Stojanović: „Kopaćemo“ najgora kampanja u istoriji kampanja, ne bi prošlo ni u pogrebnom preduzeću

Vesti 05. sep 202416:23 32 komentara

Politikolog Boban Stojanović izjavio je u emisiji N1 Studio Live da "misli da ne može da se pojavi čovek koji će imati pozitivnu reakciju na reč kopaćemo".

Govoreći o boravku predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Podrinju, kaže da je „očigledno da tradicionalne kampanje ubeđivanja naroda u Srbiji ne funkcionišu“.

„Program medija sa nacionalnom frekvencijom, česta obraćanja predsednika, to očigledno ne funkcioniše, ni sa njegove strane, a tek sa strane njegovih saradnika. Videli smo da su radili raznorazna istraživanja, neka je spominjao i juče, ne samo o partijskom rejtingu, ja sam siguran da na dnevnom nivou rade istraživanja kakav je stav građana o rudarenju litijuma. Pokušali su polupozitivnom kampanjom, koliko novca će to doneti Srbiji, onda su ušli i u onu agresivnu kampanju obračuna pre svega sa aktivistima, građanima koji su protiv toga, pa i sa naukom i strukom, a onda su ušli u ovu najgoru kampanju u istoriji svih kampanja – Kopaćemo. Mislim da ne može da se pojavi čovek koji će imati pozitivnu reakciju na reč kopaćemo“, kaže Stojanović.

Mišljenja je da će im to „samo doneti kontraefekte“.

„U tom smislu sad Vučić, kada je verovatno video da njegov rejting nije previše opao zbog pitanja litijuma, sada pokušava da svoj rejting prebaci, da pokuša da pokaže ljudima – kad je vaš predsednik za, što ste vi protiv. On to radi mesecima, deluje mi da nije uspeo da pomeri javno mnjenje ni za procenat“, kaže on.

Pročitajte još

Prema njegovim rečima, ovo je „da se prikaže da je on običan čovek“.

„Peče palačinke, jako pažljivo bira stvari o kojima govori, asfalt, nije slučajno što priča da asfalt miriše lepše od palačinki, jer ljudi traže da se zakrpe rupe, aktivirao je pitanje vojske, kasarni… Pomenuo je ponovno vraćanje vojnog roka, čak i mladi, gotovo u 50 odsto, podržavaju vraćanje vojnog roka. Izuzetno pažljivo bira teme o kojima priča, ali dok on to radi, dešava se sve ovo što se dešava na Kosovu. Juče se Ana Brnabić u Skupštini srela sa Konrad Adenauer fondacijom, to je ona koju su optuživali da plaća Savu Manojlovića da organizuje proteste 2021. godine. I simbolički i funkcionalno se zatvaraju institucije na severu KiM, a mi imamo rijaliti program u Loznici“, kaže on.

Mišljenja je da „sve ovo što pokušavaju rade i na pogrešan način i bez ikakvog efekta“.

„Ali to ne znači da će ta kampanja da se završi u Loznici. Ovo će verovatno dugo da traje, mesecima, godinama. Član 2 Ustava kaže da je narod suveren, svoju suverenost vrši preko referenduma, narodne inicijative i predstavnika. Gde je narodna inicijativa? Ja sam jedan od potpisnika. Mislim da to treba da bude prvo i poslednje pitanje koje se tiče teme rudarenja. Ja o tome ne znam ništa, mogu samo da slušam ljude u koje imam manje ili više poverenja i svoj stav gradim u odnosu na njihove stavove“, kaže on.

Dominantan većinski stav naroda je, kaže Stojanović, „da to ne treba dozvoliti u ovom trenutku“.

„Kampanja Kopaćemo je zaista najlošija kampanja kojoj svedočim u svojih 35 godina života, zaista su mogli i ako žele da rade kampanju, niz drugačijih pristupa da primene. Reč kopaćemo i kampanja Kopaćemo, to ne bi prošlo ni u pogrebnom preduzeću kome je funkcija da kopa. Potpuno pogrešno, neka me neki marketinški stručnjak ispravi“, kaže.

Što se tiče targetiranja aktivista, kaže, „njegov odgovor bi bio drugačiji“.

„Ja bih napravio sajt ‘Eko heroji’, kako izbace bazu ekoterorista, ja bih samo prebacio na taj sajt. Ne bih tome pridavao preteranu pažnju. Običan čovek je na strani tih, kako ih oni zovu, ekoteroristi, mislim da to neće dovesti do fizičkog napada, jer je narod na strani tih ljudi. Preporuka je da naprave isti sajt i vuku podatke na drugu stranu, kao eko heroji“, kaže Stojanović.

Istakao je da je „zanimljivo da ćemo rafale platiti 2,7 milijardi evra, a ekonomska studija Rio Tinta kaže da bi godišnji prihod nakon isteka podsticaja bio 184,5 miliona evra“.

„Mi smo 12 rafala platili 15 godina onoga što bi nam Rio Tinto doneo, po njihovoj studiji. Bio je Šolc, Makron, nije je Vučić video dugo sa Putinom. Rekao bih jedna vrsta otklona, danas ovakvu izjavu imati u trenutku kad vam ukidaju sve na KiM, ja sam poprilično siguran da 100 odsto birača SNS, Vučića, ima problem da logički uveže te dve stvari. Vučić se do sada predstavljao kao glavni i jedini zaštitnik Srba na Kosovu i garant ostanka Kosova u sastavu Srbije, ljudi pronalaze mogućnost da on to uradi – u Putinu. Stvaranje ovakvog otklona, onako prijateljstvo sa Makronom, možda govori o zaokretu ka zapadu, voleo bih da vidim kako će birači SNS reagovati na to. To je stvar koju on uspeva da maskira 10 godina propagandnim medijima“, kaže on.

Rekao je da „ulazimo u jedan dugotrajan period gde će udar na rejting Vučića biti sa svih strana“.

„A ako čitamo ovo danas, deluje mi da se okrenuo ka zapadu, šta dobija zauzvrat ne mogu da znam. Nama EU nije pomagala ni ovih 12 godina u smislu demokratije i vladavine prava u Srbiji. Što se tiče ovog litijuma, optimista sam u smislu da se neće narod pokolebati, a po pitanju Kosova sam veliki pesimista. Ostale su škole i bolnice, znam na šta liči život prethodnih 30 godina dole, a mogu da zamislim kako će sada izgledati, ako vam se supruga porodi, a vi morate da je vozite u Rašku da biste ga upisali u matičnu knjigu rođenih“, kaže on.

Pročitajte i

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare