Štiplija: Zabrana Evroprajda je napravila novi problem u procesu pristupa EU

On je najavio formiranje nove poltičke zajednice u okviru Evropske unije, koja bi obuhvatala zemlje i van ove organizacije, koje imaju slično političko stanovište i zajedničku političku perspektivu.

Podsetimo, sednica Evropskog parlamenta u Strazburu bila je prilika da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznese plan za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, plan za rešavanje problema Unije i suočavanja sa energetskom krizom u Evropi. Međutim, u kontekstu rata u Ukrajini, govorila je i o perspektivama zemalja kandidata za članstvo u EU, i o budućnosti proširenja.
"Evropska politička zejdnica ne bi bila samo zajednica Evropske unije i njenih kandidata za članstvo, već i svih država evropskog kontigenta koje se pridržavaju nekih osnovnih principa demokratije i vladavine prava za koji se EU zalaže. Ovo je neka vrsta 'unije van unije' koja bi uokvirila evropski kontinent u političkom smislu", rekao je Štiplija.

Dodaje da se tu ne misli samo na zemlje istoka, već i na zemlje zapadne Evrope koje nisu članice EU, na prvom mestu Ujedinjeno Kraljevstvo, a potom Norvešku, Island, Švajcarsku i još neke zemlje koje bi bile pozvane u okviru zajedničke političke platforme.

"Još uvek traje debata šta ova politička zajednica treba da sadrži. Još uvek ne postoji jasna agenda šta će sve biti agenda prvog sastanka na kome će biti pozvane sve zemlje", kazao je gost N1.

Prema njegovim rečima, od pozvanih zemalja će se očekivati  ne samo da poštuju Povelju o ljudskim pravima Saveta Evrope, već i Povelju o ljudskim pravima EU. Zapadne zemlje u okviru svoig zakonodavstva imaju takve mehanizme koje štite ljudska prava, ali za istočne zemlje je to veliki izazov, pre svega za Tursku i Azerbejdžan.

Ocenjuje da će ta buduća politička zajednica imati na prvom sasrtanku savetodavni karakter, a da bi nakon togla mogla da ima izvršna ovlašćenja.

"Postojaće neki mehanizmi koji će primati zemlje u članstvo, i mislim da će te zemlje imati pristup u radu nekih evropskih institucija kroz platformu političke zajednice", rekao je Štiplija.

Smatra da se Evropa našla u situaciji da nema platformu uz pomoć koje bi mogla da pruži pomoć Ukrajini.

"Ukrajina ne može da postane članica EU tako brzo i ne može da postane čklanica NATO zbog konflikta na svojoj teritoriji. Savet Evrope i OEBS se nisu pokazale kao platforme koje bi mogle da pomognu u ovom slučaju. Mislim da bi ova politička zajednica mogla da napravi jedinstvo, a sa druge strane da pruži tim zemljama koje imaju izazove, prvenstveno su to Ukrajina i Gruzija, neku formu zajedništva i jedinstva", kazao je Štiplija.

Pokazalo se da vladavina prava i stanje demokratije usporavaju zemlje Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji

Govoreći o budućnosti Zapadnog Balkan u EU, on je naveo da su evropski lideri svesni da ova regija nije toliko velika i da bi sve zemlje iz ovogo regiona mogle da budu u jednom paketu primljene u Evropsku uniju, ali da drugi problemi, vladavina prava i stanje demokratije, usporavaju taj proces.

"Nakon 10 godine priče o demokratiji, zapadnim partnerima je konačno jasno da nije problem u njima, već je problem u zemljama Zapadnog Balkana koje ne žele da izvrše reforme u oblastima koje su bitne za članstvo. Da se razumemo, sve ono to pripada klasterima 23 i 24, to je to što čini neku zemnlju normalnom i spremnom za članstvo u EU. Volja za promenama u oblastima vladavine prava i demokratije je ključna, a to nedostaje Zapadnom Balkanu", smatra Štiplija.

Na pitanje da li bi do kraja godine mogao nbiti načinjen bilo kakav korak na evropskom putu, on odgovara: "Ne verujem. Poglavlja 23 i 24 su blokirajuća poglavlja, i ako nema pomaka u njima, neće biti otvarani novi klasteri. Zabranom Evroprajda smo napravili problem u pogledu 23, u kome je baš jedan od indikatora zabrana skupova ovakvog tipa. To je već dovoljno da nama u decembru ne budu otvorena pregovaračka poglavlja".