovoljan" što je taj objekat nastao u vreme dok je on predsednik.

"Ušće" je danas najposećeniji tržni centar u Beogradu, a njegov vlasnik, kompanija MPC, najavila je prošle godine njegovu rekonstrukciju i dogradnju.

Još veće nezadovoljstvo javnosti izazvala je izgradnja tržnog centra "Rajićeva" u istorijskom jezgru Beograda. U neposrednoj blizini Gradske biblioteke i Fakulteta likovnih umetnosti, 2017. je otvoren tržni centar modernog izgleda, sa 15.300 kvadrata maloprodajnog prostora.

Neboderi

Zgrada Poslovnog centra "Ušće", nekadašnjeg sedišta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, teško je oštećena u NATO bombardovanju 1999. godine.

Zgrada je 2001. godine prodata kompaniji MPC Petra Matića, koja ju je u periodu od 2002. do 2005. pretvorila u moderan poslovni neboder.

Od tada su se nizale ideje o izgradnji novih visokih kula u Beogradu, najčešće u Bloku 26, između Palate Srbija i Beogradske arene.

Skupština grada Beograda je 2010. usvojila Studiju visokih objekata kako bi odgovorila na sve učestalije zahteve investitora za izgradnju nepodera, i regulisala gde se takvi objekti mogu graditi, a gde ne.

Sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, pomenuta Studija je 2014. godine stavljena van snage, kao jedan od koraka ka početku izgradnje naselja Beograd na vodi.

Od tada kreće ekspanzija izgradnje objekata viših od sto metara u Beogradu. Osim u Beogradu na vodi, izgrađena je "kula bliznakinja" na Ušću, luksuzni stambeni oblakoder "Vest 65" na Novom Beogradu i stambeno-poslovni kompleks "Skajlajn" u Ulici kneza Miloša.

Objekti kulture

Veru u to da u glavnom gradu dolaze bolji dani za kulturu, probudilo je otvarnje obnovljene zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta u maju 2003, šest godina nakon što je to zdanje stradalo u požaru.

Nešto više od dve godine kasnije, u oktobru 2005. godine, otvorena je i rekonstruisana zgrada Pozorišta na Terazijama, koje se posle dugih 14 godina vratila u svoj dom u centru grada.

Porasla su i očekivanja, ali i ambicije. Najavljivana je izgradnja gradske galerije, opere, filharmonije, dogradanja Muzeja nauke i tehnike... a stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je u junu 2003. sa obećanjem da će se ubrzo pristupiti rekonstrukciji tog zdanja.

Građani su, međutim, morali da čekaju punih 15 godina kako bi ponovo mogli da uživaju u vrednim umetničkim i istorijskim predmetimana na Trgu republike.

Obnovljeni muzej otvorio je svoja vrata 28. juna 2018. godine, i to tek nakon što se odustalo od planova o obimnoj adaptaciji i dogradnji po projektu Vladimira Lojanice, izabranom na konkursu 2010, i pristupilo sanaciji zgrade u postojećim gabaritima.

Sudbina je bila nešto "blaža" prema Muzeju savremene umetnosti koji je bio zatvoren "samo" deset godina. Posle temeljne obnove, konačno je otvoren 20. oktobra 2017. godine.

Pijace

I prošla i aktuelna gradska vlast najavljivale su rekonstrukcije pijaca u užem gradskom jezgru, ali su dosad kompletno obnovljene tek dve tržnice: Zeleni venac i Palilulska pijaca.

Nova pijaca na Zelenom vencu, koja je svojim izgledom u velikoj meri identična staroj, otvorena je u februaru 2007. godine, posle 16 meseci izgradnje po projektu arhitekte Đorđa Bobića. Bila to prva pijaca sa podzemnom etažom sa magacinima, prostranim lokalima, javnim toaletima i smećarom.

Daleko radikalniju promenu doživela je Palilulska pijaca na čijem mestu je 2019. izgrađen savremeni, zatvoreni objekat na skoro 13.000 kvadrata.

Na dva nivoa je raspoređeno 50 tezgi za voće i povrće, 36 rashladnih vitrina, 72 modularna lokala i veliki superemarket.

