Šta se sve traži od članica UN u nacrtu rezolucije o Srebrenici

Vesti 02. apr 202422:40 23 komentara
Spencer Platt/Getty Images/AFP

Misija Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama, na čelu sa ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom, priprema rezoluciju kojom se, između ostalog, traži da se 11. jul proglasi "međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici".

U nacrtu rezolucije u koji je N1 imala uvid, traži se i da se „osudi bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici“ i pozivaju se države članice „da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, u cilju sprečavanja revizionizma i pojave genocida u budućnosti“.

Takođe, traži se „osuda veličanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida, uključujući i one odgovorne za Srebrenicu“.

PROČITAJTE I:

„Naglašava se važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i omogućavanja njihovog dostojanstvenog sahranjivanja i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca“, piše u nacrtu rezolucije.

Pozivaju se i sve države da se „u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“, gde je to primenjivo, kao i „međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde“.

Ujedno, zahteva se od generalnog sekretara UN da „uspostavi program informisanja pod nazivom ‘Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije’, počevši od priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara „da skrene pažnju na tu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva u cilju odgovarajućeg poštovanja“.

U rezoluciji se pozivaju države članice UN, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, kao i druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, da obeležavaju predloženi međunarodni dan, kao i da „sprovodu odgovarajuću edukaciju i aktivnosti u cilju podizanja javne svesti“.

U medijima se pretpostavlja da bi se predlog ove rezolucije mogao naći pred Generalnom skupštinom UN krajem aprila.

Podsetimo, država Srbija ne priznaje da je u Srebrenici počinjen genocid. Skupština Srbije je 2010. donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. U tom dokumentu je „najoštrije osudila zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (…) izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija”.

Iako je Skupština izrazila podršku sudu u Hagu i privrženost Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u donetoj deklaraciji događaji su definisani kao „zločini”, a ne kao „genocid“.

Na sajtu Haškog tribunala navedeno je da su u periodu između 11. i 19. jula 1995. godine, bosanski Srbi i druge snage pogubile između sedam i osam hiljada bosanskih muškaraca i mladića iz Srebrenice. Te brojke negira Republika Srpska, koja je formirala komisiju a koja je 2021. godine utvrdila da je u Srebrenici stradalo ne više od 3.500 Bošnjaka i 2.000 Srba.

Haški tribunal je podigao optužnice protiv 19 osoba za zločine počinjene u Srebrenici, a među optuženima su i tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i tadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić. Obojica su osuđeni na doživotne zatvorske kazne.

Haški tribunal je 2007. oslobodio Srbiju optužbi za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost. Sud je, međutim, ukazao da „vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da spreče čin genocida, niti da nakon toga kazne odgovorne”.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare