SBB fondacija je otvorila konkurs za petu generaciju stipendista koji će se pridružiti najdarovitijim mladim talentima naše zemlje u okviru programa "Stipendija prof. Njegoš B. Šolak". Ideja programa se rodila iz želje da se pronađu oni koji ostvaruju vanredne rezultate u oblastima nauke i umetnosti i podrže na njihovom putu ka uspehu.

Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije i CSR direktorka United Grupe, kaže da je ovo peta godina i da su „sada već postali prepoznatljivi po tome što rade“.

„Ostvarili smo fantastičnu divnu stvar koja će mnogo da donese, ne samo našoj zemlji, nego i celom svetu jer ulažemo u nadarenu decu. Krenuo je konkurs, već mogu da se prijavljuju“, kaže ona.

Objašnjava da se radi o deci koja ostvaruju vanserijske rezultate.

„Ne moraju samo takmičenja da budu, jednostavno se ističu u toj oblasti koju vole i za koju su se rodili. Ne znači da moraju da budu vukovci, naprotiv, to su deca koja žele uvek više od onoga što sada znaju, ambiciozni su, prosto im je nebo granica, ako je granica“, kaže.

Objašnjava da „nadarenost nije isto što i talenat“.

„Biti darovit znači da dete ostvaruje rezultate, iznad drugih je po svom znanju i umeću. Nažalost, oni jesu ostavljeni, to zavisi od njih, ako sami žele da se unaprede, da uče, oni će i da se istaknu, otići će i na velike fakultete, raditi fantastične poslove, ali možda ako im je potreban podstrek, motivacija, mentor, a nisu eto sami dovoljno vispreni, taj njihov talenat, nadarenost, se možda i ne iskaže“, kaže ona.

Precizira da je uzrast osnovna i srednja škola.

„Mogu da se prijave do 17. marta, imaju dovoljno vremena da pribave dokumentaciju koja je potrebna, da napišu nešto o sebi. Aplikacija koja se nalazi na sajtu sbbfondacija.rs će ih voditi kroz to. Tu se nalazi i telefon, ako im je potrebna dodatna informacija“, kaže.

Iako je uzrast osnovna i srednja škola, Lukić kaže da gledaju da „kada dete prime u program sa njim budu dok se ispuni potencijal, do kraja fakulteta, dok se profesionalno ne ostvari“.

„Stipendija kažemo jer nemamo drugi izraz, to uopšte ne mora da bude neki mesečni iznos, jer je svako dete individua za sebe, sa svakim pravimo poseban program. Nekom je potreban instrument, nekom mentor koji će ga odvesti u laboratoriju, finansije su svima potrebne. To su uglavnom deca koja odlaze da studiraju u inostranstvo, jesu i nadareni, pretenduju da dobiju najveće stipendije fakulteta, ali nije slučaj da će dobiti kompletnu, a za naše dete kažu ako 20 odsto treba da plati, to nije samo 20 odsto, jer može da bude i 20.000 evra godišnje“, kaže ona.

Na pitanje o broju stipendista, kaže da nikad ne postavljaju broj.

„Gledamo ko će se prijaviti, tražimo decu koja bi mogla da budu u našem programu, može da bude i jedno dete, može i sedmoro, zavisi ko se prijavi, od procene naših stručnjaka, psihologa, koji vrlo opsežne testove pripremaju za njih, analiziraju svakog pojedinačno da bismo bili sigurni u naš izbor. Gledamo da svaki od tih bisera, izuzetnih pojedinaca mladih, koji su na neki način stigli do nas da ih ne propustimo, da im pomognemo da svoje kapacitete iskoriste i urade nešto u budućnosti“, kaže Lukić.

Kaže da imaju i jednog alumnija.

„Devojka je u pitanju, završila je Oksfors, završila inženjerstvo, bavila se i robotikom, ona je možda primer kakva su to deca, ona je već u aprilu dobila posao, mogla je da bira posao, našla je hedž fond u Londonu, a čekali su je od aprila do septembra dok završi fakultet, dok se odmori da počne da radi sveža“, kaže ona.