Stara železnička stanica još „čeka Godoa“ – rekonstrukciju i muzej

Vesti 31. mar 202412:31 26 komentara
N1/ Predrag Popović

Srpske vlasti poslednjih godina pokazuju izraženu sklonost ka umetnosti i kulturi, te su tako najavile adaptiranje nekoliko prostora za umetnike, rešenje za jedinstven prostor u kojem će se smestiti Muzej istorije Srbije, sada "razbacan" na tri lokacije, obećale novu operu... Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević nedavno je ocenio za N1 da vlasti svako malo fantaziraju i pominju izgradnju muzeja i sličnog, jer znaju da dobro zvuči.

„Pričali su i o prostoru za umetnike u ložionici pored Savamale. I ništa. Sad i na Sajmu obećavaju da će ga srušiti, pa će u jedinoj hali koja ostane da bude nešto za kulturu i umetnost. Tu je i obećanje o novoj operi. Sve su to prazne priče“, naveo je.

Da li su prazne priče?

Slučaj Istorijskog muzeja Srbije nekako sve više liči na praznu priču.

Naime, još 19. novembra 2020. Vlada Srbije je donela zaključak da muzej bude preseljen u objekat Glavne železničke stanice u centru Beograda, koja je zatvorena 2018. godine.

Međutim, četiri godine posle, i dalje je sve isto: depo, biblioteka, radionice, izložbeni prostor i galerija muzeja tamo su gde su i bili.

A železnička stanica, koja je i sama spomenik kulture od velikog značaja, i dalje je stecište beskućnika i đubreta, dok se iz njene unutrašnjosti širi nesnosan smrad.

P. Popović

Ispred zaključanih vrata stanične zgrade nalazi se grandiozni trg sa predimenzioniranim spomenikom Stefanu Nemanji, a u neposrednoj zaleđini luksuzni kompleks Beograda na vodi, koji se gradi punom parom.

Uboga stanična zgrada, koja je građena između 1882. i 1885. i predstavljala je jedno od najvećih i najmonumentalnijih građevinskih zdanja u tadašnjem Beogradu, kako trenutno izgleda, neće još dobiti novo ruho i primiti obećane stanare.

Istorijski muzej, koji je osnovan 20. februara 1963, posle zaključka vlade je, u novembru 2021. raspisao tender za izradu muzeološkog projekta, a kako je navedeno u pratećoj dokumentaciji tada, ta ustanova od svog osnivanja nije imala reprezentativni prostor.

Prema sinopsisu projekta, izložbeni prostor u zgradi Glavne železničke stanice obuhvatiće 3.000 metara kvadratnih, odnosno prizemlje i prvi sprat, gde će na jednom mestu biti prikazana celokupna poznata istorija Srbije.

Tanjug/ Istorijski muzej Srbije/ Goran Ristović Pokimica

U prizemlju se planira izložbeni prostor koji će obuhvatiti celine o Knezu Višeslavu (780-814), koji je prvi poznati srpski knez, zatim Knezu Mutimiru (851-891), Mihailu I Vojislavljeviću, prvom srpskom kralju, Konstantinu Bodinu, Urošu I sa sinovima, interaktivna karta Seobe naroda tokom ranog Srednjeg veka. Takođe, ovaj deo biće posvećen i temama iz oblasti etnologije i običaja srpskog naroda, najvažnijim arheološkim lokalitetima, i izlaganju povremenih gostujućih izložbi kroz tematske celine kao Nemanjići, Seoba Srba 1690. godine, Dodir Srbije sa Rusijom, Srbija tokom Osmanskog perioda, Predustanička Srbija, Muzej železnice.

U prizemlju je jedan deo prostora planiran za postavljanje lapidarijuma, gde će biti izloženi vajarska dela i spomenici, kao prostor gde će biti smeštena višenamenska sala za održavanje sastanaka, stručnih skupova, savetovanja.

Koncepcija prvog sprata predstavlja mešavinu izložbenog prostora i muzejske postavke. Predviđeno je da se ovde smesti PR služba, ali i prostor gde će biti postavljene tematske oblasti iz društvene istorije, kao što su Žene vladarke u Srbiji, Komadni nameštaj koji je korišćen tokom istorije, Kostimi XIX i XX veka, zbirka umetničkih dela, izložba tehničkih aparata koje poseduje Istorijski muzej Srbije (fotoaparati).

Izradom muzeološkog projekta predviđeno je i da se obavi rekonstrukcija zgrade i adaptacija unutrašnjeg prostora, koji bi postao adekvatan za postavljanje izložbi.

Koliko traje „uskoro“?

Prošle godine, krajem septembra, kako je pisao RTS, najavljeno je da bi uskoro trebalo da počne rekonstrukcija zgrade stanice, i zgrade nekadašnje Pošte odmah pored.

„Mi smo sve predradnje uradili, kad smo prošle godine dobili čitav objekat kao zgradu identiteta Istorijskog muzeja Srbije – mi smo se u katastru uknjižili na čitavu površinu, a Mašinoprojekt je dobio mogućnost da uradi idejno rešenje, pa idejni projekat. Sve će biti prebačeno u zgradu stare železničke stanice, počev od depoa, izložbenog prostora, kancelarija za kustose i administraciju, preko radionica – konzervatorske, preparatorske“, rekla je tada direktorka Istorijskog muzeja Dušica Bojić.

Kako je navedeno, sredstva za rekonstrukciju obezbediće Ministarstvo kulture, a grad je izdao lokacijske uslove, što je omogućilo da počne projektovanje i potom bude izabran izvođač radova.

Bivši gradski menadžer rekao je da je Sekretarijat za urbanizam izdao lokacijske uslove za izgradnju Istorijskog muzeja.

„On treba da bude u zgradi nekadašnje železničke stanice – ona je površine 8.000 kvadrata i biće potpuno rekonstruisana za potrebe Istorijskog muzeja, za pohranjivanje 4.000 predmeta koji su istorijsko blago Srbije. S obzirom na to da je projektovanje u toku, možemo očekivati u 2024. radove na izgradnji nove pošte i na rekonstrukciji stare železničke stanice“, kazao je Miroslav Čučković pre šest meseci.

Šta je Mašinoprojekt KOPRING a.d?

N1 je pitao Istorijski muzej o tome dokle se stiglo sa procesom i da li su gotovi idejno rešenje i idejni projekat, na šta nam je direktorka Dušica Bojić odgovorila da se za sva pitanja u vezi sa zgradom železničke stanice obratimo projektantima Mašinoprojekta.

Povezane vesti

Iz te kompanije su nam odgovorili da su na osnovu Idejnog rešenja koje je izradio Mašinoprojekt pribavljeni lokacijski uslovi i tehnički uslovi JKP.

„A na osnovu lokacijskih uslova, Mašinoprojekt je izradio idejni projekat i on se nalazi u proceduri pribavljanja Rešenja o odobenju za izvođenje radova, koje izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove“, naveli su iz Mašinoprojekta.

Mašinoprojekt je ovaj projekat dobio u januaru 2022.

Ugovorena vrednost izrade idejnog projekta i projekta za izvođenje adaptacije i rekonstrukcije zgrade Glavne železničke stanice izmenjena je sa 16.560.000 na 21.960.000 dinara, dok je procenjena vrednost 15 miliona dinara.

Mašinoprojekt KOPRING a.d. je kompanija iz oblasti građevinske industrije, koja svoju primarnu delatnost fokusira na usluge projektovanja, konsaltinga i inženjeringa, sa akcentom na projektima visokogradnje.

Osnovana je 1950. godine, sa sedištem u Beogradu, a 1989. otvorila je kancelariju u Moskvi, koja je u međuvremenu prerasla u preduzeće u inostranstvu, navodi se na sajtu ove kompanije.

Dodaje se da je u oblasti projektovanja, konsaltinga i projekt menadžmenta lider na tržištu u zemlji, a uspešno posluje i u regionu, na području Ruske Federacije, kao i u zemljama Bliskog istoka i afričkim državama.

Među projektima na kojima su radili su rezidencijalne kule Parkview u Beogradu na vodi, a na njihovom sajtu stoji da je projektovanje, koje je počelo 2017. godine još u toku, potom stambeno-poslovni kompleks Skyline u Beogradu, Portonovi u Crnoj Gori, Blok 65 na Novom Beogradu, Hotelski kompleks Luštica bay, zone B, G i hotel u Crnoj Gori, Airport city na Novom Beogradu, kao i mnoga druga elitna zdanja.

Generalni direktor i stopostotni vlasnik Mašinoprojekta, prema zvaničnom registru, je Slobodan Lalić, koji je u julu 2021, kada je imao 96 odsto akcija te firme, obavestio ostale akcionare da će za 63,7 hiljada dinara prinudno otkupiti svaku od njihovih akcija.

Prema podacima iz APR za 2022, ova kompanija je imala ukupne prihode od 1.140.272.000 dinara, a neto profit iznosio je 128.377.000 dinara.

Sve ovo gorepomenuto je ono što znamo o čitavom projektu rekonstrukcije Glavne železničke stanice i preseljenju Istorijskog muzeja Srbije.

Ono što ne znamo je – koliko će još vremena trebati nadležnom sekretarijatu da izda neophodno odobrenje i koliko će muzej još čekati svog Godoa?

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare