Farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanović kaže da novi lek protiv koronavirusa pakslovid, koji je pre dva dana stigao u Srbiju, nije zamena za vakcinu, ali da su s pravom velika očekivanja od njega, jer su klinička ispitivanja pokazala da on za 88 odsto smanjuje šansu za hospitalizaciju u poređenju sa placebom, kao i da je sačuvao efikasnost i prema novim sojevima koronavirusa. Dodaje, međutim, da nije za svakoga. Povodom novog stelt omikron soja koronavirusa koji se pojavio kaže da se jedan i po put lakše širi nego omikron, ali da je činjenica da ova podvarijanta ne izaziva teže kliničke slike, niti kompromituje u većoj meri dejstvo vakcina od omikrona.
„Nemoguće je izbeći zaražavanje omikronom, svedoci smo da se zaražavaju i oni koji su preležali koronavirus, i vakcinisani i nevakcinisani, pitanje je samo ko će kako proći. Najbolje prolaze vakcinisani, oni sa tri doze malo bolje nego sa dve, ali značajno bolje nego nevakcinisani“, navodi u Danu uživo na TV N1 Stojanović.
Povezane vesti
On, međutim, ističe da i uprkos tome što ćemo se svi zaraziti, bitno je i dalje sprovođenje epidemijskih mera.
„Najpre, važno je da se uspori tempo zaražavanja, jer ako se zarazi mnogo ljudi odjednom to je udar na zdravstveni i ekonomski sistem, zatim, važno je da tim merama zaštitimo starije, hronične bolesnike, trudnice ili one koji iz bilo kojih razloga ne mogu da prime vakcinu ili ne reaguju adekvatno na nju“, ukazuje Stojanović.
Dodaje da „ako želimo pobedu nad nevidiljivim, naš Krizni štab treba da bude vidljiv“, odnosno on treba da ima vodeću ulogu.
O pakslovidu kaže da je to novi oralni lek i da se sastoji od dve aktivne supstance: „jedna da spreči deobu koronavirusa, a druga je antivirusni lek ritonavir, on je tu da se ova prva zadrži u organizmu tako što sprečava njegovu razgradnju u jetri“.
Dodaje da je važno da se ovaj lek daje rano – u prvih pet dana od pojave simptoma.
Navodi da, iako građani dosta nade polažu u njega, „oni treba da shvate da taj lek nije za svakoga“.
„On je za one koji imaju blage do umerene forme bolesti, ali kod kojih postoji bar jedan faktor da bolest pređe u teži oblik, a to su stariji ili oni koji imaju šećernu bolest, gojaznost, hronične bolesti bubrega, jetre“, navodi Stojanović.
Ističe da je neophodna dobra organizovanost opšte prakse i laboratorijske dijagnostike, kao i da se ljudi iz ove ugrožene grupe na vreme jave lekaru i da adekvatno budu testirani.
Na pitanje koje vitamine treba piti da bismo ojačali imuni sistem, on navodi da bi bilo dobro „kada bi postojale čarobne pilule, ali ne postoje“.
„Imuni sistem se gradi od malih nogu adekvatnom ishranom, doziranom fizičkom aktivnosću, odmorom. Kovid treba dobro dočekati kada je u pitanju nivo vitamina D, da budu adekvatni nivoi, obično je to 75 nano mola po litru, a merenje vitamina D tokom bolesti je totalno besmisleno, jer sam kovid snižava njegov nivo pa se mogu izvući pogrešni zaključci. U zimskim mesecima kada nema dovoljno sunca, kod osoba koje se ne hrane na adekvatan način potrebna je suplementacija, a to nije više od 800-1000 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno“, poručuje Radan Stojanović.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare