Šta su loše vesti za vlast u novim istraživanjima javnog mnjenja?

Danas je portal Savremena politika objavio istraživanje javnog mnjenja Međunarodnog republikanskog insitituta - u kome se navodi da se stvari u Srbiji kreću u pogrešnom smeru smatra 49 odsto ispitanika, dok 41 odsto smatra da se kreću u dobrom smeru. Ivković kaže da su to loše vesti za vlast.

"Analitičari vole da kažu da je pitanje u kom pravcu mislite da se kreće zemlja dobar indikator toga da li će na izborima doći do smene vlasti. To ne znači da će svi koji kažu da Srbija ne ide u dobrom pravcu nužno glasati protiv vlasti, ali jeste neki opšti indikator koji pokazuje da se ta situacija ne menja već duže vreme", navodi on i dodaje da je tako od prošlog proleća.

Korupcija kao najveći problem

Ivković kaže da se početkom 2025. godine, kada smo imali nastanak studentskog pokreta, javno mnjenje znatno izmenilo, a od tada su stabilni i indikatori koji su vezani za aspekt pravca kretanja zemlje ili to šta ljudi smatraju za najveći problem u Srbiji.

"Od pada nadstrešnice, u svim bitnijim istraživanjima koja su se pojavila, korupcija je najveći problem, što je takođe loša vest za vlast zato što bi ona volela da korupcija ne bude tema izbora, jer ta tema radi protiv njih", navodi.

"Vlast ne može da uveća svoju biračku bazu značajnije"

Na pitanje „Kada bi se izbori održali u nedelju, koliko je verovatno da biste na njima glasali“, 68% ispitanika pomenutog istraživanja odgovara da bi „vrlo verovatno“ glasali, a još 15% da bi „verovatno“ glasali, što znači, kako kaže Ivković, da može da nas očekuje vrlo velika izlaznost.

"Pogotovo ako tih 15 posto, koji su rekli da bi verovatno izašli na izbore, prelome i izađu... Nijedno istraživanje ne pokazuje da vlast može da uveća svoju biračku bazu značajnije, što znači da svi novi glasači koji dolaze su verovatno mnogo više protiv vlasti, nego za vlast. I što je veća izlaznost i više opredeljenih - to su sve negativne vesti za vladajuću stranku", navodi Ivković.

Koliko bi rast podrške EU mogao da utiče na studente?

Istraživanja pokazuju i da je podrška Evropskoj uniji porasla u Srbiji, a Ivković smatra da je to pod uticajem onoga što se dešava oko Srbije, gde ljudi vide da su Crna Gora i Albanija ubrzale svoje integracije.

"Ono što je bitno je da oni koji podržavaju studentske proteste su natprosečno proevropski orijentisani, tu je podrška EU 61 posto, a protivljenje 20 i nešto posto", kaže on.

Na pitanje koliko bi to moglo da utiče na studentski pokret, s obzirom da se oni nisu izjasnili o tom pitanju, Ivković pretpostavlja da je to strateško razmišljanje.

"Da, 61 odsto je za EU, ali ne sme se izgubiti ni onih 20 i nešto posto, zato što koliko god su ova istraživanja i nalazi bili relativno negativni za vlast, i dalje se očekuje dosta neizvesna izborna utakmica i svaki glas će biti bitan. U tom smislu, pretpostavljam da je strateško razmišljanje da se ne treba jasno zauzimati po pitanju EU od strane studentskog pokreta jer bi to moglo da odgurne neke od tih ljudi koji su protiv EU, a glasali bi za studentsku listu", objašnjava on.

Procena da li će izbori biti raspisani - početkom jeseni

Ivković smatra da će vlast, ukoliko raspiše vanredne parlamentarne izbore, njih raspisati pre predsedničkih kako bi se osigurali u parlamentu.

"Zamisao bi bila da tim parlamentarnim se osiguraju, pa onda da li predsedničke dobiju ili izgube - neće biti toliko bitno, ukoliko ponovo osvoje većinu u parlamentu. Ali i dalje je neizvesno da li će uspeti da osvoje većinu u parlamentu", ocenjuje on.

Sagovornik N1 misli i da odluka još nije doneta, ali da je data naredba unutar SNS da se pripremaju za parlamentarne izbore do kraja godine.

"Da li će oni biti raspisani ili ne će se proceniti početkom jeseni kada se odrade davanje socijalne pomoći, helikopterski novac koji je najavljen u drugoj polovini septembra. Moguće da će i jedan od faktora biti da se sačeka da se vidi ko će pobediti na izborima u BiH koji su zakazani za 4. oktobar", zaključuje Ivković.