Šta znači odluka Evropskog suda o slučaju ubistva gardista? Advokat kaže da će uputiti dopis Zagorki Dolovac

Podsetimo, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) objavio je odluku kojom konstatuje da je Vlada Srbije priznala da nije sprovedena efikasna istraga u slučaju ubistva gardista tadašnje Vojske Srbije i Crne Gore u Topčideru 5. oktobra 2004. godine. Šta to praktično znači za ovaj slučaj objašnjava za nova.rs advokat Predrag Savić, koji zastupa porodice žrtava.

„Ovo je odluka doneta na osnovu deklaracije koju je predložio agent države Srbije, u postupku prijateljskog mirenja. Mi nismo insistirali na donošenju presude, jer bi presuda mogla da bude doneta u naredne dve-tri godine, a vreme mnogo znači u ovom slučaju. Ponuda Vlade Srbije da se najvišem tužiocu poveri istraga i da će ona biti efikasnija i zasnovana na zakonu i delotvorena, bio je jedan od razloga da se na ovakav način prihvati ovakvo rešenje. Drugi razlog je što smo mi zaštitu od Evropskog suda tražili zbog neizvršenja Ustavne odluke iz 2013. godine kojom je utvrđeno da je gardistima povređeno pravo na život i da nije bilo efikasne istrage, već fingiranje i pokušaj da se predmet nikada ne reši“, objašnjava advokat Predrag Savić.

Po njegovim rečima, poslednje prave istražne radnje preduzete su još daleke 2009. godine, kada je i otkriven tajni ulaz u vojni objekat „Karaš“ pored kojeg su ubijeni gardisti Jakovljević i Milovanović.

„Očekujemo da istragu preuzme Vrhovno javno tužilaštvo i uputićemo dopis glavnoj republičkoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Imamo ozbiljne kritike u ovom predmetu i primedbe na dosadašnji rad postupajućeg tužilaštva, koji je bio katastrofalan. Njihov rad je i sankcionisan odlukom Ustavnog suda iz 2013, ali i ovom odlukom Evropskog suda. Tražimo da se sprovede istraga po krivičnoj prijavi protiv NN lica za krivično delo ubistva, što je potvrđeno brojnim dokazima i veštačenjima, uključujući i veštačenje FBI da je vojnike Jakovljevića i Milovanovića razoružalo i streljalo treće lice. Nadam se da se tužilaštvo neće više igrati sa ovako ozbiljnim stvarima i da neće poštovati stavove vojnih čelnika koji su rekli da je mnogo bezazlenije da se nikada ne otkriju ubice nego da se razreši pravo lice ovog zločina“, naglašava advokat Savić.

On dodaje da će sprovođenje ove odluke nadzirati Komitet ministara Saveta Evrope i da mu neće biti teško da ih izveštava o tome šta se dešava u predmetu.

„Tražićemo odgovor na pitanje šta je sa svedokom Sašom Reljićem, koji je izneo vrlo jasne i precizne optužbe o švercu kokaina. Ako su njegove tvrdnje neistinite, ako je njegovo upiranje prstom u druge lažno, on bi morao da krivično odgovara zbog ometanja pravde. Ako su njegove reči istina, da se istraži da li ima osnova tu za neke druge ozbiljne istražne radnje“, naglašava advokat Predrag Savić.

Ko je Saša Reljić

Čovek koji se pominje kako jedan od ključnih svedoka u slučaju ubistva gardista je Saša Reljić, bivši oficir Vojske Srbije i Crne Gore.

On je u policiji dao iskaz vezan za ovaj zločin gde je naveo da je šverc kokaina koji je bio skriven u vojnom objektu bio motiv za likvidaciju dvojice vojnika, a navodno je otkrio i identitet čoveka koji je to uradio.

Iako je izjavu da u svojstvu zaštićenog svedoka, njegov identitet je isplivao u javnost.

Navodno trenutno živi u Moskvi, a zanimljivo je da ga je pomenuo i bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je izjavio da ga je upoznao, ali kao člana ruske delegacije na jednom sastanku.

Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović ubijeni su 5. oktobra 2004. godine dok su davali stražu u vojnom objektu u Topčideru, u blizini skrivenog bunkera „Karaš“, što je otkriveno tek godinama kasnije.

Zataškavanje zločina krenulo je od početka, u medije su plasirane lažne informacije kojima je pokušana diskreditacija dvojice ubijenih mladića.

Uviđaj je, podseća nova.rs, odrađen loše i na takav način da lice mesta bude kontaminirano i uništeno.

Prvi rezultati istrage bili su da su se gardisti međusobno poubijali. Tek kasnije su se pojavile priče o trećoj osobi koja je viđena kako preskače ogradu vojnog objekta i beži, a naknadno je ustanovljeno da je pucala treća osoba.

Vojne i civilne tajne službe bezbednosti su aktivno od početka radile na uništavanju i podmetanju dokaza i zataškavanju zločina, plasiranju medijskih spinova i plasiranjen neistinitih glasina.

Ustavni sud je početkom 2013. godine odlučio da je gardistima povređeno pravo na život, a porodicama pravo na pravično suđenje.