Da li bi Stefan Nemanja podržao Vučića ili mu poručio - ko ne zna da se povuče, taj ne zna ni da vlada?

Neprocenljivi - jer cenu bronzanog spomenika još uvek ne znamo, i prvi put - jer, istorijski, veliki župan nikada nije kročio u Beograd.

Postoji nešto što se zove istorija, ali šta mari.

Na TikToku Aleksandra Vučića, generisan veštačkom inteligencijom, Stefan Nemanja šeta blokovima i Brankovim mostom, sve do Hrama koji nosi ime po njegovom sinu... Ne zaustavljajući se samo u glavnom gradu, penje se na Kopaonik i Golubac, bronzanim stopalima testira asfalt novog auto-puta, poklanja se junacima palim u bici na Čegru... Ali ekskurziju ipak završava bliže početnoj tački, na Kalemegdanu.

"Kada sam postavljao temelje ove države, moja vizija je bila Srbija kao zemlja slobodnih ljudi. Simbol hrabrosti i časti. Prošlo je od tada mnogo vekova. Srbija je bila mučena, paljena, uništavana, ponovo podizana. Ali danas je moje srce puno kada vidim da se stara vizija ostvaruje. Ponosan sam na vas, moje potomke. Živela Srbija!", poručio nam je AI Stefan Nemanja.

"Potpuni komunikacioni promašaj"

Postoji nešto što se zove istorija, a marketinški stručnjak Igor Avžner podseća da postoji i nešto što se zove kvalitet. Ali šta mari...

"Vučić ide na pokušaj buđenja nacionalne svesti, ali način na koji je realizovan ovaj klip je potpuni promašaj. On neće komunicirati čak ni sa njegovom ciljnom grupom. Taj Nemanja koji se penje po planinama, šeta Beogradom... Vučić se poistovećuje, ali mu je bilo malo neprijatno da sebe predstavi kao takvog giganta. A da li će on istorijski biti upamćen, ja sam apsolutno siguran da hoće, ali pre kao neki drugi koje istorija pamti, a ne kao veliki vladari Srbije", rekao je za portal N1.

Avžner smatra da, kako se ciljna grupa kojoj se Vučić obraća smanjuje, to on pokušava da komunikaciju svede, učini je jasnom, privlačnom i motivacionom.

"Ne znam koliko on shvata - on taj segment ne može da izgubi, jer to su ljudi kojima se 13 godina ispira mozak preko propagande mašinerije. Taj je segment relativno mali, ali on sve manje novih ljudi može da pridobije. Spirala pogrešnih koraka koje vuče poslednjih devet meseci ubrzano se vrti, i sve što radi u komunikacionom smislu pogrešno je i za njegovo ciljno telo. A jedini način da motiviše batinaše i 'pristalice' jeste da im da novac - njegov ili naš", kazao je.

Marketinški stručnjak ističe da se proteklih dana još nešto promenilo - a to su poruke koje preko svojih uticajnih medija šalje Zapad. Ne nama, već njemu.

"A Zapad ne zanima Stefan Nemanja", naveo je on.

"Vlast kao služba narodu i Bogu vs. vlast kao trajna politička pozicija"

Kad je predsednik mogao da koristi veštačku inteligenciju ne bi li pridobio podršku Stefana Nemanje, odlučili smo da za njom posegnemo i mi.

Kako ne treba slepo verovati ni da bi AI Stefan Nemanja bio ponosan na sadašnje stanje u Srbiji, tako i odgovore koje su nama dali Chat GPT i Grok ne treba shvatati ozbiljno. Dakle, ostatak ovog teksta nije stručno mišljenje.

Ali, evo šta su četbotovi odgovorili na pitanje da li bi Stefan Nemanja podržao Aleksandra Vučića.

"Da je Stefan Nemanja 'uskrsao' sa svojim vrednostima iz 12. veka, verovatno bi imao ambivalentan odnos prema Vučiću – cenio bi autoritet, stabilnost i nacionalnu politiku, ali bi verovatno bio kritičan prema modernim kompromisima, manjku duhovnosti, i korišćenju religije za političke ciljeve", naveo je Chat GPT.

Istakao je, ruku na srce, da je njegova analiza ipak spekulativna i zavisi od više faktora.

"Sa etičkog i duhovnog stanovišta, jasno je da bi Stefan Nemanja imao duboko negativan stav prema Vučićevom ponašanju u odnosu na moć.

• Verovatno bi smatrao da ostanak na vlasti po svaku cenu ukazuje na gordost i slabost duše.
• Optužbe o korupciji i bogaćenju porodice bi bile nespojive sa njegovim idealima monaškog siromaštva i lične skromnosti.
• Njegov čin povlačenja bio je poziv svim vladarima da znaju kada treba da odu, što Vučić, po svim pokazateljima, ignoriše.
  

Ako bi Nemanja zaista mogao gledati današnje stanje, možda ne bi osporavao potrebu za snažnim liderom, ali bi sigurno poručio: „Ko ne zna da se povuče – taj ne zna ni da vlada'".

Chat GPT podseća da je Stefan Nemanja 1196. godine dobrovoljno abdicirao, želeći da pokaže da vlast nije cilj, već sredstvo služenja narodu i Bogu.

"S druge strane, Aleksandar Vučić:

• Odbija da se povuče i nakon više od decenije na vlasti, iako se mnogi u društvu zalažu za promenu.
• Optuživan je za klijentelizam i bogaćenje svoje porodice i bliskih saradnika, iako direktni dokazi za sve tvrdnje variraju u zavisnosti od izvora.
• Koristi državne resurse i kontrolu medija da ostane na vlasti.
• U više navrata pokazuje da nema nameru da dozvoli rotaciju vlasti u duhu demokratskog pluralizma", smatra Chat GPT.

Grok ističe sličnosti i razlike

Ograđujući se da sve zavisi od toga kako "prevodimo" srednjovekovne vrednosti u 21. vek, Grok je istakao sličnosti između Stefana Nemanje i Aleksandra Vučića.

To su:

"Jačanje države: Nemanja bi verovatno cenio Vučićeve napore u ekonomskom razvoju i infrastrukturi, jer su to elementi koji jačaju državu, slično njegovom fokusu na ujedinjenje i stabilnost Raške.

Pravoslavlje i identitet: Vučićeva podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi i očuvanju srpskog identiteta na Kosovu mogla bi rezonovati s Nemanjinim dubokim pravoslavnim uverenjima i borbom za srpsku duhovnost.

Centralizacija vlasti: Nemanja je sam bio sklon čvrstoj kontroli, često suzbijajući unutrašnje rivale, pa bi Vučićev autoritarni pristup možda video kao nužan za stabilnost, iako bi metode možda smatrao previše kontroverznim.

Diplomatski pragmatizam: Nemanja je koristio diplomatiju za balansiranje između moćnih sila (Vizantija, Zapad), što je slično Vučićevom geopolitičkom balansiranju između Istoka i Zapada", kaže Grok.

"Kosovo, nesvrstanost, društveni nemiri kao zamerke"

Potom je istakao i moguće tačke neslaganja:

"Kosovo: Nemanja je bio beskompromisan u odbrani teritorija, često koristeći vojnu silu. Vučićeva politika pregovora o Kosovu (npr. Briselski sporazum) mogla bi mu izgledati kao previše popustljiva.

Autoritarnost i korupcija: Iako je Nemanja centralizovao vlast, njegova vladavina bila je usmerena na duhovni i državni napredak, a ne na ličnu korist. Optužbe za korupciju i suzbijanje medija, mogle bi ga odbiti, jer bi to video kao slabljenje moralnog autoriteta vlasti.

Geopolitička nesvrstanost: Nemanja je često birao strane (npr. saveze s Venecijom ili Vizantijom) kada je to bilo strateški korisno. Vučićevo „sedenje na više stolica“ moglo bi mu delovati kao nedostatak jasne vizije, posebno ako smatra da ugrožava srpske interese.

Društveni nemiri: Protesti protiv Vučića 2024–2025, uključujući studentske pobune i optužbe za nasilje režima, mogli bi Nemanju navesti da preispita Vučićev legitimitet, jer je stabilnost bila ključna za njegovu vladavinu".

Iz ovoga Grok izvlači zaključak:

"Stefan Nemanja bi verovatno podržao neke aspekte Vučićeve politike, poput ekonomskog razvoja, ulaganja u vojsku i očuvanja pravoslavnog identiteta, jer odražavaju njegove sopstvene prioritete jačanja države i vere. Međutim, njegov beskompromisni stav prema teritorijalnom integritetu i moralnom autoritetu vlasti mogao bi ga navesti da ospori Vučićeve pregovore o Kosovu, kao i optužbe za korupciju i autoritarnost. Nemanja, kao vladar duboko ukorenjen u hrišćanskim vrednostima, možda bi Vučićev pragmatizam video kao oportunizam koji ugrožava dugoročne srpske interese. S obzirom na ogromnu vremensku i kontekstualnu razliku, teško je dati konačan odgovor, ali Nemanja bi verovatno Vučića podržao samo uslovno, uz očekivanje čvršćeg stava prema Kosovu i veće moralne odgovornosti u vladavini", ocenila je veštačka inteligencija.