Deo javnosti, međutim, smatra da je Palilulska pijaca rekonstrukcijom "izgubila dušu" i da danas više liči na tržni centar.

Gradske vlasti već godinama najavljuju rekonstrukciju Kalenić pijace na kojoj su prethodnih godina izgrađeni novi lokali, a nedavno je obelodanjen i plan za novi izgled pijace "Skadarlija" ispod koje će se nalaziti garaža i ulaz u stanicu metroa.

K distrikt

Možda bi K distrikt bio jedan uobičajen savremeni stambeno-poslovni kompleks, kakvih je izgrađeno dosta po različitim delovima Beograda, da se ne nalazi tu gde jeste.

Na prostoru nekadašnje tekstilne fabrike "Beko" u Bulevaru vojvode Bojovića, tik uz Kalemegdan, u prethodnih pet godina je niklo više stambenih i poslovnih zgrada, od kojih neke dosežu i deset spratova, i u velikoj meri ometaju pogled na Dunav sa zidina Beogradske tvrđave.

Investitori K distrikta su holandski “Pinnacle” i srpska kompanija “AGNS INVEST doo”, a projekat je izradio proslavljeni hrvatski biro 3LHD.

Zanimljivo je da je prethodni vlasnik tog prostora, grčka kompanija Lamda development, imala slične planove - da na tom mestu izgradi stambeno-poslobni kompleks, ali po projektu slavne britanske arhitektice Zahe Hadid.

Beograd na vodi

Projekat koji je u najvećoj meri promenio lice grada, i stoga možda i najkontroverziniji građevinski poduhvat u ovom veku je Beograd na vodi.

U Beogradu na vodi dosad je izgrađeno 14 stambenih zgrada, a još nekoliko objekata je u pripremi ili izgradnju. Prema podacima iz jula, u tom naselju je već prodato 6.000 stanova.

Centralnu poziciju u Beogradu na vodi zauzima Kula Beograd, visoka 168 metara. Projekat kule izradio je američki biro "SOM", a u njoj bi u budućnosti trebalo da se nalazi luksuzni hotel "St. Regis" i brendirani stanovi. Na vrhu kule planiran je javni vidikovac.
Kamen temeljac za Kulu Beograd postavljen je davne 2016. godine, a radovi u njoj još nisu završeni.

Najveći objekat u Beogradu na vodi je tržni centar "Galerija", koji je staklenim mostom povezan sa kulom u izgradnji. Prostire se na čak 300.000 kvadrata, a u njemu se nalazi oko 300 prodavnica, skoro 50 restorana i multipleks sa najmodernijom IMAX dvoranom.

Projekat realizuje zajedničko preduzeće "Beograd na vodi d.o.o" u kom arapski investitor ima 68 odsto udela u vlasništvu, a Srbija 32 odsto, na osnovu toga što je potpuno besplatno ustupila zemljište uz reku Savu, između Brankovog mosta i mosta Gazela.

Potpisvanju ugovora prethodilo je parafiranje državnog sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata čime se omogućuje da se „prekoče“ domaći propisi, poput raznih tendera.

Osim toga, u Skupštini Srbije usvojen je „lex specialis“ kojim je o Beogradu na vodi dat poseban status.

Takav aranžman, međutim, naišao je na oštre kritike u javnosti uz oceni da je on načinjen na štetu Republike Srbije. Državi je, naime, deo ostvarene dobiti uplaćen po prvi put tek u martu ove godine.

Opozicione stranke i stručna javnost isticali su i da se stambeno-poslovni kompleks ne može proglašavati za objekat od nacionalnog značaja.

Arhitekte i urbanisti naročito su zamerali to što, protivno Generalnom urbanističkom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan međunarodni arhitektonski konkurs.

Najveće proteste izazvalo je, međutim, noćno rušenje u Savamali u aprilu 2016. godine, kada su, mimo svake procedure, bez ikakvih papira, srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, na prostoru koji je obuhvaćen prostornim planom za „Beograd na vodi“.

Nedavno je obelodanjeno da će se "Beograd na vodi" širiti i na prostor Beogradskog sajma koji će se posle izložbe EXPO 2027 preseliti u kompleks u Surčinu u kom će ta izložba biti održana.