Strah autoritarnih režima od tehnologije - digitalna represija na delu

Autoritarni lideri se često plaše kako bi otvorena debata o političkim ili društvenim temama mogla da ugrozi njihovu vlast. Njihovi pogledi na svet često su zamagljeni paranojom i sveobuhvatnom zabrinutošću za očuvanje režima, unutrašnju kontrolu i stabilnost. Takvim liderima nije dugo trebalo da prepoznaju da digitalna povezanost građana može da predstavlja egzistencijalnu pretnju njihovoj moći, piše sajt Demostat.

Uverenje autokrata da zapadne vlade, posebno Sjedinjene Države, koriste uticaj interneta da potkopaju stabilnost njihovih režima, uz sve veći broj javnih protesta širom sveta, samo je pogoršalo strahove.

Upotreba digitalnih tehnologija i metoda za praćenje i ograničavanje prava na slobodu mišljenja je na putu da postane još prodornija i efikasnija u narednih nekoliko godina, što bi dodatno ograničilo slobode na globalnom nivou, navodi portal.

Generativna veštačka inteligencija samo će povećati sofisticiranost tehnika autoritarnih režima, što će otežati i suprotstavljanje takvim aktivnostima.

Kineski i ruski model digitalne represije

Narodna Republika Kina je globalni lider u digitalnoj represiji.

Organizacija Fridom Haus je osmu godinu za redom Kinu identifikovala kao zemlju koja pruža najmanje slobode na internetu.

U poređenju sa Rusijom, Peking je bolji u cenzuri digitalnih informacija i nadzoru stanovništva, delom zato što su dali prioritet digitalnoj kontroli.

Peking koristi tehnike digitalne represije da kontroliše tok informacija, da umanji i ometa pristup svojih građana informacijama i pokuša da ojača legitimitet Kine, kao i njen sveobuhvatni domet.

Kineski pametni gradovi koriste tehnologiju nadzora da kombinuju pružanje osnovnih javnih dobara, kao što je, recimo, bezbednost saobraćaja, sa autoritarnom kontrolom.

Rusiji, takođe, nije strana digitalna represija, ali ima drugačiji pristup od Kine.

Ta zemlja se u velikoj meri oslanja na složene pravne i institucionalne strukture koje promovišu njenu kontrolu nad informacijama.

Rusija je posebno aktivna u širenju dezinformacija, naročito od početka invazije na Ukrajinu. Moskva je upotrebila čitav spektar aktivnosti zlonamernog uticaja da bi odbranila svoje akcije u Ukrajini i proširila lažne, obmanjujuće ili neutemeljene informacije.

Rusija je šesta na neslavnoj listi najmanje slobodnih internet okruženja na svetu.

Sve više slučajeva digitalne represije

Međutim, sve je više slučajeva digitalne represije i u drugim zemljama u svetu, što svakako doprinosi daljoj demokratskoj eroziji. Na primer, sve se više koriste taktike gašenja interneta.

Prema nekim procenama, prošle godine su vlade i drugi akteri isključili internet najmanje 187 puta u 35 zemalja, što je bio novi rekord.

Gašenja su nametnuta tokom protesta, aktivnih sukoba, školskih ispita, izbora, perioda političke nestabilnosti ili događaja visokog profila, kao što su verski praznici ili posete vladinih zvaničnika, sa ciljem da se u mnogim slučajevima nametnu i ućutkaju glasovi.

Pojedine vlade blokirale su veb-sajtove sa nenasilnim političkim, društvenim ili verskim sadržajem, podrivajući prava korisnika na slobodno izražavanje i pristup informacijama.

Takođe, koriste se komercijalni špijunski softveri, kojima se ponekad ciljaju i politički protivnici ili kritičari.

Sve veći broj korisnika interneta širom sveta ima pristup samo onlajn prostoru koji odražava stavove njihove vlade i njene interese — ali taj fenomen nije ograničen na Kinu, Rusiju i Iran.

Vlasti u 47 od 70 zemalja obuhvaćenih istraživačkom studijom Fridom hausa iz 2022. godine ograničile su pristup korisnika izvorima informacija koji se nalaze van njihovih granica.

Etiopija, Indija, Mjanmar, Rusija i Singapur bile su među zemljama koje su imale stroga ograničenja u pogledu toga kojim informacijama korisnici mogu da pristupe iz inostranstva.

Ali centralizovanje državne kontrole nad internet infrastrukturom je manje uobičajeno, jer je to mnogo teže postići.

Izveštaj Fridom Hausa je otkrio da je samo sedam od 70 zemalja - Bahrein, Kambodža, Kina, Iran, Tajland, Rusija i Ukrajina - pokušalo da centralizuje kontrolu nad domaćom internet infrastrukturom.

Opširnije na sajtu Demostata.