Štiplija: Očekivana reakcija, zvaničnicima EU je jasno da su Mrdićevi zakoni primenjeni uprkos prethodnim upozorenjima

"Očekivana poruka još od decembra, kada je krenulo da se šuška da će Mrdićevi zakoni biti usvojeni. To je najbezbolniji način da EU zamrzne neka sredstva, jer mnoga sredstva nije lako ukinuti, ali ovaj plan ima jasne kriterijume stanja demokratije“, rekao je Štiplija.

On najavu o zamrzavanju sredstava tumači kao simboličnu poruku koju je EU primenjivala i ranije prema zemljama članicama koje nisu poštovale evropske standarde.

"Od Mrdićevih zakona, na ovu ili onu stranu, moralo je da dođe do simboličnog poteza da se pokaže da ono što se radilo u reformi pravosuđa nije u skladu sa vrednostima EU. Ovo nije prvi put da EU zamrzava sredstva, to se ranije dešavalo i nekim državama članicama, Mađarska je pravi primer za to. Vrednosti EU su uvek na prvom mestu, i to je razlog zbog kog se sredstva obično zamrzavaju“, navodi Štiplija.

On očekuje da će vlast pokušati da predstavi drugačije razloge za donošenje ovakve odluke iz EU.

"Od strane vlasti će verovatno doći drugačija objašnjenja zašto se ovo desilo, ali jasno je da je to zbog vladavine prava u zemlji. Verujem da će komesarka objasniti na šta Komisija misli kada zamrzava sredstva i zašto je to uradila“, rekao je Štiplija.

Povodom današnjeg saopštenja Vlade, u kojem se navodi da zakoni moraju biti usklađeni sa EU, Štiplija kaže da takva najava nije značajna, s obzirom na to da je reč o zakonima koji nisu od velike društvene važnosti.

"Svi pozivi EU na neprimenjivanje Mrdićevih zakona ostali su samo u saopštenjima"

"To je već godinama na snazi, to nije ništa novo. Krajem februara Vlada je pokušavala da pokaže da nešto radi u skladu sa EU integracijama, ali usaglašavanje zakonodavstva na manje važne teme nije način na koji jedna država kandidat za članstvo u EU treba da pokaže spremnost. Pre svega, to su oblasti koje se tiču vladavine prava i institucija“, rekao je on.

Štiplija veruje da je evropskim zvaničnicima jasno da su Mrdićevi zakoni već primenjeni.

"Kada je od njih očekivano da zakone ne primenjuju, usledila je rapidna primena i izmene koje se tiču upućenih tužilaca, oni su te izmene izvršili. Svi pozivi EU na neprimenjivanje zakona ostali su samo u saopštenjima, pa je EU morala da reaguje na sve to. Mislim da u ovom trenutku Evropska komisija shvata da su zakoni već primenjeni i da nema mnogo prostora za tumačenje“, dodao je Štiplija.

Da li je vlastima i dalje stalo do budućnosti u EU?

On veruje da Srbija ne želi da preduzme konkretne mere koje bi je dovele korak bliže članstvu u EU.

"Beograd duže vreme pokazuje kakva je njegova ideja evropskog puta. Mislim da je Lavrov to najbolje sublimirao kada je rekao da je Srbija tu samo zbog para i infrastrukture. Jasno je da Srbija želi da ostane na evropskom putu, ali da ne napravi nijedan korak koji bi doveo do ozbiljnijeg približavanja članstvu, na način na koji je to uradila Crna Gora. To je zemlja sa kojom treba da se upoređujemo kada je reč o pristupanju EU. To nije proces koji vodi samo država, već i građani i civilno društvo“, rekao je on i dodao:

"Od država kandidata se očekuje implementacija. Ako pogledamo izveštaje Evropske komisije o kandidatima, ona navodi i broj slučajeva visoke korupcije, to je sve mnogo važnije od samog procesa usvajanja zakona“, navodi Štiplija.

Kako će se Brisel ponašati prema zemljama kandidatima?

Štiplija ističe da je Crna Gora primer države koja na adekvatan način prati put ka članstvu u EU, ali i da je uglavnom glavni problem država kandidata unutrašnja konsolidacija sa evropskim kriterijumima.

"Većini je stalo da se EU što pre proširi i zaokruži svoj bezbednosni prostor. Ono što je problem u svemu tome jeste unutrašnja konsolidacija, neke zemlje su zainteresovane za to, a neke nisu. Ipak, stoji da će Evropska komisija podržavati države kandidate da što pre uđu u procese reformi, kako bi, kada dođe trenutak mogućeg proširenja, bile spremne da uđu u EU. Deluje da će Crna Gora biti van tog procesa, jer je toliko odmakla u odnosu na sve druge kandidate da neće biti posmatrana na isti način. Znate da je u EU počeo razgovor o novim modalitetima proširenja, ali kada prođu svi izbori, znaćemo više u junu“, rekao je on.

O dijalogu Beograda i Prištine

Štiplija se osvrnuo i na dijalog Beograda i Prištine i ocenio ga kao pitanje koje je i dalje otvoreno.

"Ta tema nikada nije stavljena po strani. Konsolidacija na Kosovu je važna i dok se taj proces ne završi, neće doći do ozbiljnijih razgovora. Sumnjam da će oni ipak početi na najvišem nivou kao ranije, ali na tehničkom nivou su u nekom toku. Politička kriza na Kosovu traje dosta dugo i mislim da je to prepreka u ovom procesu. Smatram da je Srbija u tom procesu uradila dosta, pristajući na razne stvari koje se dešavaju na severu Kosova, a o čemu građani malo znaju, jer je takva situacija u provladinim medijima", zaključio je izvršni direktor Centra savremene politike.