Stojanović: Nasilje je način vladavine SNS - ako hapsite, kradete izbore, ono mora da eskalira

Između poslanika vlasti i opozicije, kao i pojedinih ministara, danas je došlo do guranja i fizičkog kontakta u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj je, između ostalog, raspravlja o budžetu za 2025. godinu.

"Slike iz parlamenta su zaista strašne, ali nisu iznenađujuće, jer ako zatvorite sve političke kanale, ako pokradete izbore, ako hapsite, nasrćete na građane, sve što smo videli proteklih dana, ali i prethodnih 12 godina, onda je nasilje nešto što je manir ove vlasti. Da li će se dešavati u skupštini ili na ulici, ono je način na koji SNS vlada, i ono mora negde da eskalira i bojim se da je smo sad u toj fazi", ocenila je Stojanović u emisiji N1 Studio Live.

Na pitanje da li nasilje može stati ili je suviše kasno, ona kaže, misleći na nesreću u Novom Sadu i pad nadstrešnice:

"Postoji nada da se tužilaštvo probudilo i da je počelo da radi svoj posao. Naravno, sa velikim ogradama, jer ne znamo koje su optužnice, ko je priveden, da li su ozbiljne optužbe ili samo treba da smire narod u ovom trenutku".
Prema njenim rečima, Srbija "postepeno klizi i u neke oblike diktature".

"I to je više nego očigledno, uz primenu nasilja. Uz takvu vlast ide nasilje, ali i pre ove faze kada je nasilje eskaliralo, vlast se tako ponašala. Sve što se desilo u Savamali, rušenje Hercegovačke, to je paradigma svega u čemu živimo, tada smo videli i nasilje i ukidanje pravne države i zloupotrebu policije i nepostojanje sudstva i tužilaštva. To je nešto što se reprodukuje na razne načine do danas", naglasila je Stojanović.

Stojanović kaže i da se može povući paralela između sadašnje Skupštine i one iz perioda Nikole Pašića.

"Ja sam se sticajem okolnosti bavila stanjem demokratije u Srbiji od 1902. do 1914. Iz stenografskih beleški Narodne skupštine, ima ih 26.000 strana, mi vidimo kako je funkionisalo parlament, i to je nešto uporedivo danas. Imali smo apsolutnu vlast Narodne radikalne stranke i Nikole Pašića, koju su pokušavali da zapuše sve kanale i kad imate situaciju u kojoj nijedan predlog opozicije ne može da prođe, u kojoj se izražavaju sumnje u izbore, tada je doduše postojala dobra štampa, tada se sve izlije u Skupštini", predočila je.

Ona kaže da tada nije bilo snimanja, ali da sve što se dešavalo, piše "u zagradama".

"Ima napisano u zagradama, piše - smeh u sali, tuča poslanika, poslanici pevaju, bacaju aviončiće. Danas imamo snimke... Ali, to je taj način vladanja. On ne znači da smo mi divljaci koji jedino umeju da se tuku u skupštini, već da se ovde iz raznih dubljih razloga dešavaju ovi oblici vlasti. SNS i Pašićevi radikali želeli su da vlast bude čvršća, a čim stežete, nema tog ventila da se izbegne ovakvo nasilje. Mi to nemamo", kazala je Stojanović.

SNS neće Univerzitet, pravi svoju elitu

Prethodnih dana na meti je bio i Univerzitet. Hapšeni su studenti koji protestuju, Vlada je bila namerila na promeni Zakon o visokom obrazovanju, pa kada se od toga odustalo, predsednik Vučić je o pojedinim profesorima govorio da su ludi i da primaju veću platu od njega.

"To je jedan vrlo stari odnos, ali ova vlast je taj odnos dovela do vrhunca, počevši od toga što su osnovali sve te privatne univerzitete, koji su omogućili novoj Vučićevoj elti da preskoči državne univerzitete i da svoje diplome steknu na problematične načine. Dokazan je čitav niz plagijata, uključujući i ministre, ali im se ništa nije desilo, ni Siniša Mali ni ostali nisu imali posledice", podsetila je.

Kako je rekla, pokazano je da "nikom nije stalo ni do Univerziteta ni do toga da ti radovi ne budu plagirani".

Ne znam državu koja bi sama sebi to uradila, dodala je.

"Morate da čuvate sopstveni univerzitet. Ali to je deo te vlasti, oni proizvode svoju elitu, oni će završiti neke svoje fakultete, praviti neki sistem kojim ćete marginalizovati sve ostale građane", rekla je Stojanović.

Na pitanje da li je Univerzitet pokazao solidarnost i da je to dodatno naljutilo vlast, Srtojanović kaže da ih je to "podsetilo da je Uiverzitet još jedan slobodan prostor koji oni nisu potpuno pokorili".

"Ljuti me kad kažu da Univerzitet ćuti, mi smo tu kao pojedinci, e sad organizovati ceo univerzitet ili ceo fakultet, nije tako jednostavno. Ali je doživljeno kao linija koja se ne sme dozvoliti", rekla je gošća N1.

Istoričarka je navela i da je srpsko društvo "mrtvo".

"Šta se sve desilo ovom društvu u međuvremenu - ovo društvo je od 1980-ih godina, od Miloševića, sa tom neprekidno povišenom temperaturom, stalnim nasiljem u vazduhu, prvim višestranačkim izborima, četiri izgubljena rata, ubistvom premijera Đinđića, to su teške traume i ja često govorim o ovom društvu kao mrtvom društvu, koje više ne reaguje ni kada je njegova sopstvena egzistencija u pitanju", rekla je.

Pojašnjava da "niko ne reaguje na cene benzina, poskupljenja u prodavnicama, otkazima".

Ko se seća "Ribnikara"

U takvoj situaciji, deluje da se više niko ne seća masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

"To ne smemo da zaboravimo, jer su tragedije u 'Ribnikaru' i Malom Orašju i Duboni deo tog nasilja. Mora se o tome razmisliti kao o celini. Ja sam član tog multidiciplinarnog tima koji su napravili roditelji ubijene dece iz 'Ribnikara', radimo stalno, sada smo u jednoj fazi priprema za novu godišnjicu. Radimo ozbiljno, tokom leta smo imali Zoom sastanke sa predstavnicima različitih inicijativa iz čitavog sveta", navela je.
Kaže da prikupljaju iskustva iz sličnih tragedija u svetu, Londonu, Mančesteru, Utoji, Pragu, Sarajevu - da bi, kako kaže, došli do našeg originalnog odgovora na našu tragediju.

"Radi se na stvaranju memorijalnog centra iz Ulice kralja Milutina, koji bi bio otvoren za svu decu i čiji bi cilj bio, između ostalog, i lečenje ovog društva. To je najozbiljniji deo, ali na tome mora da se radi i moramo da uspemo", rekla je.

Praćenje obe tragedije svelo se, dodaje, na praćenje suđenja.

"Što jeste važno, ali je ostalo samo to. I ponovo u tabloidima cure te informacije sa suđenja, i ponovo se više govori o ubici i njihovoj porodici, nego o žrtvama. Taj narativ mora da se promeni. Mi želimo da postavimo standard kulture pamćenja i koji će postati standard u ovoj zemlji i neće dozvoliti da se bilo koja žrtva ikada više zaboravi", rekla je.