Štrajk zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad: Umanjene im plate za februar - ali, ne svima isto

Jelena Drašković iz Gradskog centra za socijalni rad kaže za N1 da su oni u štrajku od 24. februara, o čemu su obavestili sva tri svoja poslodavca: Gradski centar za socijalni rad, Ministarstvo za rad i Ministarstvo za brigu o porodici i Sekretarijat za socijalnu zaštitu.
Prema njenim rečima, 10. marta im je isplaćena umanjena zarada i sada žele da saznaju zašto.

Kazala je i da su zaposleni u računovodstvu pokušali da ih prime u okviru zgrade, ali nisu mogli jer nemaju raspoložive prostorije, nakon čega su socijalni radnici predložili da njihov sastanak bude ispred zgrade, na šta su iz računovodstva rekli da im to ne odgovara.

Drašković ukazuje da im nisu svima isto umanjene plate, kao i da su za dane kada nisu bili u dežurnom štrajkačkom timu dobili nula dinara i skinuto im je sa bruto, a ne sa neto iznosa.

Ističe da su oni svakodnevno bili na poslu od 7.30 do 15.30.

Govoreći o svojim zahtevima, ukazala je da je najveći problem to što nemaju normativ rada, odnosno rade količinu predmeta koja ne može fizički da se odradi.

"Druga stvar je što nemamo topli obrok i regres koji imamo po zakonu o radu. Treća stvar je što smo dobili novi program Sozis. To je jedan jako veliki problem koji nije funkcionalan, koji nije unapređen u odnosu na prethodni sistem u kom smo radili, i gde mi već dve godine pišemo šta nam ne odgovara, šta bi trebalo da se unapredi i po tom pitanju se ništa ne radi. Tako da sada treba da bude organizovana radna grupa koja će da učestvuje na izmenama i dopunama Sozisa", navodi ona.

Dodaje da imaju podatak koji je dostavljen njihovoju koleginici, koji je informacija od javnog značaja, da je softver Sozis plaćen sedam miliona evra, a za njegovo održavanje mesečno se daje 115 hiljada evra.

Na pitanje da li su ih studenti inspirisali na štrajk, kaže da su ih apsolutno inspirisali, "mada otvoreno možda se postavi pitanje zašto i ranije nismo u štrajku".

"Poslednji štrajk je bio 2019. Među našim zahtevima se nalaze tri zahteva koje su naši poslodavci odabrali da ne ispune od 2019. godine do 2025. kada smo stupili u štrajk", rekla je.

Ukazala je i na još jedan važan zahtev, za koji je navela da je ozbiljno kršenje zakona.

"Niko od nas ne ide na sistematske preglede. Ja u firmi radim od 2013. godine, nijednom nisam bila na sistematskom pregledu, koji je poslodavac po zakonu obavezan da nam obezbedi, između ostalog i po Kolektivnom ugovoru.